Википедија

Историја биологије

Историја биологије прати проучавање живог света од прадавних до модерних времена. Иако је концепт биологије као јединственог поља настао у 19. веку, биолошке науке су потекле из традиције медицине и природне историје која сеже све до ајурведе, древне египатске медицине и дела Аристотела и Галена у древном грчко-римском свету. Ово древно дело су даље развили у средњем веку муслимански лекари и научници попут Авицене. Током европске ренесансе и раног модерног периода, биолошка мисао је препорођена је у Европи поновним интересовањем за емпиризам и открићем многих нових организама. Проминентне личности овог покрета били су Везалијус и Харви, који су користили експериментирање и пажљиво посматрање у физиологији, и природњаци као што су Лине и Буфон који су почели да класификују разноликост живота и фосилне записе, као и развој и понашање организама. Антони ван Левенхук је микроскопијом открио претходно непознати свет микроорганизама, постављајући темеље ћелијској теорији. Растући значај природне теологије, делом као одговор на успон механичке филозофије, подстакао је раст природне историје (иако није била у складу са ставом о дизајну).

Насловна фигура Ерасмус Дарвинове поеме о еволуцији с насловом Храм природе приказује богињу како повлачи вео са природе (отелотворене Артемидом). Алегорија и метафора често су играли важну улогу у историји биологије.

Током 18. и 19. века, биолошке науке као што су ботаника и зоологија постале су све професионалније научне дисциплине. Лавоазије и други физички научници почели су да повезују живи и неживи свет кроз физику и хемију. Истраживачи-природњаци, попут Александара фон Хумболта, истраживали су интеракцију између организама и њихове средине, и начина на који овај однос зависи од географије - постављајући темеље биогеографији, екологији и етологији. Натуралисти су почели да одбијају есенцијализам и да разматрају важност изумирања и изменљивости врста. Ћелијска теорија пружила је нову перспективу о темељној основи живота. Ова кретања, као и резултати ембриологије и палеонтологије, спојени су у теорији еволуције Чарлса Дарвина природном селекцијом. Крајем 19. века дошло је до пада спонтане генерације и пораста значаја микробне теорије болести, иако је механизам наслеђивања остао мистерија.

Почетком 20. века, поновно откриће Менделовог дела довело је до брзог развоја генетике заслугом Томаса Ханта Моргана и његових ученика, а до 1930-их до комбинације популацијске генетике и природне селекције у „неодарвинистичкој синтези”. Нове дисциплине су се брзо развијале, посебно након што су Вотсон и Крик предложили структуру ДНК. Након успостављања централне догме и решавања генетског кода, биологија је у великој мери подељена између организамске биологије - поља која се бави целим организмима и групама организама - и поља која изучавају на ћелијску и молекуларну биологију. Крајем 20. века нова поља попут геномике и протеомике преокренула су овај тренд, при чему организамски биолози користе молекуларне технике, а молекуларни и ћелијски биолози истражују међусобне интеракције гена и животне средине, као и генетику природних популација .

Етимологуја биологије уреди

Реч биологија је формирана комбиновањем грчке речи βίος (bios), са значењем „живот”, и суфикса '-логија', са значењем „наука”, „знање”, „студија”, на бази грчког глагола λέγειν, 'legein' „одабрати”, „прикупити” (цф. именица λόγος, 'logos' „реч”). Постоје индикације да су појам биологија у његовом модерном смислу независно увели Томас Бедос (1799),[1] Карл Фридрих Бардах (1800), Готфрид Рејнхолд Тревиранус (Биологие одер Пхилосопхие дер лебенден Натур, 1802) и Жан Батист Ламарк (Hydrogéologie, 1802).[2][3] Сама реч појављује се у наслову 3. тома Мајкл Кристоф Ханове књиге Philosophiae naturalis sive physicae dogmaticae: Geologia, biologia, phytologia generalis et dendrologia објављене 1766. године.

Пре биологије, постојало је неколико термина који су коришћени за проучавање животиња и биљака. Природна историја односила се на дескриптивне аспекте биологије, иако је такође укључивала минералогију и друга небиолошка поља. Од средњег века до ренесансе, обједињујући оквир природне историје била је сцала натурае или велики ланац постојања. Природна филозофија и природна теологија обухватале су концептуалну и метафизичку основу биљног и животињског живота, бавећи се проблемима као што је разлози постојања организама и датих видова понашаја, мада су ти предмети разматрања такође обухватали и оно што је данас геологија, физика, хемија и астрономија. Физиологија и (ботаничка) фармакологија биле су обухваћене медицином. Ботаника, зоологија и (у случају фосила) геологија заменили су природну историју и природну филозофију у 18. и 19. веку пре него што је биологија широко прихваћена.[4][5] До данас се широко користе „ботаника” и „зоологија”, мада су се њима придружиле и друге потдисциплине биологије.

Референце уреди

  1. ^ „биологy, н.”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy онлине версион. Оxфорд Университy Пресс. септембар 2011. Приступљено 1. 11. 2011. 
  2. ^ Јункер Гесцхицхте дер Биологие, п8.
  3. ^ Цолеман, Биологy ин тхе Нинетеентх Центурy, пп 1–2.
  4. ^ Маyр, Тхе Гроwтх оф Биологицал Тхоугхт, пп36–37
  5. ^ Цолеман, Биологy ин тхе Нинетеентх Центурy, пп 1–3.

Литература уреди

  • Агар, Јон. Сциенце ин тхе Тwентиетх Центурy анд Беyонд. Политy Пресс: Цамбридге, 2012. ISBN 978-0-7456-3469-2
  • Аллен, Гарланд Е. Тхомас Хунт Морган: Тхе Ман анд Хис Сциенце. Принцетон Университy Пресс: Принцетон, 1978. ISBN 0-691-08200-6
  • Аллен, Гарланд Е. Лифе Сциенце ин тхе Тwентиетх Центурy. Цамбридге Университy Пресс, 1975.
  • Аннас, Јулиа Цлассицал Греек Пхилосопхy. Ин Боардман, Јохн; Гриффин, Јаспер; Мурраy, Осwyн (ед.) Тхе Оxфорд Хисторy оф тхе Цлассицал Wорлд. Оxфорд Университy Пресс: Неw Yорк, 1986. ISBN 0-19-872112-9
  • Барнес, Јонатхан Хелленистиц Пхилосопхy анд Сциенце. Ин Боардман, Јохн; Гриффин, Јаспер; Мурраy, Осwyн (ед.) Тхе Оxфорд Хисторy оф тхе Цлассицал Wорлд. Оxфорд Университy Пресс: Неw Yорк, 1986. ISBN 0-19-872112-9
  • Боwлер, Петер Ј. Тхе Еартх Енцомпассед: А Хисторy оф тхе Енвиронментал Сциенцес. W. W. Нортон & Цомпанy: Неw Yорк, 1992. ISBN 0-393-32080-4
  • Боwлер, Петер Ј. Тхе Ецлипсе оф Дарwинисм: Анти-Дарwиниан Еволутион Тхеориес ин тхе Децадес ароунд 1900. Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс: Балтиморе, 1983. ISBN 0-8018-2932-1
  • Боwлер, Петер Ј. Еволутион: Тхе Хисторy оф ан Идеа. Университy оф Цалифорниа Пресс, 2003. ISBN 0-520-23693-9.
  • Броwне, Јанет. Тхе Сецулар Арк: Студиес ин тхе Хисторy оф Биогеограпхy. Yале Университy Пресс: Неw Хавен, 1983. ISBN 0-300-02460-6
  • Буд, Роберт. Тхе Усес оф Лифе: А Хисторy оф Биотецхнологy. Цамбридге Университy Пресс: Лондон, 1993. ISBN 0-521-38240-8
  • Цалдwелл, Јохн. "Друг метаболисм анд пхармацогенетицс: тхе Бритисх цонтрибутион то фиелдс оф интернатионал сигнифицанце." Бритисх Јоурнал оф Пхармацологy, Вол. 147, Иссуе С1 (Јануарy 2006), пп С89–С99.
  • Цолеман, Wиллиам Биологy ин тхе Нинетеентх Центурy: Проблемс оф Форм, Фунцтион, анд Трансформатион. Цамбридге Университy Пресс: Неw Yорк, 1977. ISBN 0-521-29293-X
  • Цреагер, Ангела Н. Х. Тхе Лифе оф а Вирус: Тобаццо Мосаиц Вирус ас ан Еxпериментал Модел, 1930–1965. Университy оф Цхицаго Пресс: Цхицаго, 2002. ISBN 0-226-12025-2
  • Цреагер, Ангела Н. Х. "Буилдинг Биологy ацросс тхе Атлантиц," ессаy ревиеw ин Јоурнал оф тхе Хисторy оф Биологy, Вол. 36, Но. 3 (Септембер 2003), пп. 579–589.
  • де Цхадаревиан, Сораyа. Десигнс фор Лифе: Молецулар Биологy афтер Wорлд Wар II. Цамбридге Университy Пресс: Цамбридге, 2002. ISBN 0-521-57078-6
  • Диетрицх, Мицхаел Р. "Парадоx анд Персуасион: Неготиатинг тхе Плаце оф Молецулар Еволутион wитхин Еволутионарy Биологy," ин Јоурнал оф тхе Хисторy оф Биологy, Вол. 31 (1998), пп. 85–111.
  • Давиес, Кевин. Црацкинг тхе Геноме: Инсиде тхе Раце то Унлоцк Хуман ДНА. Тхе Фрее Пресс: Неw Yорк, 2001. ISBN 0-7432-0479-4
  • Фрутон, Јосепх С. Протеинс, Ензyмес, Генес: Тхе Интерплаy оф Цхемистрy анд Биологy. Yале Университy Пресс: Неw Хавен, 1999. ISBN 0-300-07608-8
  • Готтwеис, Херберт. Говернинг Молецулес: Тхе Дисцурсиве Политицс оф Генетиц Енгинееринг ин Еуропе анд тхе Унитед Статес. МИТ Пресс: Цамбридге, МА, 1998. ISBN 0-262-07189-4
  • Гоулд, Степхен Јаy. Тхе Струцтуре оф Еволутионарy Тхеорy. Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс: Цамбридге, 2002. ISBN 0-674-00613-5
  • Хаген, Јоел Б. Ан Ентанглед Банк: Тхе Оригинс оф Ецосyстем Ецологy. Рутгерс Университy Пресс: Неw Брунсwицк, 1992. ISBN 0-8135-1824-5
  • Халл, Степхен С. Инвисибле Фронтиерс: Тхе Раце то Сyнтхесизе а Хуман Гене. Атлантиц Монтхлy Пресс: Неw Yорк, 1987. ISBN 0-87113-147-1
  • Холмес, Фредериц Лаwренце. Меселсон, Стахл, анд тхе Реплицатион оф ДНА: А Хисторy оф "Тхе Мост Беаутифул Еxперимент ин Биологy". Yале Университy Пресс: Неw Хавен, 2001. ISBN 0-300-08540-0
  • Јункер, Тхомас. Гесцхицхте дер Биологие. C. Х. Бецк: Мüнцхен, 2004.
  • Каy, Лилy Е. Тхе Молецулар Висион оф Лифе: Цалтецх, Тхе Роцкефеллер Фоундатион, анд тхе Рисе оф тхе Неw Биологy. Оxфорд Университy Пресс: Неw Yорк, 1993. ISBN 0-19-511143-5
  • Кохлер, Роберт Е. Лордс оф тхе Флy: Дросопхила Генетицс анд тхе Еxпериментал Лифе. Цхицаго Университy Пресс: Цхицаго, 1994. ISBN 0-226-45063-5
  • Кохлер, Роберт Е. Ландсцапес анд Лабсцапес: Еxплоринг тхе Лаб-Фиелд Бордер ин Биологy. Университy оф Цхицаго Пресс: Цхицаго, 2002. ISBN 0-226-45009-0
  • Кримскy, Схелдон. Биотецхницс анд Социетy: Тхе Рисе оф Индустриал Генетицс. Праегер Публисхерс: Неw Yорк, 1991. ISBN 0-275-93860-3
  • Ларсон, Едwард Ј. Еволутион: Тхе Ремаркабле Хисторy оф а Сциентифиц Тхеорy. Тхе Модерн Либрарy: Неw Yорк, 2004. ISBN 0-679-64288-9
  • Ленноx, Јамес (15. 2. 2006). „Аристотле'с Биологy”. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Приступљено 28. 10. 2006. 
  • Ловејоy, Артхур О. Тхе Греат Цхаин оф Беинг: А Студy оф тхе Хисторy оф ан Идеа. Харвард Университy Пресс, 1936. Репринтед бy Харпер & Роw, ISBN 0-674-36150-4, 2005 папербацк: ISBN 0-674-36153-9.
  • Магнер, Лоис Н. А Хисторy оф тхе Лифе Сциенцес, тхирд едитион. Марцел Деккер, Инц.: Неw Yорк, 2002. ISBN 0-8247-0824-5
  • Масон, Степхен Ф. А Хисторy оф тхе Сциенцес. Цоллиер Боокс: Неw Yорк, 1956.
  • Маyр, Ернст. Тхе Гроwтх оф Биологицал Тхоугхт: Диверситy, Еволутион, анд Инхеританце. Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс: Цамбридге, Массацхусеттс, 1982. ISBN 0-674-36445-7
  • Маyр, Ернст анд Wиллиам Б. Провине, едс. Тхе Еволутионарy Сyнтхесис: Перспецтивес он тхе Унифицатион оф Биологy. Харвард Университy Пресс: Цамбридге, 1998. ISBN 0-674-27226-9
  • Моранге, Мицхел. А Хисторy оф Молецулар Биологy, транслатед бy Маттхеw Цобб. Харвард Университy Пресс: Цамбридге, 1998. ISBN 0-674-39855-6
  • Рабинбацх, Ансон. Тхе Хуман Мотор: Енергy, Фатигуе, анд тхе Оригинс оф Модернитy. Университy оф Цалифорниа Пресс, 1992. ISBN 0-520-07827-6
  • Рабиноw, Паул. Макинг ПЦР: А Сторy оф Биотецхнологy. Университy оф Цхицаго Пресс: Цхицаго, 1996. ISBN 0-226-70146-8
  • Рудwицк, Мартин Ј.С. Тхе Меанинг оф Фоссилс. Тхе Университy оф Цхицаго Пресс: Цхицаго, 1972. ISBN 0-226-73103-0
  • Рабy, Петер. Бригхт Парадисе: Вицториан Сциентифиц Травеллерс. Принцетон Университy Пресс: Принцетон, 1997. ISBN 0-691-04843-6
  • Ротхман, Схеила M. анд Давид Ј. Ротхман. Тхе Пурсуит оф Перфецтион: Тхе Промисе анд Перилс оф Медицал Енханцемент. Винтаге Боокс: Неw Yорк, 2003. ISBN 0-679-75835-6
  • Сапп, Јан. Генесис: Тхе Еволутион оф Биологy. Оxфорд Университy Пресс: Неw Yорк, 2003. ISBN 0-19-515618-8
  • Сецорд, Јамес А. Вицториан Сенсатион: Тхе Еxтраординарy Публицатион, Рецептион, анд Сецрет Аутхорсхип оф Вестигес оф тхе Натурал Хисторy оф Цреатион. Университy оф Цхицаго Пресс: Цхицаго, 2000. ISBN 0-226-74410-8
  • Серафини, Антхонy Тхе Епиц Хисторy оф Биологy, Персеус Публисхинг, 1993.
  • Сулстон, Јохн. Тхе Цоммон Тхреад: А Сторy оф Сциенце, Политицс, Етхицс анд тхе Хуман Геноме. Натионал Ацадемy Пресс, 2002. ISBN 0-309-08409-1
  • Смоцовитис, Вассилики Беттy. Унифyинг Биологy: Тхе Еволутионарy Сyнтхесис анд Еволутионарy Биологy. Принцетон Университy Пресс: Принцетон, 1996. ISBN 0-691-03343-9
  • Суммерс, Wиллиам C. Фéлиx д'Херелле анд тхе Оригинс оф Молецулар Биологy, Yале Университy Пресс: Неw Хавен, 1999. ISBN 0-300-07127-2
  • Стуртевант, А. Х. А Хисторy оф Генетицс. Цолд Спринг Харбор Лабораторy Пресс: Цолд Спринг Харбор, 2001. ISBN 0-87969-607-9
  • Тхацкраy, Арнолд, ед. Привате Сциенце: Биотецхнологy анд тхе Рисе оф тхе Молецулар Сциенцес. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс: Пхиладелпхиа, 1998. ISBN 0-8122-3428-6
  • Wилсон, Едwард О. Натуралист. Исланд Пресс, 1994.
  • Зиммер, Царл. Еволутион: тхе триумпх оф ан идеа. ХарперЦоллинс: Неw Yорк, 2001. ISBN 0-06-113840-1

Спољашње везе уреди

 
Историја биологије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_biologije&oldid=27675716”