Циклопропан је циклоалкански молекул са молекулском формулом C3H6, који се састоји од три атома угљеника везана у прстен. Сваки атом угљеника је везан за два атома водоника. Циклопропан и пропен имају исту молекулску формулу али се разликују по структури. Они су структурни изомери.[5][6]

Циклопропан[1]
Цyцлопропане - дисплаyед формула
Цyцлопропане - дисплаyед формула
Цyцлопропане - скелетал формула
Цyцлопропане - скелетал формула
Називи
IUPAC назив
Ciklopropan
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.771
КЕГГ[2]
УНИИ
  • C1CC1
Својства
C3H6
Моларна маса 42,08 g/mol
Густина 1,879 g/L (1 atm, 0°C)
Тачка топљења −128 °C (−198 °F; 145 K)
Тачка кључања −33 °C (−27 °F; 240 K)
Опасности
Опасност у току рада Високо запаљив
загушљив гас
Безбедност приликом руковања External MSDS
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
4
1
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Везе између атома угљеника циклопропана су знатно слабије од типичне везе. Њихова реактивност је слична или већа од алкена. Бајерова теорија напрезања пружа објашњење. Ангуларно напрезање због углова од 60° између атома угљеника (што је знатно мање од нормалног угла од 109.5° за везе између атома са sp3 хибридизованим орбиталама) редукује енергију веза између угљеника, чинећи овај молекул реактивнијим од других циклоалкана попут циклохексана и циклопентана. Молекул такође има торзионо напрезање услед еклипсне конформације његових водоника.

Референце уреди

  1. ^ Merck Index, 11th Edition, 2755.
  2. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0. 
  6. ^ Моррисон Роберт Тхорнтон; Боyд Роберт Неилсон (2006). Органиц цхемистрy. Енгелwоод Цлиффс, Неw Јерсеy: Прентице Халл. ИСБН 8120307658. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Циклопропан на Викимедијиној остави