Ембриологија човека
Ембриологија човека (грч. εμβρύων - ембрион и грч. λόγος - наука), представља грану биологије која се бави проучавањем најранијих ступњева индивидуалног развића, почев од оплођења јајне ћелије, па све до рођења човека.[1][2][3]
Ова наука је још увек дескриптивна, али примена резултата компаративне и експерименталне ембриологије је много допринела схватању сложених дешавања у развитку човечијег фетуса. Сам процес ембриологије се може поделити у неколико фаза, јер заправо представља веома сложен процес трасформације једне ћелије у сложен вишећелијски организам. Свака фаза ембрионалног развића мора у потпуности да се оконча да би се наредна отпочела. Разликују се ембрионални и фетални период развића који трају од тридесет осам до четрдесет недеља.[4][5]
Гаметогенеза уреди
Гаметогенеза[6] представља стварање полних ћелија (гамета) у полним органима јединки. Постоје два типа гамета: женски и мушки. Процеси настајања полних гамета укључују митотичке и мејотичке ћелијске деобе, као и специфичне цитолошке промене. Одлике гамета након гаметогенезе су: хаплоидан број хромозома, јединствену комбинацију хромозома у геному и ћелијске специјализације које омогућавају функционалност.
Женски гамети уреди
Женски гамети (јајне ћелије) настају у оваријумима (јајницима) женских особа. Гаметогенетски процес настајања јајне ћелије је оогенеза.
Да би дошло до покретања оогенезе, жена треба да достигне полну зрелост. Време достизања полне зрелости контролишу хормони: естроген, прогестерон, фоликостимулирајући и лутеинизирајући хормон. Они се луче и стварају у менструалном циклусу. Осим стварања јајних ћелија долази и до припреме ткива утеруса за
имплантацију ембриона ако дође до оплођења.
Јајна ћелија је олиголецитна (изолецитна) и непокретна. Величина ове ћелије код жене износи 0,1 мм и по облику је лоптаста.
Мушки гамети уреди
Мушки гамети (сперматозоиди) настају у тестисима (семеницима) код мушких јединки.
Процес настајања сперматозоида је сперматогенеза. Сперматозоид се састоји од главе и репа. Глава је изграђена од акрозома који садржи хидролитичке ензиме и нуклеуса који одређује облик главе сперматозоида, док реп чине врат, средишњи, основни и задњи део. Одликује их покретљивост.
Оплођење уреди
Оплођење представља процес спајања сперматозоида и јајне ћелије и настанак диплоидног (2н) зигота.
Оплођење се одвија у јајоводу и само један сперматозоид има могућност да оплоди јајну ћелију. Акрозомалном реакцијом ослобађају се ензими који омогућавају "слободан" пут сперматозоиду ка мембрани и продирање кроз мембрану јајне ћелије.
Након стварања зигота кортикалном реакцијом ствара се фертилизациони омотач и тако се блокира улазак других сперматозоида (полиспермија). Развиће људског ембриона од оплођења до рођења просечно траје 266 дана.[7]
Браздање уреди
Браздање представља низ митотичких деоба зигота. Оно отпочиње дан после оплођења и након 96 сати долази до формирања моруле, тј. лопте од 32 ћелије. Размицањем бластомера настаје бластула, са слојем ћелија на површини - трофобластом и унутрашњим бластоцелом. Тада фертилизациони омотач нестаје.
Браздајући се, ембрион се спушта низ јајовод и седмог дана од оплођења стиже у утерус. У почетку трофобластне ћелије хране ембрион разлажући секрет жлезда материце, а касније се прикаче за површину материце и ензимима разлажу њено ткиво да би се ембрион имплантирао. Унутрашње ћелије отпочињу гаструлацију, а ембрион ствара амнион и жуманцетну кесу. У трећој недељи хорион и алантоис формирају плаценту.
Гаструлација уреди
Гаструлација је процес при коме се бластомере покрећу и организују у три слоја- три клицина листа. Спољашњи слој, ектодерм, унутрашњи слој, ендодерм и средишњи, уметнути, трећи слој, мезодерм. Као резултат гаструлације настаје ембрионални ступањ, гаструла. Ендодерм у унутрашњости гаструле формира шупљину- гастроцел, а отвор, бластопор, служи за комуникацију са спољашњом средином. Код човека, као и код свих хордата, од бластопора, у каснијем развићу настаје анални отвор због чега човек, као и сви кичмењаци припада групи деутеростома. Гаструлациони покрети остварују се активним кретањем бластомера. Оне напуштају своје место у бластодерму и уз помоћ актинског цитоскелета се покрећу. Гаструла се никад не ствара само једном врстом покрета, већ комбиновањем два или три. Покрети бластомера у гаструлацији могу бити: инвагинација, инволуција, ингресија, деламинација, епиболија.
Органогенеза уреди
Органогенеза[8] представља настанак, првенствено, осовинских органа (црево, хорда и нервна цев), али и других органа диференцијацијом три клицина листа: ектодерма, мезодерма и ендодерма. Овај процес напредује током треће и четврте недеље и на крају четврте недеље ембрион је пет стотина пута већи у односу на почетну величину.
На крају осме недеље се завршава ембрионални период и почиње рани фетални период који траје до 28. недеље. Тај период се карактерише растом и развићем органа. Тада долази до диференцијације већине органа. Касни фетални период је период од 28. недеље, па до рођења детета. Одликује се потпуним уобличавањем тела фетуса и интензивним растом костију.
Рођење подстиче сам фетус тако што плацента лучи хормоне који контрахују мишиће утеруса. Плацента представља орган за исхрану ембриона, лучи велики број хормона који омогућују развој и физички одржава ембрион прикачен за зид утеруса. Код човека је хориоалантоисна творевина.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Ћурчић, Божидар. Развиће животиња. ИСБН 978-86-17-12100-4.
- ^ „Ембриологија човјека”.
- ^ Ембриологија човека. ИСБН 9788674784952.
- ^ „Прегнанцy wеек бy wеек”.
- ^ Ларсен, W Ј. Хуман Ембрyологy. ИСБН 978-0-443-06583-5.
- ^ „Гаметогенеза”.
- ^ „Тимелине хуман девелопмент”.
- ^ „Органогенеза”.
Спољашње везе уреди
- Фотографија бластоциста у утерусу Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2016)
- Презентација Ин тхе Wомб
- Онлине курс ембриологије Архивирано на сајту Wayback Machine (21. новембар 2016) za studente medicine, razvijen od strane Univerziteta u Friborgu, Lozani i Bernu
