Крива Река (Горњи Милановац)

Крива Река је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. године било је 71 становника. Према новинском чланку из Политике, 2013. у селу има само 22 становника.[1]

Крива Река
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 71
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 09″ С; 20° 23′ 28″ И / 44.119166° С; 20.391166° И / 44.119166; 20.391166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина319 m
Крива Река на карти Србије
Крива Река
Крива Река
Крива Река на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Село је удаљено 19 км од Горњег Милановца и на траси је пруге уског колосека у правцу Љига. Налази се на надморској висини од 300 до 420 м и површини од 1.026 ха.[2]

Село је припадало општини Бољковци све до друге половине 19. века, а касније општини Шилопај. Основна школа им је била у Шилопају. До краја тридесетих година 20. века припадало је црквеној парохији цркве Свете Богородице у Бољковцима, а касније цркви Светог Николе у Шилопају. Сеоска слава је Бели петак.[2]

Историја уреди

Село је добило име по реци која тече кроз село и прави већи број кривина. Село спада у средњовековна насеља о којима нема писаних помена.[2] Није извесно да ли се у Кривој реци налазила црква, задужбина деспота Ђурђа Бранковића, у којој је он и сахрањен 1456, или је ово било везано за исти топоним ближе селу Мајдан. У близини поменуте Криве реке налазио се и летњиковац у коме је 1457. умрла његова жена, Проклета Јерина.[3] Не зна се где су остаци летњиковца и цркве.

Кроз село је својевремено пролазила пруга уског колосека Београд-Чачак, а у селу се налазила станица.[1]

Становништво се иселило пред најездом Турака. Остало је мало староседелачког становништва. За време Првог српског устанка новодосељено становништво дошло је из рејона Сјенице и Ужица 1809. године. По предању, у селу је постојао спахија који се звао Лоја који је имао земљу и велика стада оваца која је раја чувала. У устанку спахија је убијен а његова земља је подељена досељеницима. После Другог српског устанка било је досељеника и из околине Београда.[2]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Кривој Реци.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 87 ратника. Погинуло их је 43 а 44 је преживело.[2]

Демографија уреди

У пописима село је 1910. године имало 436 становника, 1921. године 376, а 2002. године тај број је спао на 99.[2]

У насељу Крива Река живи 98 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,3 година (53,0 код мушкараца и 61,0 код жена). У насељу има 57 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Најпознатији криворечанин у двадесетом веку био је рашљар Милош Ђуковић.[1] Тврдио је да је помоћу рашљи открио место где је закопано благо деспота Ђурђа.[4] Умро је 2010. године.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 526
1953. 501
1961. 464
1971. 367
1981. 299
1991. 187 167
2002. 102 102
2011. 71
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
101 99,01%
Хрвати
  
1 0,98%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Политика: Крива Река скрајнута и у изборним кампањама, 13. јануар 2013.
  2. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 260. 
  3. ^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  4. ^ Глас јавности: Рашљама до блага деспота Ђурђа, 20. март 2003.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди