Краљевина Илирија (1816—1849)

Краљевина Илирија је била једна од крунских земаља (круновина) Аустријског царства. Постојала је од 1816. до 1849. године и обухватала је делове данашње Словеније, Хрватске, Аустрије и Италије. Главни град је била Љубљана. Формирана је након аустријске победе над Наполеоном, на северном делу територије бивших Наполеонових Илирских провинција. Просторни опсег ове круновине мењан је у више наврата (1822, 1825). Након укидања, 1849. године, територија краљевине је подељена између Крањске, Корушке и Аустријског приморја.[1]

Краљевина Илирија
1816.—1849.

Краљевина Илирија, након издвајања Ријечког и Карловачког округа (1822)
Главни градЉубљана
Регијасредња Европа
Земља Аустријско царство
Догађаји
Статусбивша територија
Владавина
 • Обликкраљевина
Историја 
• Успостављено
1816.
• Укинуто
1849.
Претходник
Следбеник
Илирске провинције (Француско царство)
Илирске провинције (Француско царство)
Илирске провинције (Француско царство)
Војводина Крањска (Аустријско царство)
Војводина Корушка (Аустријско царство)
Аустријско приморје (Аустријско царство)

Историја

уреди

У августу 1813. године, Аустријско царство се придружило Рату шесте коалиције против Француског царства. Аустријске трупе, под заповедништвом генерала Кристофа Латермана (нем. Christoph von Lattermann), извршиле су успешан продор према француским Илирским провинцијама, заузевши ту територију. Већ у септембру 1813. године, Латерман је именован за привременог цивилног и војног гувернера Илирије (нем. Illyrien), новостворене аустријске територије под привременим режимом управе, који је потрајао све до 1816. године, када је озваничено стварање Краљевине Илирије као пуноправне аустријске круновине.[2][3]

Аустријска је Илирија у неколико наврата реорганизована у административном и територијалном погледу. Делила се на два обласна гувернерства (нем. gubernie), са седиштима у Љубљани и Трсту, а свако се гувернерство даље делило на мање управне округе (нем. kreis), са седиштима у Љубљани, Новом Месту, Постојини, Целовцу и Вилаху, односно Трсту, Пазину, Горици и (до 1822. године) Ријеци и Карловцу.

Срби у аустријској Краљевини Илирији

уреди

У границама аустријске Краљевине Илирије живеле су и разне српске заједнице, настањене у појединим аустро-илирским градовима, што се у првом реду односило на Србе у Трсту, који су у том граду имали бројну и добро организовану парохију при српској православној Цркви Светог Спиридона. Мање српске заједнице живеле су и у неким местима Истре (првенствено Перој и Пула), односно Крањске (Љубљана), као и на подручју Беле крајине, где су били староседеоци још од 16. века. Исто се односило и на српске заједнице у окрузима Карловачком и Ријечком, који су већ 1822. издвојени из састава аустријске Илирије.[4][5]

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди