Елвир Болић
Елвир Болић (Зеница, 10. октобар 1971) бивши је босанскохерцеговачки фудбалер и репрезентативац.
Елвир Болић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 10. октобар 1971. | ||
Место рођења | Зеница (СР БиХ), СФР Југославија | ||
Држављанство | Босна и Херцеговина | ||
Висина | 1,85 м | ||
Позиција | нападач | ||
Јуниорска каријера | |||
Челик Зеница | |||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1988—1991 | Челик Зеница | 48 | 5 |
1991—1992 | Црвена звезда | 11 | (2) |
1992 | Галатасарај | 8 | (2) |
1993—1995 | Газијантепспор | 73 | (43) |
1995—2000 | Фенербахче | 145 | (64) |
2000—2003 | Рајо Ваљекано | 98 | (22) |
2003—2004 | Истанбулспор | 28 | (11) |
2004 | Генчлербирлиги | 16 | (2) |
2005 | Малатјаспор | 11 | (1) |
2005—2006 | Истанбулспор | 17 | (7) |
2006 | Ријека | 6 | (4) |
Укупно | 450 | (161) | |
Репрезентативна каријера | |||
1991—1992 | Југославија до 18 | 12 | 10 |
1996—2006 | Босна и Херцеговина | 51 | (22) |
Тренерска каријера | |||
2008 | Босна и Херцеговина (помоћни) |
Највећи део играчке каријере провео је у Турској играјући за тамошње клубове Галатасарај и Фенербахче, док је за репрезентацију БиХ наступао десет година те једно краће време био њен капитен и помоћни тренер.
Због дугог играња у Турској, Болић је стекао право на турско држављанство; на турском језику се зове ’Елвир Болич’ (тур. Elvir Boliç).[1] Портал Javno.ba уврстио га је на списак десет највећих фудбалера из БиХ након осамостаљења државе.[2]
Каријера
уредиКлупска каријера
уредиФудбалску каријеру је започео у омладинском погону зеничког Челика, док је за сениоре истог клуба дебитовао 1988. године.[3] Тада је био члан једне од најбољих Челикових младих генерација, коју су осим њега чинили Мирсад Хибић, Сенад Бркић и Нермин Шабић. Наиме, клуб се тада такмичио у нижим југословенским лигама, због чега је био присиљен заснивати се на играчима из сопственог погона. То је уједно помогло Болићу да покаже свој таленат, због чега су га уочили скаути Црвене звезде из Београда, који су га довели у свој клуб у децембру 1991. године.[3]
Тадашње руководство клуба са Маракане чинили су Драган Џајић и Владимир Цветковић, имали су велико поверење у зеничког играча који је био стандардан на позицији везног играча. Међутим, због политичке ситуације у Југославији и почетка Рата у БиХ, Болић у јуну 1992. напушта камп југословенске репрезентације те руководству матичног клуба јавља да се неће враћати у Београд.
Након тога, Болић одлази у Турску, где једно краће време наступа за Галатасарај, након чега прелази у Газијантепспор за који је играо две сезоне. Године 1995. прелази у истанбулски Фенербахче, где је играо следећих пет година. С клубом је у својој дебитантској сезони освојио турско првенство.
После тог периода, Болић одлази у шпански Рајо Ваљекано, да би се 2003. вратио у Турску. Тамо је играо за Истанбулспор, Генчлербирлиги, Малатјаспор, те у сезони 2005/06. поново за Истанбулспор.[3] Играчку каријеру Болић је завршио 2006. године у ХНК Ријеци, а клуб је напустио у септембру исте године.[3]
Болић ће у Турској остати упамћен и као стрелац јединог гола у утакмици против Манчестер јунајтеда, где је прекинуо низ од 50 година непобедивости Црвених ђавола на Олд Трафорду у Евро куповима.[2]
После играчке каријере, Болић је заједно с бившим репрезентативним саиграчем Мехом Кодром организовао пријатељску хуманитарну утакмицу у Сарајеву, под називом „Кодро, Бола и пријатељи”, између бивших босанскохерцеговачких фудбалских легенди. Један од разлога организовања те утакмице био је да се скрене пажња на потребу за променама у Фудбалском савезу Босне и Херцеговине. Због тога је сусрет одигран у исто време као и пријатељска утакмица у Зеници између репрезентација БиХ и Азербејџана. Болићеву и Кодрину иницијативу подржали су и навијачи, тако да је сусрет легенди у Сарајеву пратило 15.000 гледалаца (а репрезентативни сусрет у Зеници свега 50-ак).[4] Такође, сарајевску утакмицу уживо је преносила и Федерална ТВ, а у њој су учествовали бројни тадашњи репрезентативци,[5] док је на крају победио Кодрин тим укупним резултатом 11 : 9.[6]
Болић је 2008. године једно кратко време био и репрезентативни помоћник Кодри који је тада био привремени селектор.[7]
Репрезентативна каријера
уредиЈугославија до 18
уредиБолић је у периоду од 1991. до 1992. наступао за југословенску репрезентацију до 18 година, за коју је одиграо 12 утакмица и постигао десет погодака.
БиХ
уредиЗа репрезентацију Босне и Херцеговине дебитовао је 1. септембра 1996. у квалификационој утакмици за Светско првенство 1998. против Грчке.[8] Током следећих десет година, Болић је одиграо укупно 51 утакмицу те притом постигао 22 поготка. Тиме је постао најбољи стрелац репрезентације. Његов рекорд касније су срушили Един Џеко и Звјездан Мисимовић.
Такође, Елвир Болић је у шест утакмица био капитен репрезентације.
Последњу утакмицу у дресу Змајева одиграо је 6. септембра 2006. против Мађарске.[1]
Погоци за репрезентацију
уредиОсвојени трофеји
уредиКлупски трофеји
уредиКлуб | Трофеј | Сезона |
---|---|---|
Турска | ||
Галатасарај | Турско првенство | 1992/93 |
Турски куп | ||
Фенербахче | Турско првенство | 1995/96 |
Референце
уреди- ^ а б Transfermarkt.com - Елвир Болић
- ^ а б „JAVNO.ba EKSPERTIZA: 10 najboljih bh nogometaša od osamostaljenja države”. Arhivirano iz originala 26. 10. 2012. g. Pristupljeno 12. 4. 2014.
- ^ а б в г „Од првог зарађеног новца купио сам ТВ и видеорекордер”. Архивирано из оригинала 12. 04. 2014. г. Приступљено 12. 04. 2014.
- ^ Босна и Херцеговина - Азербејџан 1:0
- ^ Сви на Кошево - спасимо бх. фудбал
- ^ LIVE: Спектакл на Кошеву
- ^ „Bosnia-Herzegovina sack Kodro”. Arhivirano iz originala 8. 7. 2008. g. Pristupljeno 8. 7. 2008.
- ^ Прве утакмице бх. репрезентације
Спољашње везе
уреди- Елвир Болић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Елвир Болић на сајту FIFA