Википедија

Иглун

За друге употребе, погледајте Сабљарка (вишезначна одредница).

Иглун или сабљарка (Xiphias gladius) велика је, високо миграторна, предаторска риба карактерисана дугим, правим, шиљатим шиљком. Оне су популарне спортске рибе из кљунасте категорије, мада су тешко приступне. Сабљарке имају издужене, округла тела, и губе све зубе и крљушти до одраслог доба. Ове рибе су широко заступљене у тропским и умереним деловима Атлантика, Пацифика, и Индијског океана, и типично се могу наћи од близине површине до дубине од 550 м.[2] Оне обично достижу 3 м дужине, а максимална забележена дужине је 4,55 м и тежина до 650 кг.[3][4] Оне су једини припадник њихове фамилије, Xiphiidae.[5]

Иглун
Временски распон: 3–0 Ма Рани плиоцен до садашњости[1]
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Ацтиноптерyгии
Ред: Перциформес
Подред: Сцомброидеи
Породица: Xипхиидае
Swainson, 1839
Род: Xипхиас
Linnaeus, 1758
Врста:
X. гладиус
Биномно име
Xипхиас гладиус
Глобална расподела сабљаре у плавом
Синоними[3] }-
  • Xiphias imperator Bloch & Schneider, 1801
  • Tetrapterus imperator (Bloch & Schneider, 1801)
  • Xiphias rondeletii Leach, 1814
  • Phaethonichthys tuberculatus Nichols, 1923
  • Xiphias estara Phillipps, 1932
  • вXипхиас тхермаицус Сербетис, 1951}-

Иглун је карактеристичан по наставку горње чељусти који се формира у велику сабљу (по њој је добио други свој назив, сабљарка) и кратком леђном перају.[6] Сабљу користи за напад и за обрану, врло је брз и окретан. Има велике очи, вид му је врло добар, а на очном мишићу има посебно ткиво које служи да спречи губитак топлоте из мозга на већим дубинама. Тело му је издужено, мишићаво, с јаким репним перајем, боја му је црно-смеђа одозго, а светлија с трбушне стране. Врстан је предатор, а храни се претежно рибом, иако једе и ракове и главоношце. Мрести се у топлијим пределима, најчешће у Саргашком мору.

Таксономија и етимологија уреди

Сабљарка је именована по свом шиљатом, равом кљуну, који подсећа на сабљу. Име врсте, Xiphias gladius, изведено је из грчке речи ξιφίας (xiphias, „сабљарка”), која је изведена из ξίφος (xiphos, „сабља”) и латинске речи gladius („сабља”).[4] То је чини наизглед сличном са другим кљунастим рибама, као што је марлин, мада је њихова физиологија веома различита и оне су чланови различитих фамилија.[7]

Распрострањеност уреди

 
Иглун на рибари у Мароку

Ова врста живи у свим океанима, у умереним и топлијим пределима, а понекад зађе и у хладне воде. Може га се пронаћи и по целом Медитерану, а генетска анализа је показала разлике између јединки из Медитерана и осталих иглуна, што је показатељ да се ради о две издвојене популације[8].

Опис уреди

Иглуни обично достижу дужину од 3 м, а максимална забележена дужина је 4,55 м и тежина од 650 кг.[3][4] Пецарошки рекорд на сабљарке према подацима Међународне асоцијације за риболов био је узорак од 536 кг који је ухваћен код Чилеа 1953. године.[2] Женке су веће од мужјака, а пацифичке сабљарке достижу већу величину од оних у северозападном Атлантику и Медитерану.[4] Зрелост достижу при узрасту од 4 до 5 година, а сматра се да је максимална старост најмање 9 година.[4] Најстарије сабљарке пронађена у недавном истраживању биле су 16-годишња женка и 12-годишни мужјак. Старост сабљарки је изведена, са потешкоћама, из годишњих прстенова на перајима, а не на бази отолита, пошто су њихови отолити мале величине.[9]

Сабљарке су ектотермне животиње; међутим, као и неке врсте морских паса, оне имају посебне органе поред очију којима греју очи и мозак. Измерене су температуре од 10 до 15 °Ц (18 до 27 °F) изнад температуре околне воде. Загревање очију увелико побољшава њихов вид, а последично се побољшава и њихова способност хватања плена.[10][11] Од преко 25.000 врста риба, само је за 22 познато да имају механизам за очување топлоте. Ту спадају сабљарке, марлин, туна и неке ајкуле.[10][11]

Бехавиор анд ецологy уреди

 
Скелет сабљарке у Националном музеју природне историје, Вашингтон.

Покрети и храњење уреди

Популарно веровање да се „мач“ користи као копље је погрешно. Њихов нос се чешће користи да секу по плену да би повредили животињу плен, да би лакше ухватили.[4] Употреба као офанзивно копље у случају опасности од великих ајкула или животиња се разматрању.

Сабљарка се углавном ослања на своју велику брзину и агилност у води да би ухватила свој плен. Без сумње је међу најбржим рибама, али основа за често цитирану брзину од 100 км/х (60 мпх) је непоуздана.[12] Истраживања сродног марлина (Истиопхорус платyптерус) сугеришу да је већа вероватноћа да је максимална вредност од 36 км/х (22 мпх).[13]

Сабљарке нису јатне рибе. Оне пливају саме или у веома растреситим групама, удаљени чак 10 м (35 фт) од суседне сабљарке. Често се налазе како се греју на површини, отварајући своје прво леђно пераје. Наутичари кажу да је ово леп призор, као и снажно скакање по којем је ова врста позната. Ово скакање, такође названо пробијањем, може бити покушај да се истисну штеточине, као што су прилепуше или пакларе.

Сабљарке преферирају температуру воде између 18 и 22 °Ц (64 и 72 °Ф),[2] али имају најширу толеранцију међу кљунастим рибама и могу се наћи на 5 до 27 °Ц (41 до 81 °Ф).[4] Ова веома миграторна врста обично се креће ка хладнијим регионима да би се хранила током лета.[4] Сабљарке се хране свакодневно, најчешће ноћу, када се уздижу у површинске и приповршинске воде у потрази за мањим рибама. Током дана, обично се јављају до дубине од 550 м (1.800 фт; 300 фатхомс) и изузетно су забележене на дубини до 2.878 м (9.442 фт; 1.574 фатхомс).[2] Одрасле се хране широким спектром пелагичних риба, као што су скуша, баракудина, сребрни ослић, камењарка, харинга и риба лампион, али једу и домерсалне рибе, лигње и ракове.[3][4] У северозападном Атлантику, истраживање засновано на садржају стомака 168 примерака показало је да је 82% јело лигње, а 53% јело рибу, укључујући гадиде, скушовке, плотице, плаву рибу и хујице.[14] Велики плен се обично сече мачем, док се мали прогута цео.[4]

 
Препарирана риба сабљарка

Претње и паразити уреди

Скоро 50 врста паразита је документовано у сабљарци. Поред ремора, паклара и бразилских ајкула, ово укључује широк спектар бескичмењака, као што су тракавице, ваљкасте глисте, миксозое и копеподи.[4][15] Поређење паразита сабљарке у Атлантику и Медитерану показало је да су неки паразити, посебно Анисакис спп. ларве идентификоване генетским маркерима, могу се користити као биолошке ознаке и подржавају постојање медитеранског фонда сабљарке.[16]

Потпуно одрасле сабљарке имају мало природних предатора. Међу морским сисарима, китови убице понекад плене одрасле сабљарке.[4] Краткоперајна мако, изузетно брза врста ајкуле, понекад се бори са сабљарком; пронађени су мртви или умирући краткопераји макои са одломљеним мачевима у главама, што открива опасност од ове врсте плена.[17] Младе рибе сабљарке су далеко рањивије на грабежљивце и једе их широк спектар риба грабљивица.[4][18] Интензиван риболов може довести сабљарке и ајкуле у већу конкуренцију за смањену количину плена и стога их подстаћи да се више боре.[18]

Људски риболов је главни предатор сабљарки. Годишњи пријављени улов сабљарке у северном Атлантику у 2019. износио је укупно 1,3 миллион килограмс (2,9 миллион поундс).[19]

Референце уреди

  1. ^ Фиерстине, Харрy L. "А палеонтологицал ревиеw оф тхрее биллфисх фамилиес (Истиопхоридае, Xипхиидае, анд Xипхиорхyнцхидае)." Биологицал Сциенцес (1990): 11.
  2. ^ а б в г д Цоллетте, Б.; Ацеро, А.; Аморим, А.Ф.; Бизсел, К.; Боустанy, А.; Цаналес Рамирез, C.; Царденас, Г.; Царпентер, К.Е.; де Оливеира Леите Јр., Н.; Ди Натале, А.; et al. (2011). „Xiphias gladius”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2011: e.T23148A88828055. doi:10.2305/IUCN.UK.2011-2.RLTS.T23148A9422329.en. Архивирано из оригинала 03. 02. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  3. ^ а б в г Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2018). Xiphias gladius” на FishBase-у. [верзија на датум: February 2018]
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Gardieff, S. Swordfish. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2015) Florida Museum of Natural History. Accessed 26 December 2011
  5. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2011). "Xiphiidae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: December 2011]
  6. ^ (језик: хрватски) Nesvrstani predatori Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2008) (рибље-око.хр)
  7. ^ Пепперелл, Ј. 2010. Фисхес оф тхе Опен Оцеан: А Натурал Хисторy анд Иллустратед Гуиде. ISBN 978-0-226-65539-0
  8. ^ Mediterranean spearfish (fishbase.org)
  9. ^ Jesse Marsh, Margot Stiles, 2007. "Seafood Watch, Seafood Report, Monterey Bay Aquarium, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2017)"
  10. ^ а б Фритсцхес, К.А., Брилл, Р.W., анд Wаррант, Е.Ј. 2005. Wарм Еyес Провиде Супериор Висион ин Сwордфисхес. Цуррент Биологy 15: 55–58
  11. ^ а б Хопкин, M. (2005). Сwордфисх хеат тхеир еyес фор беттер висион. Натуре, 10 Јануарy 2005
  12. ^ „Хаулин' Басс”. РеефQуест Центре фор Схарк Ресеарцх. Приступљено 26. 12. 2011. „Тхе 60 мпх фигуре листед фор тхе сwордфисх ис басед он а цорруптед версион оф цалцулатионс маде бy Сир Јамес Граy то естимате тхе импацт спеед нецессарy фор а хyпотхетицал 600 лб [270 кг] сwордфисх то ембед итс сwорд 3 фт [90 цм] ин тхе тимберс оф схипс, ас хас беен кноwн то оццур; тхе фигуре сеемс то хаве ентеред тхе литературе wитхоут qуестион.” 
  13. ^ Свендсен, Мортен Б. С.; Доменици, Паоло; Маррас, Стефано; Краусе, Јенс; Босwелл, Кевин M.; Родригуез-Пинто, Иван; Wилсон, Алеxандер D. M.; Курверс, Ралф Х. Ј. M.; Вибланц, Паул Е.; Фингер, Јеан С.; Стеффенсен, Јохн Ф. (2016-10-15). „Маxимум сwимминг спеедс оф саилфисх анд тхрее отхер ларге марине предаторy фисх специес басед он мусцле цонтрацтион тиме анд стриде ленгтх: а мyтх ревиситед”. Биологy Опен (на језику: енглески). 5 (10): 1415—1419. ИССН 2046-6390. ПМЦ 5087677  . ПМИД 27543056. дои:10.1242/био.019919. 
  14. ^ Стиллwелл; Кохлер (1985). „Фоод анд феединг ецологy оф тхе сwордфисх Xипхиас гладиус ин тхе wестерн Нортх Атлантиц Оцеан wитх естиматес оф даилy ратион”. Мар. Ецол. Прог. Сер. 22: 239—241. Бибцоде:1985МЕПС...22..239С. дои:10.3354/мепс022239  . 
  15. ^ Болин, Јессица А.; Цумминс, Сцотт Ф.; Миту, Схахида А.; Сцхоеман, Давид С.; Еванс, Карен Ј.; Сцалес, Кyлие L. (2021-06-11). „Фирст репорт оф Кудоа тхунни анд Кудоа мусцулолиqуефациенс аффецтинг тхе qуалитy оф цоммерциаллy харвестед yеллоwфин туна анд броадбилл сwордфисх ин Еастерн Аустралиа”. Параситологy Ресеарцх (на језику: енглески). 120 (7): 2493—2503. ИССН 1432-1955. дои:10.1007/с00436-021-07206-8. 
  16. ^ Маттиуцци, С.; Гарциа, А.; Циприани, П.; Сантос, M. Н.; Насцетти, Г.; Циммарута, Р. (2014). „Метазоан парасите инфецтион ин тхе сwордфисх, Xипхиас гладиус, фром тхе Медитерранеан Сеа анд цомпарисон wитх Атлантиц популатионс: имплицатионс фор итс стоцк цхарацтеризатион”. Парасите. 21: 35. ПМЦ 4109596  . ПМИД 25057787. дои:10.1051/парасите/2014036. 
  17. ^ Тхе Схарк Труст. „Схортфин мако”. Архивирано из оригинала 2011-07-14. г. Приступљено 2011-12-26. 
  18. ^ а б Сокол, Јосхуа (27. 10. 2020). „Схаркс Wасх уп он Беацхес, Стаббед бy Сwордфисх”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 5. 1. 2023. 
  19. ^ „Нортх Атлантиц Сwордфисх | ФисхWатцх”. www.фисхwатцх.гов. Приступљено 2021-05-14. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Иглун на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Иглун.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Iglun&oldid=27675781”