Током историје Сутјеска мења своје име неколико пута назив:
Године 1333. помиње се сарчанска парохија у тамишком комитату. Зорука (Zoruka) или Стара Сарча лежала је југоисточно од Шурјана, где и данас један брежуљак и једну пустару називају именом Стара Сарча. То имање је 1611. године "принцип" Гаврил Бетлен даровао "Расцијанским војницима" (Србима).[1]
Сарча је припојена Великобечкеречком диштрикту 1716. године. Сарча 1717. године имала је 12 домова, а 1727. године само 9 домова. Маринко је 1726. године био оборкнез у Сарчији и посланик на црквено-народном сабору. У Сарчу су се 1767. додине доселили Румуни, па је општина 1773. године имала већ 73 дома. Аустријски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да Сарча припада Чаковачком округу и дистрикту. Становништво је претежно влашко.[2] Године 1781. откупио је Матија Шалић село од царске Коморе, али пошто није могао да удовољи својим обавезама, село буде враћено Комори. Комора 1786. године нареди пресељавање општине на пустару Тополовац, на ком је месту и данас. Када је 1797. године пописан православни клир у Сарчији је само један свештеник. Парох поп Јанко Траилов (рукоп. 1769) говорио је српским и румунским језиком.[3] Године 1800. уступила је комора, у замену за хрватска добра, ово село загребачком каптолу.
Садашња румунска црква саграђена је 1896. године.[4]
- Нова Сарча, године:
- 1801. — Немачка Сарча (мађ. Német- Szárcsrcsa)
- 1911. — Szárcsa
- 1912. — Сарча
Нову Сарчу 1801. године населио је загребачки каптол, Антон Мандић, на северном крају старог румунског насеља Сарче, једну нову колонију, којој је уступљено 31 сесија.
Та колонија добила је 1804. год. свештеника и једну привремену капелу, која је 27. фебруара 1805. год. Освећена. Нова Сарча је имала 1811. год. 893 душе. Отворена је нова железничка станица 4. маја 1899. године. Године 1919. Нова Сарча припојена је Торонталској жупанији.[6]
- Бројно стање становништва:
- Популација кроз историју .
Година |
1869. |
1880. |
1890. |
1900. |
1910. |
1921. |
Становника |
1.232 |
1.080 |
1.222 |
1.1225 |
1.242 |
1.465 |
Срба |
? |
? |
? |
? |
? |
13 |
Румуна |
? |
? |
? |
? |
? |
44 |
Немаца |
? |
? |
? |
? |
? |
1.179 |
Мађара |
? |
? |
? |
? |
? |
208 |
Осталих |
? |
? |
? |
? |
? |
208 |
У насељу Сутјеска живи 1388 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,6 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 609 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[9] |
|
|
| |
|
Срби |
|
1.046 |
60,21% |
Румуни |
|
491 |
28,26% |
Мађари |
|
58 |
3,33% |
Југословени |
|
31 |
1,78% |
Роми |
|
24 |
1,38% |
Црногорци |
|
15 |
0,86% |
Хрвати |
|
5 |
0,28% |
Македонци |
|
4 |
0,23% |
Словаци |
|
2 |
0,11% |
Руси |
|
2 |
0,11% |
Русини |
|
1 |
0,05% |
Немци |
|
1 |
0,05% |
Бугари |
|
1 |
0,05% |
непознато |
|
5 |
0,28% |
Становништво према полу и старости
[10]
|
|
м |
| |
|
? |
4 |
|
|
6 |
80+ |
19 |
|
|
30 |
75—79 |
24 |
|
|
49 |
70—74 |
52 |
|
|
75 |
65—69 |
55 |
|
|
56 |
60—64 |
49 |
|
|
69 |
55—59 |
43 |
|
|
44 |
50—54 |
54 |
|
|
50 |
45—49 |
78 |
|
|
53 |
40—44 |
73 |
|
|
65 |
35—39 |
66 |
|
|
59 |
30—34 |
49 |
|
|
55 |
25—29 |
34 |
|
|
44 |
20—24 |
44 |
|
|
39 |
15—19 |
61 |
|
|
50 |
10—14 |
61 |
|
|
54 |
5—9 |
59 |
|
|
52 |
0—4 |
27 |
|
|
35 |
Просек : |
40,6 |
|
|
43,7 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
584
|
607
|
686
|
685
|
713
|
681
|
609
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
132
|
164
|
110
|
114
|
58
|
20
|
8
|
2
|
1
|
0
|
2,85
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
705
|
210
|
443
|
34
|
16
|
2
|
Женски
|
744
|
138
|
435
|
155
|
12
|
4
|
УКУПНО
|
1.449
|
348
|
878
|
189
|
28
|
6
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
386
|
197
|
19
|
1
|
55
|
Женски
|
287
|
155
|
3
|
0
|
29
|
УКУПНО
|
673
|
352
|
22
|
1
|
84
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
7
|
9
|
37
|
15
|
17
|
Женски
|
3
|
5
|
31
|
6
|
2
|
УКУПНО
|
10
|
14
|
68
|
21
|
19
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
1
|
10
|
10
|
5
|
Женски
|
2
|
1
|
10
|
14
|
20
|
УКУПНО
|
2
|
2
|
20
|
24
|
25
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
0
|
0
|
0
|
3
|
Женски
|
5
|
0
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
5
|
0
|
0
|
4
|
- ^ "Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
- ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).
- ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.