Graničar (роман)

Граничар
Граничар
	ИСБН 978-86-7343-416-26
Аутор	Огњен Крњаја
Земља	Србија
Језик	српски
Жанр	Историјско-авантуристички / историјска фикција
Издавач	Књижевна омладина Србије / едиција Пегаз
Датум издавања	2021.
Српско издање	160 стр.
Веб-сајт	http://www.kosrbije.rs/index.php/njig/njig-2021/928-granicar-ognjen-krnjaja.html

Граничар је историјско-авантуристички роман који је написао Огњен Крњаја, издат у едицији Пегаз Књижевне омладине Србије 2021. године.^[1]

Синопсис

Пролеће 1803. године. Док цела Европа са неизвесношћу чека нови рат против Наполеонове Француске, у Београдском пашалуку терор дахија и одметнутих јањичара над поробљеном рајом постаје неиздржив. У исто време, дуж Војне границе у Срему долази до серије убистава богатих трговаца и разбојничких напада на лађе које Дунавом преносе робу у Османско царство.

Милан Фелбаба, граничар Петроварадинске регименте, враћа се у родне Бановце из рата након тешког рањавања и затиче празан дом. Притиснут самачким животом, изневереним очекивањима, неправдом и тешким ратним траумама, почиње да ради за богатог митровачког трговца Димитрија Пуљевића и тако зарађује за живот.

Током своје службе сазнаје за ланац тајног кријумчарења оружја и барута из Аустрије у Београдски пашалук и открива да се иза разбојничких напада дуж Војне границе крије опасан план који има за циљ прекид кријумчарење оружја и ликвидацију људи задужених за припремање устанка. У тим догађајима дели судбину са многим истакнутим личностима тог времена, Петром Ичком, протом Матијом Ненадовићем, мајором Митезером, Димитријем Пуљевићем и земунским трговцима.

Од граничарских шанчева на обали Дунава до пограничног Земуна, на месту где су се сударале две царевине и две вере, спретност и лукавство главног јунака стављени су на пробу а он сам на велика искушења, док се око њега преплићу моћни интереси, завера и издаја.

Ликови

Фиктивни

Милан Фелбаба - граничар једанаесте компаније (чете) и један од најбољих оштрострелаца (специјано обучени и опремљени стрелци у граничарским јединицама, слични тадашњим извиђачким јединицама лаке пешадије у већини европских војски и претеча данашњих снајпериста) у целој Петроварадинској регименти. Ветеран аустријско-турског рата и француских револуционарних ратова. После рањавања у бици код Хоенлиндена, враћа се у родне Бановце оптерећен последицама тешких ратних траума. Потиче из сиромашне породице, још у детињству остаје без оца и после смрти мајке и удаје сестара остаје сам у кући. Ћутљиви самац који не воли велико друштво и галаму и највише времена проводи на брегу изнад Дунава пушећи лулу, посматрајући природу и сећајући се непрежаљене младалачке љубави. Због рањавања распоређен у резерву и привремено ослобођен од активних граничарских дужности. Почиње да ради за богатог трговца Димитрија Пуљевића како би зарадио за живот. Током своје службе и извршавања добијеног задатка, случајно открива заверу и тајни план за прекид кријумчарења оружја из Аустрије у Београдски пашалук и ликвидацију људи задужених за припремање устанка.
Стеван Маџаревић - граничар у шанцу Бановци и један од два најбоља Фелбабина пријатеља. После смрти оца и погибије браће у ратовима против Француске остаје једина мушка глава у кући. Крупан, простодушан и доброћудни граничар који збија шале и воли да пије ракију дудињару.
Софроније Јекић - граничар у шанцу Бановци и један од два најбоља Фелбабина пријатеља. Нижег раста, али снажне грађе, темпераментан и промућуран. Одлично рукује ножем и јатаганом. На лицу има дуги ожиљак који је зарадио током једног ноћног окршаја са Французима.
Радован Белобрк - хаубтман (капетан) и командант једанаесте компаније Петроварадниске регименте са седиштем у Бановцима (у то доба једанаеста компанија је обухватала данашња насеља Стари и Нови Бановци, Бановци-Дунав, Белегиш и Сурдук, а једно време и Батајницу).
Јурај Ленард - лајтнант (поручник) и командант шанца Бановци. Млади официр који се прихватио војничког позива да би наставио традицију своје породице али је веома незадовољан због свог војног распореда и бес искаљује на потчињеним граничарима.
Милета Радосављевић - земунски трговац. Фелбабин пријатељ и некадашњи фрајкор који је у Земун дошао после пропасти Кочине крајине и који је спреман да безусловно шаље помоћ у борби против дахија. Учествује у кријумчарењу оружја.

Историјски

Петар Ичко - богати трговац и дипломата. Некадашњи тумач код Хаџи-Мустафа паше и његов пријатељ. Конзул солунских и земунских трговаца у Београду. После доласка дахија на власт склања се у аустријски Земун одакле је активно радио на рушењу дахија и припемама за почетак Првог Српског устанка.
Лазар Добрић (Лаза Харамбаша) - родом из Нових Карловаца (Саса) из Срема. Један од најпознатијих хајдучких харамбаша с почетка XIX века на подручју Срема и шире. У његовој дружини су били и Станоје Главаш, Хајдук Вељко Петровић и други. Његова дружина је у пролеће 1803. године заиста извела серију убистава богатих трговаца дуж Војне границе и пљачки лађа које су преносиле робу до Земуна. Током аустријских потера склањао се на турску територију и Београд који је тада био под контролом Кучук-Алије
Димитрије Пуљевић - богати трговац из Сремске Митровице. Обогатио се као један од главних лифераната аустријске војске током француских револуционарних ратова. Током боравка у Шапцу за време Кочине крајине успоставио је везе са виђенијим српским кнезовима и касније постао један од главних организатора крјумчарења барута и олова преко Саве и један од главних лифераната устаничке војске. Пред пропаст Првог српског устанка је банкротирао и са многобројном фамилијом се доселио у Старе Бановце.
Милош Урошевић - богати земунски трговац који шаље барут и олово у Београдски пашалук виђенијим српским кнезовима и трвовцима. Карађорђе је кренуо у Први српски устанак управо са рогом барута купљеним од Милоша Урошевића.
Мајор Митезер - војни командант у Земуну. Уочи устанка одржавао је везе са кнезом Алексом Ненадовићем, Петром Ичком и другим виђенијим Србима. Био је наклоњен српским устаницима.
Прота Матија Ненадовић - син кнеза Алексе Ненадовића и синовац Јакова Ненадовића. Један од главних организатора Првог српског устанка у ваљевском крају, устанички војвода, дипломата и први председник Правитељствујушчег Совјета. Уочи устанка је долазио до Земуна послом код Ичка I Митезера

Историјска позадина

Део радње у роман је чиста фикција а део је заснован на историјским чињеницама. Током прикупљања историјске грађе коришћене су књиге академика и историчара Славка Гавриловића, историчара Душана Ј. Поповића и историчара Владимира Ћоровића, зборници радова и летописи Матице српске, књиге Милорада Бабића о Старим Бановцима, Бранка Најхолда о Земуну, монографије, научни радови, новински чланци и др.

Опис пограничног шанца Бановци с почетка XIX века и свакодневни живот његових граничара (воденице на Дунаву, риболов, најезда скакаваца, народна ношња, куће и јавне грађевине у насељу, пољопривреда и обавезе граничара) су аутентични.
Опис пограничног града Земуна с почетка XIX века и грађевина у старом језгру Земуна (Ичкова кућа, кафана Бели медвед, кућа Милоша Урошевића, зграда царинарнице, Караматина кућа и православне цркве) су аутентични.
Аутентичан је опис Земунског контумаца, протока и контроле робе која је стизала из Османског царства (нарочито памука).
Сви напади разбојника на лађе и караване дуж Војне границе и убиства трговаца и имућних људи који су описани у књизи су се заиста десили. Напад хајдучке дружине Лазе Харамбаше на шанац Бановци и убиство трговца Спасојевића се догодио 26 априла 1803. године. што је и последње разбојништво ове дружине на територији Срема које је документовано од стране аустријских власти. Веза између ових напада и завере у циљу прекидања кријумчарења оружја из Аустрије у Београдски пашалук је само претпоставка и фикција аутора романа заснована на претпоставкама неких историчара (Гавриловић и Поповић) да су разбојници из Срема током бега на турску територију испред аустријских потера уживали заштиту Кучук-Алије која је била условјена поделом плена.
Петар Ичко је из Земуна активно радио на рушењу дахијске власти у Београду и подизању устанка у Србији. У томе су учествовали и Турци који су из Београда побегли у Земун након доласка дахија на власт, као и трговци у пограничним местима дуж Војне границе и виђенији људи из Београдског пашалука. Озбиљне припреме за почетак устанка су већ отпочеле 1803. године и већ тада почиње обимније кријумчарење барута и куршума из Аустрије у Београдски пашалук.
Списак трговаца који шаљу помоћ из Аустрије и виђенијих људи из Шумадије и Мачве који припремају устанак као и писма са подацима о кријумчарењу барута и олова која треба да стигну у Земун код Петра Ичка су један од главних заплета приче и представљају фикцију аутора романа засновану на основу истините приче о писму кнеза Алексе Ненадовића мајору Митезеру и списку шездесетак виђенијих људи из Беградског пашалука који су били јемци за плаћање барута земунском трговцу Драгутину Милутиновићу а којих су се докопале дахије што је био један од главних повода за Сечу кнезова.

Поглавља у роману

Необичан задатак
Повратак кући
Под крошњом белог дуда
На Петроварадинском друму
Погранични град
Земунски трговци
Шанац поред Дунава
Пуцњи у ноћи
Земунски контумац
Важна пријатељства

Епилог
Речник
Историјска напомена

Награде

Друго место на XIII-ом књижевном конкурсу за најбоље књижевне првенце ПЕГАЗ у категорији романа^[2]

Референце

Спољашње везе

[1] „Приказ романа на сајту издавача”.

[2] „Историјско авантуристички роман Огњена Крњаје Граничар”.

[1]

[2]