Кореница
Кореница је градић у источној Лици и сједиште општине Плитвичка Језера, Република Хрватска. За време Југославије, од 1945. до 1991, односно 1997. године мјесто се звало Титова Кореница по југословенском председнику Јосипу Брозу Титу.
Кореница | |
|---|---|
 Улица у Кореници | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Општина | Плитвичка Језера |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.766 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 44′ 38″ С; 15° 42′ 24″ И / 44.74401° С; 15.70655° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 658 m |
  Кореница Кореница на карти Хрватске | |
 Кореница Кореница на карти Личко-сењске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53230 Кореница |
| Позивни број | +385 53 |
| Регистарска ознака | GS |
Географија
уредиНасеље Кореница се налази испод планинског ланца Личке Пљешевице у крају под називом Бијело поље.
Кореница је од Госпића удаљена 44 км, а од Удбине око 30 км.
Историја
уредиКореница је настала и развила се подно средњовјековног утврђења Мрсињ, која је неко вријеме био сједиште Крбавске бискупије. Велика предратна општина Кореница (раније Титова Кореница) подијељена је у двије општине (Плитвичка Језера и Удбина).
Други свјетски рат
уредиОвај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Крајем маја 1941. године хрватске усташке власти су покренуле све Србе из села око Плитвичких језера и протерале их у Двор и у Босну, "са мотивацијом да на Плитвичким језерима и околици, као хрватском купалишном месту, не смје бити ниједног Србина". Њихове куће домаћи Хрвати су прво опљачкали па онда већину спалили. Сви ови Срби исељени су по наредби великог жупана у Бихаћу Љубомира Кватерника. Међутим после три месеца, када је италијанска војска запосела Лику, ови су се Срби вратили на згаришта својих домова. Прота Богуновић Никола, парох у Притоци, као очевидац каже да су месеца јуна 1941. протеране све српске породице из цијеле општине Плитвичких Језера. Све што су имали од покретне имовине остало је у кућама. "Једне кишне ноћи сав тај народ, праћен наоружаним усташама, превезен је на реквирираним колима околних села непосредно испред мог парохијског стана у Притоци. Поворка кола трајала је три часа. Сав овај народ избачен је и остављен по селима од Босанског Петровца до Дрвара".[1]
Република Српска Крајина
уредиКореница се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Кореницу, протеравајући већинско српско становништво. Место потом насељавају Хрвати, углавном из Босне и Херцеговине, чиме се изменила етничка структура.
Култура
уреди
У Кореници је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Кореница припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[2] У Кореници је постојао храм Српске православне цркве Св. Архангела Михаила и Гаврила, који је спаљен 1943. године.[3] Тада је уништена архива и драгоцјености. Парохију сачињавају: Врановача, Врпиле, Понори, Оравац, Шегановац, Михаљевац, Јасиковац, Градина и Келебовац.[2]
Становништво
уредиОпштина
уредиВелика предратна општина Кореница (раније Титова Кореница), по попису из 1991. године имала је 11.393 становника, а национални састав био је сљедећи:
Насеље
уредиПрема попису становништва из 2001. године, Кореница је имала 1.570 становника, углавном запослених у Националном парку Плитвичка Језера.[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Кореница је имало 1.766 становника.[5]
| Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 1.519 | 1.113 | 767 | |
| Југословени | 84 | 115 | 12 | |
| Хрвати | 49 | 54 | 42 | |
| остали и непознато | 64 | 17 | 8 | |
| Укупно | 1.716 | 1.299 | 829 | ' |
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1971. | 829 | |
| 1981. | 1.299 | |
| 1991. | 1.716 | |
| 2001. | 1.570 | |
| 2011. | 1.766 | |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Кореница је имало 1.716 становника, следећег националног састава:
Референце
уреди- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 118 и 119
- ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Кореница”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 27. 8. 2012.
- ^ POSLE 80 GODINA PONOVO ZVONE ZVONA U KORENICI: Hram svetih Mihaila i Gavrila zajedno obnavljaju Srbi i Hrvati
- ^ „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 27. 8. 2012.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 20. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530—1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе
уреди- Викимапија: Кореница
- Тромеђа: Кореница Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
- "Политика", 29. јул 1936
