Википедија

Инвазивне врсте

Инвазивне врсте или инвазијске врсте су оне врсте живих организама које доспевањем у неко друго станиште услед недостатка природних непријатеља почињу неконтролисано да се размножавају и заузимају расположиве еколошке нише. Инвазивне врсте су незавичајне врсте које природно не настањују одређене екосистеме или подручја, него су у њих доспеле намерним или нехотичним уношењем. Уношење или ширење стране врсте може негативно утицати на биолошку разноликост, здравље људи или причињавати економске штете на подручју на које су унесене. Постоје и оне које у новим еколошким нишама представљају компетиторе и/или предаторе аутохтоних врста.[1][2][3][4][5][6]

Амерички алигатор напада бурманског питона на Флориди. Овај питон је инвазијска врста која је постала опасност за многе домаће врсте, укључујући и алигатора

Преглед уреди

 
Амброзија је веома алергена и брзоширећа инвазивна врста

Инвазијске врсти имају неколико заједничких обележја, која их чине способним за освајање нових станишта и брзо ширење ареала, као што су:

  • Брз раст;
  • Брза репродукција;
  • Висока способност биолошког ширења;
  • Пластичност фенотипа (могућност мењања облика раста тако да одговара тренутним условима);
  • Толеранција широког спектра околинских услова (еколошке валенце);
  • Способност да живе од широког спектра типова хране (врсте генералиста);
  • Придруженост људским активностима.[7]
  • Приор суццессфул инвасионс[8][9] При ниским густинама популације, може бити тешко остварити репродукцију и одржавања унесене врсте на новој локацији, тако да је обично могла бити доношена неколико пута, пре него што постане укорењена. Поновљени обрасци људског кретања, као што су бродови који плове до и од луке или поновљене аутомобилске вожње даље и изнад аутоцеста повећавају могућности за уношење инвазијских врста (такође познат као високи пропагацијски притисак).[10][11][12][13]

Инвазијске врсте могу и значајно и директно утицати на здравље људи. Најочитији пример овог утицаја представља биљка амброзија чији је полен изразити алерген који узрокује бурне алергије код многих осетљивих људи. Човек је светом пренио и читав низ вируса и бактерија, па чак и сисара због којих су помрли милиони људи. Такви су патогени нпр. вируси грипе, ХИВ-а, вирус Западног Нила итд.

Процењује се да штета коју наносе инвазијске врсте, у 27 земаља чланица ЕУ-а износе између 9,6 и 12 милијарди евра. Сматра се да је данас контрола таквих врста и смањивање њиховог утицаја на домородачке врсте и укупне екосистеме, један од највећих изазова заштите природе у Европи.[14][14][15][16]

 
Азијски тиграсти комарац.
 
Калифорнијска пастрмка

Примери инвазијских врста уреди

Азијски тиграсти комарац, нутрија, амброзија и афрички гривасти скакач (сродник козе) само су неке познате стране и инвазијске врсте на Западном Балкану, унесене изван подручја свог природног ареала, где су доспеле искључиво захваљујући намерном или ненамерном посредовању помоћи човека, а често и из несхватљивог нехата. Добро познат пример намерног уноса стране инвазивне врсте је унос сунчанице и сомића, који су, уместо декоративне намене, постали коровске врсте многих шаранских рибњака. На острво Мљет је унесен индијски мунгос у циљу биолошке контроле популације змија, првенствено поскока, односно сузбијања једне врсте уношењем друге. Само 11 јединки те врсте сисара из реда звери је унесено 1910. године. Кроз 20-так година унесени мунгос је уништио све змије на острву и почео да напада друге мале дивље животиње укључујући птице селице, али и домаће животиње, „па се мунгос у протеклих стотињак година од спасоносног таманитеља змија преобразио у љутог непријатеља дивљачи и природе уопште“. Данас га има на пет јадранских острва: Мљету, Корчули, Хвару, Чиову и другдје, а унесен је и на полуострво Пељешац одакле се полако почео ширити обалом.

Смуђ, завичајна аутохтона врста у рекама дунавскога слива, инвазивна је нпр. у водама Неретванског (јадранског) слива, јер је у њима уљез – грабежљивац и у ланцима исхране постаје такмац аутохтоним салнонидима. У другој половини 20. века је унесен у Рамско језеро, а данас га има све до Мостара, посебно у хидроакумулацији Салаковац

Инвазијске биљке уреди

 
Пајасен у Аустралији
  • Пајасен или кисело дрво (Ailanthus altissima, (Mill.) Swingle) је једна од најопаснијих инвазивних дрвенастих биљака на Балкану. Потиче из Кине, а у Европу је унесен као украсна биљка почетком 18. века. Брзо расте, нема природних непријатеља, прилагођен је на све врсте тла и квалитет ваздуха, а лучењем отрова аилантона зауставља раст других биљака у свом окружењу. Размножава се и вегетативно избојцима из корена па се иста јединка шири и неколико десетака метара од матичног стабла.
  • Канадска врста Conyza canadensis, (L. Cronquist) је једна од најинвазивнијих, широко распрострањењих биљака, а припада најбројнијој породици главочика (Asteraceae). Ова једногодишња, висока зељаста биљка, потиче из Северне Америке, а нарасте и до 150 цм висине; на врху ствара цваст с бројним маленим бело-жутим главицама. Биљка ствара велики број ситних длакавих семенки, које се вјетром лако распростиру на велике удаљености.
  • Сребрнолисна помоћница (Solanum elaeagnifolium, Cav.) једна је од најинвазивнијих копнених биљака Медитерана. Унесена је из Северне и Јужне Америке. Највише упада на поља са пољопривредним културама, а посебно је опасна јер може преносити низ болести, попут вируса кромпира и жуте увијености листа парадајза. Сви су делови те биљке су отровни, а посебно плодови, за људе могу бити и смртоносни.
  • Гроздаста каулерпа (Caulerpa racemosa, (Forsskål) J.Agardh) је зелена морска алга пореклом из тропских и умерено топлих мора. Она успева на готово свим типовима дна, на дубинама до 70 м. Забележена је на стотињак локалитета у Јадрану, укључујући и Малостонски канал.

Инвазијске рибе уреди

 
Сунчаница (Lepomis gibosus)

У копненим водама Балкана досад је забележено неколико врсте риба које су унесене из других, чак и прекоокеанских популација, од којих неке веома негативно утичу на домаће еколошке прилике, па се зато сматрају инвазијским врстама:

  • Калифорнијска пастрмка је очит пример негативног утицаја намерно унете стране рибе на аутохтону фауну, јер је постала такмац домаћим салмонисима, и предатор ситних риба и осталих карика у ланцима исхране.
  • Гамбузија (Gambusia holbrooki) је својевремено, почетком 20. века унесена у Европу из Северне Америке због биоконтроле раста популација комараца који су преносили маларију, а данас се сматра једном од сто најопаснијих инвазијских врста.

Најчешће су:

 
Споменик мољцу Cactoblastis cactorum који је уништио инвазивну опунцију у месту Далби, Квинсленд, Аустралија.

Одабране инвазијске врсте у свету уреди

  • Кунићи су стигли на бродовима који су у Аустралију довозили кажњенике. Најпре су угрозили Тамсанију, а затим су се брзо проширили и на континент. Вирус миксоматоза увезен 1948. свео је вишемилионску популацију на подношљиву меру.
  • Кактус опунција (род Opuntia) је у Аустралију унет као украсна биљка, а потом се изузетно брзо проширио и уништио милионе хектара пашњака. Његову бројност су смањили тако да су увезли лептира Cactoblastits чија се ларва храни ткивом кактуса.
  • Досељеници у Америку су са собом понели и уобичајну европску биљку госпину траву. Она се убрзо проширила на милионе хектара обрадивог земљишта. За њу је пронађен непријатељ мала европска златица.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Софраџија А., Шољан D., Хаџиселимовић Р. (1996): Биологија 1, Свјетлост, Сарајево, ISBN 978-9958-10-686-6.
  2. ^ Одум Е. П., Барретт Г. W. (2005). Фундаменталс оф Ецологy. Броокс Цоле, ISBN 978-0-534-42066-6.
  3. ^ Мучибабић С. (1960): Основи екологије. Универзитету Сарајеву, Сарајево.
  4. ^ Шкријељ Р., Ђуг С. (2009): Увод у екологију животиња.Природно-математички факултет Сарајево, Сарајево, ISBN 978-9958-592-03-4.
  5. ^ Exotic Pest Plant Council.Exotic Pest Plants of Greatest Ecological Concern in California Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2017)' аццессед 4/10/2010.
  6. ^ Натионал Инвасиве Специес Информатион Центер - Wхат ис ан Инвасиве Специес? Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2014). Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре: Натионал Агрицултуре Либрарy.
  7. ^ Wиллиамс, Ј.D.; Г. К. Меффе (1998). „Нониндигеноус Специес”. Статус анд Трендс оф тхе Натион'с Биологицал Ресоурцес. Рестон, Виргиниа: Унитед Статес Департмент оф тхе Интериор, Геологицал Сурвеy. 1. 
  8. ^ Еwелл, Ј.Ј.; D.Ј. О’Доwд; Ј. Бергелсон; C.C. Даехлер; C.M. Д’Антонио; L.D. Гомез; D.Р. Гордон; Р.Ј. Хоббс; А. Холт; К.Р. Хоппер; C.Е. Хугхес; M. ЛаХарт; Р.Р.Б. Леакеy; W.Г. Wонг; L.L. Лоопе; D.Х. Лоренце; С.M. Лоуда; А.Е. Луго; П.Б. МцЕвоy; D.M. Рицхардсон; П.M. Витоусек (1999). „Делиберате интродуцтионс оф специес: Ресеарцх неедс - Бенефитс цан бе реапед, бут рискс аре хигх”. БиоСциенце. 49 (8): 619—630. ЈСТОР 1313438. дои:10.2307/1313438. 
  9. ^ Тилман, D. (2004). „Ницхе традеоффс, неутралитy, анд цоммунитy струцтуре: А стоцхастиц тхеорy оф ресоурце цомпетитион, инвасион, анд цоммунитy ассемблy”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 101 (30): 10854—10861. ПМЦ 503710  . ПМИД 15243158. дои:10.1073/пнас.0403458101. 
  10. ^ Верлинг, Е.; Г.M. Руиз; L.D. Смитх; Б. Галил; А.W. Миллер; К.Р. Мурпхy (2005). „Супплy-сиде инвасион ецологy: цхарацтеризинг пропагуле прессуре ин цоастал ецосyстемс”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б. 272 (1569): 1249—1256. ПМЦ 1564104  . ПМИД 16024389. дои:10.1098/рспб.2005.3090. 
  11. ^ УСА (1999). „Еxецутиве Ордер 13112 оф Фебруарy 3, 1999: Инвасиве Специес”. Федерал Регистер. 64 (25): 6183—6186. 
  12. ^ „Цоммуницатион Фром Тхе Цоммиссион То Тхе Цоунцил, Тхе Еуропеан Парлиамент, Тхе Еуропеан Ецономиц Анд Социал Цоммиттее Анд Тхе Цоммиттее Оф Тхе Регионс Тоwардс Ан ЕУ Стратегy Он ИнвасФполливе Специес” (ПДФ). Приступљено 17. 5. 2011. 
  13. ^ Еxотиц Пест Плант Цоунцил Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2017). п. 1. аццессед 4/10/2010.
  14. ^ а б Колар, C.С.; D.M. Лодге (2001). „Прогресс ин инвасион биологy: предицтинг инвадерс”. Трендс ин Ецологy & Еволутион. 16 (4): 199—204. ПМИД 11245943. дои:10.1016/С0169-5347(01)02101-2. 
  15. ^ Тхебауд, C.; А.C. Финзи; L. Аффре; M. Дебуссцхе; Ј. Есцарре (1996). „Ассессинг wхy тwо интродуцед Цонyза диффер ин тхеир абилитy то инваде Медитерранеан олд фиелдс”. Ецологy. 77 (3): 791—804. ЈСТОР 2265502. дои:10.2307/2265502. 
  16. ^ Реицхард, С.Х.; C. W. Хамилтон (1997). „Предицтинг инвасионс оф wоодy плантс интродуцед инто Нортх Америца”. Цонсерватион Биологy. 11 (1): 193—203. дои:10.1046/ј.1523-1739.1997.95473.x. 

Референце уреди

Спољашње везе уреди

 
Инвазивне врсте на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Invazivne_vrste&oldid=26670631”