Ајвалија
Ајвалија (алб. Hajvali) насељено је место у граду Приштини на Косову и Метохији.[а] Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 7.319 становника.
Ајвалија | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовски |
Становништво | |
— 2011. | 7.319[1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 37′ 09″ С; 21° 10′ 59″ И / 42.619114° С; 21.183164° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 623 m |
Географија
уредиНалази се југозападно од Приштине. У непосредној близини налази се и насеље Грачаница, са истоименим манастиром Српске православне цркве. Ајвалија је организована као месна заједница општине Приштина, а стара амбуланта у Ајвалији редовно се користи као бирачко место. Постоји идеја да се образује нова општина Грачаница, а да у саставу општине буду Грачаница, Ајвалија, Лапље Село, Преоце и Сушица. Албанци село зову Хајвали, а поштански код Косовске поште је 10510.
Историја
уредиУ прошлости овде је била и база Војске Југославије, као и камп „Викторија” шведског КФОР-а. Такође и база Специјалној антитерористичкој јединици МУП-а Србије лоцираној у овом приштинском насељу. У Ајвалији се налазио и Покрајински центар за образовање, одмор и рекреацију омладине и пионира „Хероји Косова”.
Привреда
уредиТу се налази и рудник олово-цинкoвe и сребрне руде, који је 1953. године темељно обновљен. Рудници Трепча-Приштина (јама Ајвалија). Мултимилионер Бехђет Пацоли још 1983. године је изградио луксузне виле за своју породицу, са саунама, пречистивачима воде и генератором за струју, у предграђу Приштине Ајвалији, а све у италијанском стилу.
Порекло становништва по родовима
уредиПодаци о пореклу становништва из тридесетих година 20. века.[2]
Досељеници:
- Матијевић (1 кућа) и Бојанић (1 кућа) 1924. из околине Ужичке Пожеге, први из Засеља, а други из Дражиновића.
- Миловановић (1 кућа) 1924. из Опорнице (Крагујевац)
- Поповић Коста (1 кућа) 1924. из Баточине (околина Крагујевца) и Вукосављевић (1 кућа) 1926. из Гледића (Гружа).
- Ђунић (3 куће) и Панић (1 кућа) 1919, из Великог Суводола (Пирот).
- Митић (1 кућа) и Младеновић (1 кућа) 1919. из Пирота.
- Митровић (3 куће) 1919. из Понора (Пирот).
- Ивић (1 кућа) 1932. из Тијовца (Куршумлија).
- Станисављевић (1 кућа) 1926. из Бувца (Јабланица).
- Видојевић (2 куће) 1928. из Мркоње у Јабланици. Даља старина му је у Дробњацима.
- Поповић Аврам (1 кућа) 1923. из Вуковара у Лаб као колониста, а 1928. у Ајвалију на куповину.
- Милошевић (1 кућа) 1929. из Кикинде
- Рунтић (1 кућа) 1931. из Мартиновца (Сремска Митровица).
- Самарџић (1 кућа) и Чолић (1 кућа) из околине Љубиња, први 1928. из Доле, а други 1929. из Вуковића.
Из околине Билеће:
- Шешлија (2 куће) 1924. из Шобадина, Попадић (1 кућа) 1925. из Тодорића, Звијер (1 кућа) 1927. из Симијова и Роган (1 кућа) 1928. из Ватнице.
Из околине Никшића:
- Инић (1 кућа) 1924. из Вучјег Дола и Гојковић (1 кућа) 1925. из Ораха.
- Стојановић (1 кућа) и Љубисављевић (1 кућа) из Јажинца у Сиринићу, први 1921, други 1928.
- Милићи (1 кућа) православни Цигани. Као наполичари и момци живели у разним косовским селима. У Ајвалији настањени 1923.
Албански мухаџирски родови:
- Слишан (2 куће) и Штулц (1 кућа), од фиса Гаша, и Статовц (4 куће), од фиса Сопа. Доселили се из Слишана, Штулца и Статовца у Јабланици.
- Мускић (1 кућа), од фиса Краснића. Досељен из Маревца 1928, иначе и он мухаџир из Јабланице, из села Мускића.
- Ђакали (1 кућа) и Раковиц (1 кућа), од фиса Краснића, и Сињишта (2 куће), од фиса Сопа, досељени из Ђака, Раковице и Свињишта код Куршумлије.
- Тулар (1 кућа), од фиса Гаша, досељен из Тулара у Топлици.
- Пиштовца (2 куће), од фиса Сопа, досељен из Пиштовца (Лесковац).
Становништво
уредиПрема попису из 2011. године, Ајвалија има следећи етнички састав становништва:
Демографија[1][3] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 436 | |
1953. | 757 | |
1961. | 1.192 | |
1971. | 1.696 | |
1981. | 3.027 | |
1991. | 3.962 | |
2011. | 7.391 |
Напомене
уреди- ^ Косово и Метохија је предмет територијалног спора између Републике Србије и једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Овај попис је бојкотовао велики број косовских Срба, па је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце
уредиЛитература
уреди- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975
Спољашње везе
уреди- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)