Валдај (рус. Малая Вишера) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северном делу Новгородске области, на подручју Маловишерског рејона чији је уједно и административни центар.

Малаја Вишера
Малая Вишера
Маловишерска железничка станица ноћу
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Новгородска област
РејонМаловишерски рејон
Основан1843.
Статус града1921.
Становништво
Становништво
 — 2014.11.789
 — густина406,52 ст./km2
Географске карактеристике
Координате58° 51′ 00″ С; 32° 13′ 00″ И / 58.85° С; 32.216667° И / 58.85; 32.216667
Временска зонаUTC+3
Апс. висина65 m
Површина29 km2
Малаја Вишера на карти Русије
Малаја Вишера
Малаја Вишера
Малаја Вишера на карти Русије
Малаја Вишера на карти Новгородске области
Малаја Вишера
Малаја Вишера
Малаја Вишера на карти Новгородске области
Остали подаци
Поштански број174260, 174262
Позивни број(+7) 81660
Регистарска ознака53
ОКАТО код49 220 501
ОКТМО код49 620 101 001
Веб-сајт
www.mvadm.ru/

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 11.789 становника.

Географија

уреди

Град Мала Вишера налази се у северном делу Новгородске области, у североисточном делу Прииљмењске низије. Кроз град протиче река Мала Вишерка (притока Вишере и део басена Волхова) по којој је и само насеље добило име.

Град се налази на око 162 km југоисточно од Санкт Петербурга, односно на око 488 km северозападно од Москве.

Историја

уреди
 
Мала Вишера на фотографији из 1860-их

Насеље Мала Вишера основано је 1843. као железничка станица на деоници пруге која је повезивала Москву са Санкт Петербургом (пруга пуштена у рад 1851. године).

У периоду између 1918. и 1927. Мала Вишера је била административним центром тадашњег Маловишерског округа Новогордске губерније. Статус другостепеног града добија 1921. године.

Град је био под немачком окупацијом у периоду од 24. октобра 1941. до 20. новембра исте године када су га ослободиле јединице 111. и 259. пешадијске дивизије 52. армије.

Занимљиво је да је 5. фебруара 1874. у Малој Вишери боравио аустроугарски цар Фрањо Јосиф заједно са руским императором Александром II Романовим.

Демографија

уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 12.461 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 11.789 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
17.62016.10915.38115.72415.647[2]14.182[3]12.461[4]11.789

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

уреди