Ајвалија (алб. Hajvali) насељено је место у граду Приштини на Косову и Метохији.[a] Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 7.319 становника.

Ајвалија
Hajvalia-lartsi.jpg
Поглед на Ајвалију
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
Становништво
 — 2011.7.319[1]
Географске карактеристике
Координате42°37′09″ СГШ; 21°10′59″ ИГД / 42.619114° СГШ; 21.183164° ИГД / 42.619114; 21.183164Координате: 42°37′09″ СГШ; 21°10′59″ ИГД / 42.619114° СГШ; 21.183164° ИГД / 42.619114; 21.183164
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина623 м
Ајвалија на мапи Србије
Ајвалија
Ајвалија
Ајвалија на мапи Србије

ГеографијаУреди

Налази се југозападно од Приштине. У непосредној близини налази се и насеље Грачаница, са истоименим манастиром Српске православне цркве. Ајвалија је организована као месна заједница општине Приштина, а стара амбуланта у Ајвалији редовно се користи као бирачко место. Постоји идеја да се образује нова општина Грачаница, а да у саставу општине буду Грачаница, Ајвалија, Лапље Село, Преоце и Сушица. Албанци село зову Хајвали, а поштански код Косовске поште је 10510.

ИсторијаУреди

У прошлости овде је била и база Војске Југославије, као и камп „Викторија” шведског КФОР-а. Такође и база Специјалној антитерористичкој јединици МУП-а Србије лоцираној у овом приштинском насељу. У Ајвалији се налазио и Покрајински центар за образовање, одмор и рекреацију омладине и пионира „Хероји Косова”.

ПривредаУреди

Ту се налази и рудник олово-цинкoвe и сребрне руде, који је 1953. године темељно обновљен. Рудници Трепча-Приштина (јама Ајвалија). Мултимилионер Бехђет Пацоли још 1983. године је изградио луксузне виле за своју породицу, са саунама, пречистивачима воде и генератором за струју, у предграђу Приштине Ајвалији, а све у италијанском стилу.

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци о пореклу становништва из тридесетих година 20. века.[2]

Досељеници:

  • Поповић Коста (1 кућа) 1924. из Баточине (околина Крагујевца) и Вукосављевић (1 кућа) 1926. из Гледића (Гружа).
  • Митић (1 кућа) и Младеновић (1 кућа) 1919. из Пирота.
  • Митровић (3 куће) 1919. из Понора (Пирот).
  • Станисављевић (1 кућа) 1926. из Бувца (Јабланица).
  • Поповић Аврам (1 кућа) 1923. из Вуковара у Лаб као колониста, а 1928. у Ајвалију на куповину.

Из околине Билеће:

Из околине Никшића:

  • Стојановић (1 кућа) и Љубисављевић (1 кућа) из Јажинца у Сиринићу, први 1921, други 1928.
  • Милићи (1 кућа) православни Цигани. Као наполичари и момци живели у разним косовским селима. У Ајвалији настањени 1923.

Албански мухаџирски родови:

  • Слишан (2 куће) и Штулц (1 кућа), од фиса Гаша, и Статовц (4 куће), од фиса Сопа. Доселили се из Слишана, Штулца и Статовца у Јабланици.
  • Мускић (1 кућа), од фиса Краснића. Досељен из Маревца 1928, иначе и он мухаџир из Јабланице, из села Мускића.
  • Ђакали (1 кућа) и Раковиц (1 кућа), од фиса Краснића, и Сињишта (2 куће), од фиса Сопа, досељени из Ђака, Раковице и Свињишта код Куршумлије.
  • Тулар (1 кућа), од фиса Гаша, досељен из Тулара у Топлици.
  • Пиштовца (2 куће), од фиса Сопа, досељен из Пиштовца (Лесковац).

СтановништвоУреди

Према попису из 2011. године, Ајвалија има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[b]
Албанци 7.339 (99,30%)
Турци 25 (0,34%)
Срби 6 (0,08%)
Бошњаци 3 (0,04%)
остали и недоступно 18 (0,24%)
Укупно 7.391
Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 436
1953. 757
1961. 1.192
1971. 1.696
1981. 3.027
1991. 3.962
2011. 7.391

НапоменеУреди

  1. ^ Косово и Метохија је предмет територијалног спора између Републике Србије и једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Овај попис је бојкотовао велики број косовских Срба, па је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима пописа.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди