Град Приштина

територијална јединица у Србији

Град Приштина је територијална јединица у Србији, која се налази на Косову и Метохији и припада Косовском управном округу. Средиште је градско насеље Приштина. Према попису из 2011. године на подручју града било је 204.937 становника.[а]

Град Приштина
Зграда Скупштине града Приштине
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
СедиштеПриштина
Становништво
 — 2011.Раст 204.937
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина572 km2
Положај {{{име генитив}}}
Веб-сајтkk.rks-gov.net/prishtina/,%20kk.rks-gov.net/prishtina/Home.aspx?lang=tr-TR

Функционисање након 1999.

уреди

Након завршетка рата на Косову и Метохији, органи града Приштине као и сви запослени који функционишу по систему Републике Србије, приморани су да напусте своја радна места у самом граду и своје радне обавезе настављају да обављају на местима која су безбеднија. Град Приштина своје привремено уточиште проналази у српској енклави Грачаници.

Локални избори за одборнике скупштина општина и градова на Косову и Метохији настављају да се одржавају и након 1999. године, али под надзором УНМИК-а, све до 2008. године када УНМИК и привремене институције самоуправе одбијају да прихвате њихово даље одржавање. Влада Републике Србије је одлучила да функције из надлежности скупштине града Приштине и функције извршних органа града Приштине обавља Привремени орган града Приштине.[1][2]

Насељена места

уреди

Град Приштина има површину 572 km² и обухвата 46 насељена места:[3]

Демографија

уреди

Према попису из 1981. године град Приштина је већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила град. Преостали Срби углавном живе у насељима Грачаница, Лапље Село, Чаглавица, Сушица, Преоце и Доња Брњица. Одлуком институција самопроглашене Републике Косово насеља Грачаница, Лапље Село, Бадовац, Сушица, Преоце и део насеља Чаглавица су припала новоформираној општини Грачаница.

Етнички састав према попису из 1961.[4]
Албанци
  
40.741 58,4%
Срби
  
20.759 29,7%
Црногорци
  
2.885 4,1%
Укупно: 69.810
Етнички састав према попису из 1981.[5]
Албанци
  
105.520 70,9%
Срби
  
26.264 17,7%
Роми
  
6.095 4,1%
Црногорци
  
4.439 2,9%
Муслимани
  
2.648 1,8%
Турци
  
1.931 1,3%
Укупно: 148.656
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Албанци
  
195.782 95,5%
Срби
  
4.285 2,1%
Турци
  
2.171 1,1%
Роми
  
760 0,4%
Укупно: 204.937

Галерија

уреди

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

уреди
  1. ^ „Imenovani predsednici i članovi privremenih organa na Kosovu”. KIM radio (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-28. [мртва веза]
  2. ^ „BalkanInsight.com - Kosovo Officials ‘Won’t Stop Serb Polls. web.archive.org. 2008-05-06. Архивирано из оригинала 06. 05. 2008. г. Приступљено 2023-07-12. 
  3. ^ Гавриловић 2017, стр. 21.
  4. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

Литература

уреди
  • Гавриловић, Душан (2017). Општине и региони у Републици Србији, 2017. Београд: Републички завод за статистику.