Кругови одрживости

Кругови одрживости су методи за разумевање и процену одрживости, и за управљање пројектима усмереним ка друштвено одрживим исходима. Намењени су за руковање проблемима који су наизглед тешки за руковање као што је наглашено у дебатама развоја одрживости. Методи се углавном користе за градове и урбана насеља.

Презентација кругова одрживости на случају Мелбурна из 2011.

Кругови одрживости, и начини на које третира друштвене домене екологије, економије, политике и културе, обезбеђује емпирисјку димензију приступа названог „ангажована теорија”. Развијање кругова одрживости је део већег пројекта под именом „кругови друштвеног живота”, који користи исти четворо-доменски модел за анализу питања отпорности, прилагођавања, безбедности, усаглашавања. Такође се користи у односу на тематике као што су „кругови за добробит деце” (Са светском визијом).

Разионализација ове нове методе је јасна. Као што је доказано у Рио+20 и у седишту УН-а у Напуљу (2012) и Медељину (2014), процена одрживости је глобални задатак. Међутим, што су проблеми комплекснији, то су мање корисни тренутни алати за процену одрживости у сврху процене различитих домена: економија, екологија, политика и култура. На пример, Трострука Доња Линија (Приступ ТБЛ) узима економију као примарну тачку фокуса са доменом окружења као кључном нуспојавом. Друго, једнодимензионална квантитативна основа многих таквих метода значи да им је примена ограничена за комплексне квалитативне проблеме. Треће, величина, обим и број индикатора који је саставни део многих оваквих метода значи да су оне често необуздане и да се опиру ефективној имплементацији. Четврто, ограничени фокус тренутних сетова индикатора значи да не раде у другачијим организационалним и друштвеним окружењима – корпорацијама и другим институцијама, градовима и заједницама. Већина индикаторских приступа, као што су Глобална Иницијатива Извештавања илити ИСО14031, ограничени су на велике корпоративне организације са лако дефинишућим легалним и економским границама. Кругови одрживости су развијени као одговор на ова ограничења.

Историја

Профил Јоханезбурга, ниво 2, 2013.

Метода је започела фундаменталним незадовољством са тренутним приступима одрживости и развоја одрживости, који су имали обичај да третирају економију као суштински домен и екологију као споредни. Два конкурентна развоја пружали су подстицаје: велики пројекат у Порто Алегре-у, и истраживање Уједињених Нација назван узимање одрживости у обзир, резиме, бр. 1, 2008. Истраживачи су развили метод и интегрисани скуп алата за процену и посматрање проблема одрживости истовремено пружајући вођство развоја пројеката. Метода је затим префињена путем пројекта у Мелбурну и Милвокију, и путем АРЦ-фондираног унакрсно-дисциплинарног пројекта који је сарађивао са разним организацијама укључујући и Мајкрософт Аустралија, Фуџи Xероx Аустралија, Град Мелбурна, Светска Визија, УН-седиште и најбитније, Метрополис. Даље унапређивање квадранта еколошког индекса тренутно траје у Канади. Канадски пројекат је значајан јер развија постојећи индекс који мери и бодује еколошке отиске које градови остављају на своје екосистеме.

Коришћење методе

Метода се користи од стране многих глобалних организација укључујући Програм Глобалног Утицаја Градова Уједињених Нација, Светско Удружење Метропола, и Светска Визија за подршку својих ангажовања у градовима. Такође се користи од стране бројних градова широм света на различите начина ради управљања великим пројектима или за пружање повратних информација на њихове профиле одрживости (нпр. Хајдерабад, Јоханезбург, Мелбурн, Њу Делхи, Сао Пауло и Техеран). То је метода за разумевање урбане политике и урбаног планирања, као и за спровођење анализе одрживости и профилирање развоја одрживости.

Програм Глобалних Компактних градова

Профил Сао Паула, ниво 1, 2012.

Методологију омогућује Програм Глобалних Компактних Градова УН-а за њихово ангажовање са више од 80 градова који су потписали. Конкретно, неки од 14 иновативних градова у програму имали су утицај на развој методе кругова одрживости путем управљања својим великим пројектима, неким са интензитетом а другим као позадинском карактеристиком. Користе међусекторске и холистичке приступе за развој одговора за само-дефинисане проблеме који су наизглед тешки за руковање.

Пројекти

Порто Алегре, пројекат село Шоколатао

Пројекат село Шоколатао односи се на пресељавање приближно 1000 становника четврти село Шоколатао у Порто Алегре-у, Бразил 2011-те. Пројекат пресељавања села Шоколатао почео је 2000-те као одговор на моментално исељавање заједнице, тако што су чланови заједнице тражили ресурсе и подршку за расељавање кроз познати систем финансирања са учешћем Порто Алегра. Дуга припрема за пресељавање вођена је од стране локалне међусекторске групе, илити мрежа одрживости села Шоколатао. Група је започета од стране регионалног суда, ТРФ4 и састојала се од Удружења Станара Села Шоколатао, локалних владиних одељења, федералних агенција, невладиних организација и корпоративних сектора. Пројекат је подржан од стране града Порто Алегра путем општинске гувернерске шеме локалног солидарства. У 2006-ој, пројекат пресељавања села Шоколатао признат је као први пројекат за тадашњи нови међусекторски модел градских програма, где је градско веће саставило критичну референтну групу за идентификацију критичних проблема и заједничких решења за проблеме везане за пресељавање.

Профил Делхија, ниво 1, 2012.

Овај дуготрајни колаборативни пројекат био је успешан у пресељавању целе заједнице четврти, и имао позитиван утицај на приступ града четвртима. Пројекат је осигурао да одрживост буде уграђена у релокацију путем измена као што су постављање станица за рециклажу поред постојећих четврти и развоја формалних постројења за рециклажу на новом месту, Нова Шоколатао, повезаних са процесом скупљања ђубрета града (пример повезивања суб-домена “емисија и отпада” и “организације и гувернерства”); и постављајући потпуно нови и млади центар богат ресурсима у новој заједници. Група Одрживости Села Шоколатао наставља да се састаје и ради са заједницом након пресељавања. Овај модел вођен мрежом се сада користи од стране града Порто Алегра са осталим неформалним насељима.

Милвоки, пројекат одрживости воде

У 2009 години, Милвоки, Висконсин, Сједињене Америчке Државе, желеле су да реше проблем квалитета воде у граду. Кругови методологије одрживости су постали основа за интегрисани пројекат града. У периоду од примене методе (2009-до данас) дошло је до открића вредности воде из индустрије и шире перспективе заједнице.

У 2011, удрузење Чиста Вода Америке доделила је Милвокиу награду Сједињених Америчких Држава за воду, такође је добио награду од програма ИБМ Бољи програм градова у вредности од 500.000$. Заједница је такође привукла неке водеће иноваторе за прочишћавање отпадних вода и основала факултет за изучавање чисте воде на Универзитету Висконсин-Милвоки.

Метропола (Светско друштво главних метропола)

Метропола је први пут применио методологију за Комисију 2. 2012, Управљање Урбанистичким растом. Метрополисових 120 градских чланова тражили су од комисије која је била у периоду од 2009-2011, да да препоруку за коришћење на тему о управљању растом. Извештај комисије који се односи на методологију кругова издрживости је објављен на интернету на три језика – енглеском, француском, шпанском – и градски чланови су га користили као водич за праксу.

Профил урбаног дела Хајдерабада, ниво 1, 2012.

Метропола је 2011, позвала истраживачки тим да ради са Викторијанском владом, и са програмом градова на једном од њихових главних иницијатива. Методологија је централна за приступ који је коришћен од стране интегрисаног стратешког планирања и јавне-приватне партнерске иницијативе коју је организовала Метропола, 2012-2013 за Индијске, Бразилске и Иранске градове. У Њу Делхију, 26-27. јула 2012, одржан је семинар, и старији пројектанти из Њу Делхија, Хајдерабада и Колкате користили су два прецењена алата у круговима одрживости и унели у мапу одрживости њихових градова као део развоја њиховог урбаног-регионалног плана. Други градови који су користили исте приборе били су Техеран (у односу на њихове мега-пројекатске планове) и Сао Пауло (у односу на њихове макро-микополитске планове).

Од 2012, програм града и Метропола су радили заједно на усавршавању кругова одрживости метод за коришћење са њиховим одређењим градовима. Оперативна група Метропола  је била задужена за даље развијање метода.

Економист

Године 2011, Економист је позвао Паула Џејмса (Директора Уједињених Нација глобалног компакног програма) и Чета Видиа (Директор, националног института урбаних послова, Индија) на расправу око питања урбање одрживости и градског раста. То је довело до више од 200 писама уреднику у директним оговорима као и бројни повезани цитати на другим веб-сајтовима.

Светска визија

У 2011, дошло је до препознавања колику су два процеса урбанизације и глобализације нови елементи сиромаштва, Светска визија је одлучила пребацити на његову оријентацију према урбаним срединама. 80 посто њихових пројеката је било у њиховим малим руралним заједницама. Метод кругови одрживости сада подупире преусмеравање и спроводе се пилот истраживања у Индији, Јузној Африци, Либану, Индонезији и друго, да прецизирају методологију за испоруку помоћи у сложеним урбаним срединама.

Домени и суб-домени

Профил Порт Морсбија, ниво 2, 2013.

Кругови одрживости је приступ који је изричито критичан према другим моделима домена као што је трострука доња линија који третира економију као да је изван социјалног или да третирају животну средину као спољашњост. Користи се четвородоменским моделом – економија, екологија, полтика и култура. У сваком од ових домена је 7 суб-домена.

Економија

Економски домен је дефинисан као пракса и значења повезаних са производњом, употребе, и управљање ресурсима, где се користи концепт ресурса у најширем смислу те речи.

1. Производња и ресурси
2. Размена и трансфер
3. Рачуноводство и регулација
4. Потрошња и употреба
5. Рад и добробит
6. Технологија и инфраструктура
7. Богатство и расподела

Екологија

Профил Техерана, ниво 1, 2012.

Еколоски домен је дефинисан као пракса и значења која се јављају укрштено између социјалних и природних царстава, фокусиран на важну димензију људског ангажовања са и унутар природе, али укључујући и изграђено окружење.

1. Материјали и енергија
2. Вода и ваздух
3. Флора и фауна
4. Станиште и храна
5. Место и простор
6. Грађевине и насеља
7. Емисија и отпад

Политика

Политика се дефинише као пракса и значење у вези са основним питањима друштвене моћи  као што је организација, овлашћење, легитимност  и пропис. Параметре овог подручја треба проширити изван конвенционалог смисла политике да обухвати не само питања од јавно приватног управљања, већ шире друштвене односе у целини.

1. Организација и управљање
2. Закон и правда
3. Комуникација и покрет
4. Представљање и преговарање
5. Сигурност и споразуми
6. Дијалог и помирење
7. Етика и одговорност

Култура

Културни домен је дефинисан као пракса, дискурса и материјалних израза, који, током времена, изражавају континуитет и дисконтинуитет друштвеног смисла.

1. Ангажовање и идентитет
2. Рекреација и креативност
3. Памћење и пројекција
4. Веровање и смисао
5. Полови и генерације
6. Трагање за знањем и учење
7. Здравље и благостање

Критика

Метод кругова одрживости је имао своје основно оперативно тестирање у градовима, општинама и међународним невладиним организацијама, а пре тога се користио за развој процеса материјалности Фуџи Xероx да не изгледа да се користи било која корпорација. Док поступак обухвата релативно једноставан процес самопроцену, ранија верзија метода кругова одрживости је била критикована да захтева значајну и посвећеност времена и стручности.

Спољашње везе

• ЦирцлесОфСустаинабилитy.орг Кругови одрживости, сајт
• ГреенСцоре.ца Текући пројекат града зеленог индекса