Историја Скандинавије

Историја Скандинавије је историја географског региона Скандинавије и њених народа. Ова регија је у северној Европи, а састоји се од Данске, Норвешке и Шведске. Финске и Исланда се понекад, нарочито у енглеском говорном контексту, сматрају делом Скандинавије.

Хоманова мапа Скандинавије, Норвешке, Шведске, Данске, Финске и Балтика. Јохан Баптист Хоман (1664–1724) је био Германски географ и картограф. Ова мапа потиче од око 1715. године

Праисторијско доба

Мало је доказа остало у Скандинавији о каменом, бронзаном или гвозденом добу, осим ограниченог броја алата направљених од камена, бронзе и гвожђа, нешто накита и украса, и камених гробних ознака. Једна значајна колекција која још увек постоји је широко распрострањена и богата збирка камених цртежа познатих као петроглифи.

Камено доба

Горњи палеолит

Главни чланак: Горњи палеолит

Како се лед повлачио, ирваси су пасли на равним земљама Данске и најјужнијим деловима Шведске. Ово је била земља Аренсбургијске културе, племена која су ловила преко огромних територија и живела у шаторима у тундри. У овом крају је било мало шуме осим арктичке беле брезе и врбе, али полако се појавиљвала тајга.

Мезолит

Главни чланак: Мезолит

Од пре око 9.000 до 6.000 година (средњи до касног мезолитика), Скандинавија је била насељена мобилним или полуседентрарним групама о којима се мало зна. Они су живели од лова, риболова и сакупљања. Око 200 погребних места је истражено у овом региону из овог периода од 3.000 година.

У 7. миленијум пне, кад су ирваси и њихови ловци мигрирали у северну Скандинавију, на том подручју су биле успостављене шуме. Маглемозна култура је живела у Данској и јужној Шведској. На северу, у Норвешкој и већем делу јужне Шведске, живела је култура Фосна-Хенсбаха, која је живела углавном дуж ивица шума. Северни ловци/сакупљачи пратили су стада и миграције лососа, идући на југ током зиме, и поново се враћајући на север током лета. Ови рани народи су следили културне традиције сличне онима које се практикују у другим регионима на крајњем северу - подручјима која укључују данашњу Финску, Русију, и преко Беринговог теснаца, до најсевернијег дела Северне Америке.

Током 6. миленијума пне, јужна Скандинавија била је покривена умереним широколистним и мешовитим шумама. Фауна је обухваћала тура, европског бизона, лоса и црвеног јелена. Конгемошка култура је била доминантна у овом временском периоду. Они су ловили фоке и рибу у богатим водама. Северно од Конгемозанског народа су живели други ловци-сакупљачи у већем делу јужне Норвешке и Шведске звани Нествет и Лихулт културе, потомци култура Фосне и Хенсбаха. Крајем 6. миленијума пне, Конгемошку културу је на југу заменила култура Ертебеле.

Неолит

Током 5. миленијума пне, Ертебеле народ је научио грнчарске технике од суседних племена на југу, који су почели да култивирају земљу и држе животиње. I они су почели да обрађују земљу, а до 3000. године п. н. е. они су постали део мегалитске културе левкастих пехара. Током четвртог миленијума прне, ова племена су се проширила у Шведску све до Упланда. Племена Нествета и Лихулта научила су нову технологију од напредних пољопривредника (али не и пољопривреду) и постали су култура јамске керамике крајем IV миленијума пне. Та племена су зауставила напредовање пољопривредника и потиснула их на југ у југозападну Шведску, мада према неким изворима фармери нису убијени или прогнани, већ да су се добровољно прикључили култури јамске керамике и постали њен део. Постоје индикације да је најмање једно насеље помешано, Алвастра.

Није познато којим су језиком говорили ови рани Скандинавци, али крајем 3. миленијума пне су их надвладала нова племена за која многи учењаци мисле да су говорила протоиндоевропском, култура линеарне керамике. Овај нови народ напредовао је до Упланда и Ослофјорда, и вероватно су произвели језик који је предак модерних скандинавских језика. Они су били били сточари, и са њима већи део јужне Скандинавије је ушао у неолит.

Нордијско бронзано доба

Главни чланак: Нордијско бронзано доба

Петроглифи из Скандинавије (Хејеста, Вестманланд у Шведској). Композитна слика из нордијског бронзаног доба. Глифи су обојени да би се учинили видљивијим. Није познато да ли су оригинално били обојени.

Иако су се Скандинавци придружили европским културама бронзаног доба прилично касно кроз трговину, скандинавска места представљају богате и добро очуване предмете од вуне, дрвета и увезене централноевропске бронзе и злата. Током овог периода у Скандинавији је настала прва позната напредна цивилизацију на овом подручју након нордијског каменог доба. Скандинавци су истовремено усвојили многе централноевропске и медитеранске симболе којима су створили нове стилове и предмете. Микенска Грчка, Виланованска култура, Феникија и древни Египат су идентификовани као могући извори утицаја у скандинавским уметничким делима из овог периода. Сматра се да страни утицај потиче од трговине ћилибаром, а ћилибар пронађен у микенским гробовима из овог периода потиче из Балтичког мора. Неколико петроглифа приказује бродове, а велике камене формације познате као камени бродови указују на то да је бродарство играло важну улогу у култури. Неколико петроглифа приказује бродове који би могли бити медитерански.

Из овог периода постоји много хумки и поља петроглифа, али њихово значење је одавно изгубљено. Ту су и бројни артефакти од бронзе и злата. Прилично сиров изглед петроглифа у поређењу са бронзаним делима, покренуо је теорију да су их произвеле различите културе или различите друштвене групе. Ниједан писани језик није постојао у нордијским земљама током бронзаног доба.

За нордијско бронзано доба карактеристична је топла клима (која је упоређена са оном на Медитерану), што је дозвољавало релативно густу популацију, али се окончано климатским променама које су се састојале од погоршања, влажније и хладније климе (за коју се веровало да је довела до пораста легенди о Фимбулвинтеру) и чини се врло вероватним да је клима потиснула Германска племена на југ, у континенталну Европу. Током овог времена постојао скандинавски утицај у источној Европи. Хиљаду година касније, бројна Источногерманска племена која су тврдила да су скандинавског порекла (Бургунди, Готи и Херули), као и Лангобарди, приписивали су Скандинавији (Скандзи) име „материца нација”, као у Јорданесовој Гетики.

Прероманско гвоздено доба

Главни чланак: Прероманско гвоздено доба

Прероманско гвоздено доба је окончано са погоршавајућом, хладнијом и влажнијом климом. Ово је раздобље познато по сиромашним археолошким налазима.

То је такође раздобље када су германска племена постала позната медитеранском свету и Римљанима. Током 113–101. п. н. е. два германска племена која су пореклом из Јиланда, у модерној Данској, напала су Римску Републику у оном што је данас познато као Кимбријски рат. Та два племена, Кимбри и Тевтонци, у почетку су нанела најтеже губитке које је Рим претрпио од Другог пунског рата. Кимбре и Теутонце су на крају поразиле римске легије.

Сами народ

Главни чланак: Лапонци

Ивар Самуелсен, морски Сами (Сами, Сапми) човек из Финнмарка у норвешком Лапланду.

Од праисторијских времена, Сами народ арктичке Европе је живео и радио у области која се протеже над северним деловима региона који су сад познати као Норвешка, Шведска, Финска, и руско Кољско полуострво. Они су настанили северне арктичке и субарктичке регионе Финоскандије и Русије током најмање 5.000 година. Сами се убрајају међу арктичке народе и чланови су ободних група попут Арктичког већа секретаријата староседилачких народа.

Петроглифи и археолошки налази попут насеља која потичу из око 10.000. п. н. е. могу се наћи у традиционалним лапонским земљама. Ове ловце и сакупљаче касног палеолита и раног мезолита истраживачи су именовали Комса, јер није познато како су сами себе идентификовали.

Види још

• Историја Данске
• Историја Финске
• Историја Исланда
• Историја Норвешке
• Историја Шведске

Литература

• Арнолд, Мартин. Тхе Викингс: цултуре анд цонqуест (Хамбледон Пресс, 2006)
• Багге, Сверре. Цросс анд Сцептер: Тхе Рисе оф тхе Сцандинавиан Кингдомс Фром тхе Викингс то тхе Реформатион (Принцетон Университy Пресс; 2014) 325 пагес;
• Бартон, Х. Арнолд. Сцандинавиа ин тхе Револутионарy Ера 1760–1815, Университy оф Миннесота Пресс. . 1986. ИСБН 978-0-8166-1392-2.  .
• Цронхолм, Неандер Н. (1902). А Хисторy оф Сwеден фром тхе Еарлиест Тимес то тхе Пресент Даy. 
• Цлерц, Лоуис; Гловер, Николас; Јордан, Паул, едс. Хисториес оф Публиц Дипломацy анд Натион Брандинг ин тхе Нордиц анд Балтиц Цоунтриес: Репресентинг тхе Перипхерy (Леиден: Брилл Нијхофф, 2015). 348 пп. . ИСБН 97890-04-30548-9.  . онлине ревиеw
• Деррy, Т.К. А Хисторy оф Сцандинавиа: Норwаy, Сwеден, Денмарк, Финланд, Ицеланд. (Миннеаполис: Университy оф Миннесота Пресс. . 1979. ИСБН 978-0-8166-3799-7.  ).
• Хелле, Кнут, ед. Тхе Цамбридге Хисторy оф Сцандинавиа: Вол. 1 (Цамбридге Университy Пресс, 2003)
• Хесмyр, Атле: Сцандинавиа ин тхе Еарлy Модерн Ера; Фром Пеасант Револтс анд Wитцх Хунтс то Цонститутион Драфтинг Yеомен (Нисус Публицатионс, 2015).
• Ходгсон, Антонy. Сцандинавиан Мусиц: Финланд анд Сwеден. (1985). 224 пп.
• Хорн, Давид Баyне. Греат Бритаин анд Еуропе ин тхе еигхтеентх центурy (1967) цоверс 1603–1702; пп. 236–69.
• Ингебритсен, Цхристине. Сцандинавиа ин wорлд политицс I(Роwман & Литтлефиелд, 2006)
• Линдстрöм, Петер, анд Сванте Норрхем. Флаттеринг Аллианцес: Сцандинавиа, Дипломацy анд тхе Аустриан-Френцх Баланце оф Поwер, 1648–1740 (Нордиц Ацадемиц Пресс, 2013).
• Матхиас, Петер, ед. Цамбридге Ецономиц Хисторy оф Еуропе. Вол. 7: Индустриал Ецономиес. Цапитал, Лабоур анд Ентерприсе. Парт 1 Бритаин, Франце, Германy анд Сцандинавиа (1978)
• Моберг, Вилхелм, анд Паул Бриттен Аустин. А Хисторy оф тхе Сwедисх Пеопле: Волуме II: Фром Ренаиссанце то Револутион (2005)
• Ниссен, Хенрик С., ед. Сцандинавиа дуринг тхе Сецонд Wорлд Wар (Университетсфорлагет, 1983)
• Оттé, Елисе C. (1894). Сцандинавиан Хисторy. 
• Салмон, Патрицк. Сцандинавиа анд тхе греат поwерс 1890–1940 (Цамбридге Университy Пресс, 2002).
• Сејерстед, Францис. Тхе Аге оф Социал Демоцрацy: Норwаy анд Сwеден ин тхе Тwентиетх Центурy (Принцетон Университy Пресс, 2011); 543 пагес; Трацес тхе хисторy оф тхе Сцандинавиан социал модел афтер 1905.
• Треасуре, Геоффреy. Тхе Макинг оф Модерн Еуропе, 1648–1780 (3рд ед. 2003). пп. 494–526.
• Даброwски, Ј. (1989) Нордисцхе Креис ун Културен Полнисцхер Гебиете. Дие Бронзезеит им Остсеегебиет. Еин Раппорт дер Кгл. Сцхwедисцхен Академие дер Литератур Гесцхицхте унд Алтер унт Алтертумсфорсцхунг üбер дас Јулита-Сyмпосиум 1986. Ед Амбросиани, Б. Кунгл. Виттерхетс Хисторие оцх Антиквитетс Академиен. Конференсер 22. Стоцкхолм.
• Давидсон, Х. Р. Еллис анд Геллинг, Петер: Тхе Цхариот оф тхе Сун анд отхер Ритес анд Сyмболс оф тхе Нортхерн Еуропеан Бронзе Аге.
• К. Демакопоулоу (ед.), Годс анд Хероес оф тхе Еуропеан Бронзе Аге, публисхед он тхе оццасион оф тхе еxхибитион "Годс анд Хероес оф тхе Бронзе Аге. Еуропе ат тхе Тиме оф Улyссес", фром Децембер 19, 1998, то Април 5, 1999, ат тхе Натионал Мусеум оф Денмарк, Цопенхаген, Лондон. . 1999. ИСБН 978-0-500-01915-3.  .
• Демоугеот, Е. Ла форматион де л'Еуропе ет лес инвасионс барбарес, Парис: Едитионс Монтаигне, 1969-1974.
• Калифф, Андерс. 2001. Готхиц Цоннецтионс. Цонтацтс бетwеен еастерн Сцандинавиа анд тхе соутхерн Балтиц цоаст 1000 БЦ – 500 АД.
• Монтелиус, Осцар, 1885. Ом тидсбестäмнинг ином бронсåлдерн мед сäрскилт авсеенде пå Скандинавиен.
• Муссет, L. Лес инвасионс: лес вагуес германиqуе, Парис: Прессес университаирес де Франце, 1965.
• Јøрген Јенсен (2002): I бегyнделсен, Гyлдендал ог Политикенс Данмаркс Хисторие (Вол. 1). . ИСБН 978-87-89068-26-8.  (језик: дански)
• Ј. Брандт, Јасторф унд Латèне. Интернат. Арцх. 66 (2001)
• Јохн Цоллис, Тхе Еуропеан Ирон Аге (Лондон анд Неw Yорк: Роутледге) 1997. Тхе Еуропеан Ирон Аге сет ин а броадер цонтеxт тхат инцлудес тхе Медитерранеан анд Анатолиа.
• W. Кüннеманн, Јасторф - Гесцхицхте унд Инхалт еинес арцхäологисцхен Културбегриффс, Дие Кунде Н. Ф. 46 (1995), 61-122.
• Херwиг Wолфрам, Дие Германен, Бецк (1999).
• Ове Ерикссон, Б, Сара, О. Цоусинс, анд Ханс Хенрик Бруун, "Ланд-усе хисторy анд фрагментатион оф традитионаллy манагед грассландс ин Сцандинавиа" Јоурнал оф Вегетатион Сциенце пп. 743–748 (Он-лине абстрацт)

Спољашње везе

• Guides and travel tips about: Scandinavia For Visitors Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2017)
• Adoption of Christianity in Norway Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2022)
• Scandophile Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2022)
• BYU History of Scandinavia