Ајвалија

Ајвалија
Ајвалија;
	Поглед на Ајвалију
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Становништво
— 2011.	7.319
Географске карактеристике
Координате	42° 37′ 09″ С; 21° 10′ 59″ И / 42.619114° С; 21.183164° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	623 m
	Ајвалија Ајвалија на карти Србије

Ајвалија (алб. Hajvali) насељено је место у граду Приштини на Косову и Метохији.^[а] Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 7.319 становника.

Географија

Налази се југозападно од Приштине. У непосредној близини налази се и насеље Грачаница, са истоименим манастиром Српске православне цркве. Ајвалија је организована као месна заједница општине Приштина, а стара амбуланта у Ајвалији редовно се користи као бирачко место. Постоји идеја да се образује нова општина Грачаница, а да у саставу општине буду Грачаница, Ајвалија, Лапље Село, Преоце и Сушица. Албанци село зову Хајвали, а поштански код Косовске поште је 10510.

Историја

У прошлости овде је била и база Војске Југославије, као и камп „Викторија” шведског КФОР-а. Такође и база Специјалној антитерористичкој јединици МУП-а Србије лоцираној у овом приштинском насељу. У Ајвалији се налазио и Покрајински центар за образовање, одмор и рекреацију омладине и пионира „Хероји Косова”.

Привреда

Ту се налази и рудник олово-цинкoвe и сребрне руде, који је 1953. године темељно обновљен. Рудници Трепча-Приштина (јама Ајвалија). Мултимилионер Бехђет Пацоли још 1983. године је изградио луксузне виле за своју породицу, са саунама, пречистивачима воде и генератором за струју, у предграђу Приштине Ајвалији, а све у италијанском стилу.

Порекло становништва по родовима

Подаци о пореклу становништва из тридесетих година 20. века.^[2]

Досељеници:

Матијевић (1 кућа) и Бојанић (1 кућа) 1924. из околине Ужичке Пожеге, први из Засеља, а други из Дражиновића.

Миловановић (1 кућа) 1924. из Опорнице (Крагујевац)

Поповић Коста (1 кућа) 1924. из Баточине (околина Крагујевца) и Вукосављевић (1 кућа) 1926. из Гледића (Гружа).

Ђунић (3 куће) и Панић (1 кућа) 1919, из Великог Суводола (Пирот).

Митић (1 кућа) и Младеновић (1 кућа) 1919. из Пирота.

Митровић (3 куће) 1919. из Понора (Пирот).

Ивић (1 кућа) 1932. из Тијовца (Куршумлија).

Станисављевић (1 кућа) 1926. из Бувца (Јабланица).

Видојевић (2 куће) 1928. из Мркоње у Јабланици. Даља старина му је у Дробњацима.

Поповић Аврам (1 кућа) 1923. из Вуковара у Лаб као колониста, а 1928. у Ајвалију на куповину.

Милошевић (1 кућа) 1929. из Кикинде

Рунтић (1 кућа) 1931. из Мартиновца (Сремска Митровица).

Самарџић (1 кућа) и Чолић (1 кућа) из околине Љубиња, први 1928. из Доле, а други 1929. из Вуковића.

Из околине Билеће:

Шешлија (2 куће) 1924. из Шобадина, Попадић (1 кућа) 1925. из Тодорића, Звијер (1 кућа) 1927. из Симијова и Роган (1 кућа) 1928. из Ватнице.

Из околине Никшића:

Инић (1 кућа) 1924. из Вучјег Дола и Гојковић (1 кућа) 1925. из Ораха.

Стојановић (1 кућа) и Љубисављевић (1 кућа) из Јажинца у Сиринићу, први 1921, други 1928.

Милићи (1 кућа) православни Цигани. Као наполичари и момци живели у разним косовским селима. У Ајвалији настањени 1923.

Албански мухаџирски родови:

Слишан (2 куће) и Штулц (1 кућа), од фиса Гаша, и Статовц (4 куће), од фиса Сопа. Доселили се из Слишана, Штулца и Статовца у Јабланици.

Мускић (1 кућа), од фиса Краснића. Досељен из Маревца 1928, иначе и он мухаџир из Јабланице, из села Мускића.

Ђакали (1 кућа) и Раковиц (1 кућа), од фиса Краснића, и Сињишта (2 куће), од фиса Сопа, досељени из Ђака, Раковице и Свињишта код Куршумлије.

Тулар (1 кућа), од фиса Гаша, досељен из Тулара у Топлици.

Пиштовца (2 куће), од фиса Сопа, досељен из Пиштовца (Лесковац).

Становништво

Према попису из 2011. године, Ајвалија има следећи етнички састав становништва:

Етнички састав према попису из 2011.^[б]^[1]‍

Албанци	7.339	99,3%
Турци	25	0,34%
Срби	6	0,08%
Бошњаци	3	0,04%
остали	18	0,24%
Укупно: 7.391

Демографија^[1]^[3]
Година	Становника
1948.	436
1953.	757
1961.	1.192
1971.	1.696
1981.	3.027
1991.	3.962
2011.	7.391

Напомене

^ Косово и Метохија је предмет територијалног спора између Републике Србије и једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово
^ Попис из 2011. на Косову и Метохији спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Овај попис је бојкотовао велики број косовских Срба, па је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце

^ ^а ^б ^в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975

Спољашње везе

Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)

[2] Косово и Метохија је предмет територијалног спора између Републике Србије и једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово

[4] Попис из 2011. на Косову и Метохији спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Овај попис је бојкотовао велики број косовских Срба, па је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима пописа.

[попис-1] а ^б ^в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)

[Урошевић_Атанасије-Косово-3] Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340

[5] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[а]

[1]

[2]

[б]

[3]