Тукључани
Тукључани су насељено мјесто у општини Козарска Дубица, Република Српска, БиХ.[1] Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 185 становника. А према последњем попису из 2013. живи 92 становника.
Тукључани | |
|---|---|
 Прољеће у тукључанима | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Козарска Дубица |
| Становништво | |
| — 2013. | 92 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 10′ 17″ С; 16° 43′ 20″ И / 45.1714° С; 16.7222° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 225 m |
| Површина | 5.768998 km2 |
  Тукључани Тукључани на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 79247 |
| Позивни број | 052 |
Географија уреди
Село тукључани се налази у општини Козарска Дубица, У Босни и Херцеговини у ентитету Република Српска, и припада мјесној заједници Комленац.Село је удаљено од ријеке Уне око 5 km.
Путна комуникација уреди
Путна комуникација кроз село је јако лоша. У селу нема асфалтираних површина. Од самог града је удаљено око 9 km. До магистралног пута Козарска Дубица костајница Тукључани су удаљени 4 km.
Околна мјеста уреди
У близини села се налазе двије православне цркве на око 2 km налази се црква у селу Брекиња(Храм Успења пресвете Богородице) те на око 3,5 km у селу Побрђани (Храм Светог Василија Острошког).
Села која окружују Тукључане су: Јохова, Челебинци, Јасење, Мразовци, Суваја, Брекиња,Побрђани и Комленац. Село је израидо брдовито и богато је изворима питке воде те бројним потоцима и рјечицом која се зове Туклешница.
Историја уреди
Прво насељавање уреди
Сматра се, по историјским записима, да је насељено у XVIII вијеку са подручја Мањаче. Становишто је било расподјељено по презименима свако презиме било је као племе, презимена која су заступљена су: Пузигаћа, Кос, Кондић,Новаковић, Пралица, Рауш и Марјановић.
Учешће у ратовима уреди
Становништво је учествовало у свим ратовива а највише је страдало у Другом свјетском рату у партизанским редовима и као цивилно становништво у логорима, а највише у логору Јасеновац.
Становништво уреди
Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 185 становника. А према последњем попису из 2013. године у селу живи 92 становника у 35 домаћинстава. Становништво је 100% српско. Становништво је изразито руралног типа.
| ГОДИНА | БРОЈ СТАНОВИКА |
|---|---|
| 1948 | 327 |
| 1953 | 300 |
| 1961 | 322 |
| 1971 | 317 |
| 1981 | 261 |
| 1991 | 185 |
| 2013 | 92 |
Биљни свијет уреди
Пошто је ово брдски терен овде успјевају разни типови дрвећа биљака и љековитих биљака. Најчешће се гаје житарице и воће.
Животињски свијет уреди
Дивље животиње уреди
Лисица, дивља свиња, срна, јазавац, зец вјеверица и моге друге живе на подручју села а лисице су једне од најбројнијих које задњих година наносе озбиљну штету становништву.
.jpg)
Домаће животиње уреди
У селу се највише гаје овце, краве, свиње и живина, као што су кококшке, ћурке и многе друге.
Птице уреди
За овај регион карактеристичан је велики број врста птица а најбројније су :јастреб, гавран, врабац, сјеница, а сваке године гости су и ласта, Сова, Кос и многе друге врсте.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Official results from the book: Ethnic composition of Bosnia-Herzegovina population, by municipalities and settlements, 1991. census, Zavod za statistiku Bosne i Hercegovine — Bilten no.234, Sarajevo 1991.
((reflist))
