Аспартам
Аспартам (АПМ) је вештачки, нешећерни заслађивач[4] који се користи као замена шећера у неким врстама хране и пића. У Европској заједници, он је регистрован под кодом Е951. Аспартам је метил естар аспартинске киселине/фенилаланинског дипептида.[4] Он је првобитно био у продаји под именом NutraSweet; а од 2009. се продаје и под именом AminoSweet. Он је први пут синтетисан 1965. и његов патент је истекао 1992.
| |
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC називс
N-(L-α-Aspartyl)-L-fenilalanin,
1-metil estar | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.041.132 |
| Е-бројеви | Е951 (глазинг агентс, ...) |
| КЕГГ[2] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C14H18N2O5 | |
| Моларна маса | 294,31 g·mol−1 |
| Густина | 1,347 g/cm3 |
| Тачка топљења | 246–247 °C |
| Тачка кључања | razlaže se |
| umereno rastvorljiv | |
| Rastvorljivost | neznatno rastvoran u etanoli |
| Kiselost (pKa) | 4,5–6,0[3] |
| Opasnosti | |
| NFPA 704 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Безбедност аспартама је била тема неколико политичких и медицинских контроверзи, конгресних саслушавања и Интернет превара[5][6][7]. Он је одобрен од стране ФДА за употребу у прехрамбеним производима 1974. Један медицински преглед из 2007. је изнео закључак да је аспартам безбедан за употебу при садашњим нивоима конзумпције као нехранљиви заслађивач.[8] Међутим, пошто његови производи разлагања садрже фенилаланин, аспартам морају да избегавају људи који имају генетичко обољење фенилкетонурију (ПКУ).
Референце уреди
- ^ Будавари, Сусан, ур. (1989). „861. Аспартаме”. Тхе Мерцк Индеx (11тх изд.). Рахwаy, Њ: Мерцк & Цо. стр. 859. ИСБН 9780911910285.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Роwе, Раyмонд C. (2009). „Аспартаме”. Хандбоок оф Пхармацеутицал Еxципиентс. стр. 11—12. ИСБН 978-1-58212-058-4.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 75. ИСБН 86-331-2075-5.
- ^ Аспартаме он Снопес.цом
- ^ АЦСХ Дебункс Интернет Хеалтх Хоаx Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2012)
- ^ „А Wеб оф Децеит”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2009. г. Приступљено 06. 08. 2012.
- ^ БА, Магнусон; Бурдоцк ГА; Доулл Ј; et al. (2007). „Aspartame: a safety evaluation based on current use levels, regulations, and toxicological and epidemiological studies”. Critical Reviews in Toxicology. 37 (8): 629—727. PMID 17828671. doi:10.1080/10408440701516184.
Literatura уреди
- Budavari, Susan, ур. (1989). „861. Aspartame”. The Merck Index (11th изд.). Rahway, NJ: Merck & Co. стр. 859. ISBN 9780911910285.
