Феликс Милекер
Срећко — Феликс Милекер (Вршац, 14. јануар 1858. Вршац — Вршац, 26. април 1942) био је српски учитељ, кустос, истраживач и публициста. Много је допринео формирању музеја у свом родном граду и као пионир те области на нашим просторима музеологији уопште.
| Феликс Милекер | |
|---|---|
 Портрет Феликса Милекера | |
| Пуно име | Срећко – Феликс Милекер |
| Датум рођења | 14. јануар 1858. |
| Место рођења | Вршац Аустријско царство |
| Датум смрти | 26. април 1942. (84 год.) |
| Место смрти | Вршац |
Биографија уреди
Основну и Грађанску школу завршио је у Вршцу, а 1873. одлази у Сегедин и уписује се у Учитељску школу. Имао је само једног сина Рудолфа Милекера, који је постао познат вулканолог и професор универзитета у Дебрецину.
Од 1878. године је радио у Белој Цркви као учитељ. Ту је службовао до 1883. године, када прелази у Вршац. Године 1885. поверено му је вођење Библиотеке, а 1894. постављен је за кустоса Градског музеја у Вршцу. Године 1899. позван је у Будимпешту на течај за руководиоце музеја, првенствено за рад у археолошким збиркама.
Милекер 1921. почиње са објављивањем серије малих монографија о прошлости Баната и његовој културној историји под називом Banater Bücherei. Ове свеске су издаване све до 1942, а укупно је објављено 73 броја, од којих је сам Милекер написао 59. Милекер је свој први рад објавио 1879. године под насловом Werschetz im letztem Türken Kriege und Jakob Hennemann (Вршац за време последњег турског рата и Јакоб Хенеман).
Доприноси и легат уреди
Резултати Милекерових радова су на нивоу свога времена и у складу са тадашњим нормативима и достигнућима науке. Музеј који је основао и водио од самог почетка па до своје смрти изградио је као истраживачку установу са богатим збиркама, нарочито археолошком која заузима значајно место на југу Карпатског басена, па је стога често у средишту пажње археолога широм Европе.
Прошлошћу родног ми места бавим се још од 1877. Погдекоји занимљиви хисторијски подаци, на које наиђох, довели су ме на мисао, да покушам да их у целини саберем.
Милекер је био активан и веома ангажован на више страна. Године 1880. изабран је за редовног члана Банатског историјског и археолошког друштва у Темишвару (Dél-magyarországi Történelmi és Régészeti Társulat). Године 1901. изабран је за редовног члана Мађарског нумизматичког друштва (Magyar Numizmatikai Társulat). Литерарно друштво из Темишвара, Arany János Társaság, изабрало је Милекера за свог члана због радова из топономастике, а он је из ове области одржао приступну беседу. Такоде је био члан Природословног друштва Баната у Темишвару (Délmagyarországi Természettudományi Társulat), члан Мађарског друштва за антропологију и археологију, а Милекер је и саоснивач Немачког удружења за праисторију (Deutsche Gesellschaft für Vorgeschichte) у Берлину. Суоснивач је Немачког учитељског удружења у Темишвару, које је основано 1909. године. Исте године је одликован и Орденом Светог Саве IV реда, а 1928. добија почасну повељу Института у Штутгарту за успешан развој Музеја и Библиотеке, за археолошка и културно-историјска истраживања и објављивање радова о Банату, као и за публиковање монографија многих места и покретање едиције Banater Bücnerei. Академија у Минхену одликовала је Милекера 1934. године сребрном медаљом за заслуге.
На предлог Музејског одбора Сенат града Вршца прогласио је Милекера за доживотног кустоса Градског музеја и библиотеке у Вршцу, а Гетеова задужбина (Die Johann Wolfgang von Goethe — Stifung) у Вајмару посмртно му је доделила 1942. године награду Принц Еуген.[1]
Одабрана дела уреди
Од важнијих и уједно обимнијих његових радова се истичу:
- Повесница слободне краљеве вароши Вршца (1886). Књига је објављена у два тома, истовремено на три језика: српском, немачком и мађарском, а изашла је поводом миленијума Угарске.
- Délmagyarország régisegleletei a Honfoglalás elotti időkből (Старине Јужне Угарске до времена заузећа земље). То је исцрпан археолошки катастар, објављен прво у наставцима у часопису „Történelmi és régészeti értesitő” у времену од 1896. до 1906. године.
- Vattinai őstelep (Праисторијско насеље у Ватину) објављено је 1905. године.
- Délmagyarország középkori földrajza (Средњовековна географија Јужне Угарске). Ово дело је такође претходно објављено у неколико наставака у „Tört. és rég. ért.” а као посебна књига у два тома 1915. године.
- Летописи општина Подунавске области — II Банатски део. Панчево, 1929. пп. 103—183.
- Воргесцхицхте аус Банатс (Праисторија Баната). Ова студија представља синтезу Милекеровог рада на археологији. Објављена је у четири наставка, у Старинару од 1937. до 1940. године. Последњи део о гвозденом добу је недовршен остао у рукопису.
Литература уреди
- Душан Белча, Јавор Рашајски, Иван Калнак: Vršac Forever, Вршац, 2006.
- Богдан Брукнер: Фелиx Милекер оснивач модерне археологије у Панонији. Гласник 'Хумболтовог Клуба Србије' бр.4/1997
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Аница Медаковић: Феликс Милекер, Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2011) Gradski muzej Vršac, 2008. (језик: српски)(језик: немачки)