Википедија

ОПЕК

Организација земаља извозница нафте — ОПЕК (енгл. OPEC, Organization of the Petroleum Exporting Countries) организација је земаља извозница нафте,[1] коју сачињавају Алжир, Индонезија, Ирак, Иран, Кувајт, Либија, Нигерија, Катар, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Венезуела.[2][3] Ова мултинационална организација је основана 1960. године у Багдаду, да би координирала производњу и извоз нафте међу својим чланицама. Седиште организације је у Бечу од 1965. године.

Организација земаља извозница нафте
Организатион оф тхе Петролеум Еxпортинг Цоунтриес
Лого ОПЕК-а
Застава ОПЕК-а
Чланице ОПЕК-а
СкраћеницаОПЕК (енгл. OPEC)
Датум оснивањаСтатут 1960.
(на снази од 1961)
Типмеђународни картел
СедиштеБеч
 Аустрија
Чланови13 држава (2022)
Списак
Службени језициенглески
Генерални секретарХаитхам ал-Гхаис
Веб-сајтwww.opec.org
Седиште организације у Бечу

Главни циљ ове организације према њеном Статуту јесте координација и уједначење нафтне политике земаља чланица и установљавање најбољих начина да се очувају њихови интереси, појединачни и колективни; смишљање начина и средстава за стабилизацију цена на међународним нафтним тржиштима с циљем уклањања штетних и непотребних флуктуација цијена; сталну бригу о интересима земаља произвођача и нужност осигурања сталног прихода земаља произвођача, те ефикасно, економично и стално опскрбљивање нафтом земаља потрошача, те праведни поврат уложеног капитала онима који улажу у нафтну индустрију.[4]

Формирање ОПЕК организације је означило прекретницу према националном суверенитету над природним ресурсима, и ОПЕК одлуке су почеле да играју проминентну улогу на глобалном тржишту нафте и у међународним односима. Овај утицај је посебно јак када ратови или цивилни немири доведу до дужег поремећаја токова и извора снабдевања. Током 1970-их, рестрикције у нафтној продукцији довеле су до драматичног пораста цена нафте, као и зарада и богатства ОПЕК чланица, са дуготрајним и далекосежним консеквенцама за глобалну економију. Током 1980-их, ОПЕК је почео да поставља продукционе циљеве за своје чланице; и генерално кад су продукциони циљеви редуковани, нафтне цене су расле. Примери тога из блиске прошлости су одлуке ове организације из 2008. и 2016. године да умањи прекомерну понуду. Такође , одлуке о смањењу производње нафте на дневном нивоу су донете 2022. и 2023. године.[5][6]

Економисти обично наводе ОПЕК као школски пример картела који сарађује како би се смањила тржишна конкуренција, али чије су консултације заштићене доктрином сувереног имунитета по међународном праву. У децембру 2014, „ОПЕК и нафтни људи“ су рангирани као #3 на Лојдсовом списку „100 најутицајнијих људи у бродској индустрији“.[7] Међутим, њихов утицај на међународну трговину се периодично доводи у питање експанзијом извора енергиха изван ОПЕК организације, и понављајућим искушењем појединачних ОПЕК земаља да премаше горње границе производње и спроводе конфликтне сопствене интересе.

Историја уреди

Формиран 1960-их првобитно да би произвођачи нафте стекли бољу позицију у односу на велике нафтне компаније, које су углавном биле америчке, британске или холандске. У почетку су се чланице залагале за прерасподјелу профита од нафте између нафтних компанија и земаља произвођача, међутим почетком 1970-их ОПЕК је показао своју снагу.

1950. уреди

У периоду после 1950. године, производња нафте је била већа од потражње и због тога је дошло до пада цена нафте на светском тржишту. Због тога је и дошло до формирања ОПЕК-а. Земље које су желеле да се придруже ОПЕК-у национализовале су своје рафинерије и нафтне компаније што је довело до контроле производње и до богаћења земаља извозница нафте.

1970. уреди

У периоду око 1970. године, дошло је до смањења производње нафте у не-ОПЕК земљама, што је довело до повећања цена нафте од стране ОПЕК организације.

Данас ОПЕК земље подмирују око две петине светске потрошње нафте и поседују око три четвртине познатих светских резерви.

Пословање уреди

Процењује се да се на подручју земаља чланица ОПЕК-а налази око две трећине светских залиха нафте, а оне тренутно покривају око 40% светског тржишта нафте. Захваљујући снази саме организације земље чланице добијају сваке године све више новца за нафту коју извозе. Године 2004. приход земаља ОПЕК-а од извоза је износио 338 милијарди $, што је велико повећање ако се упореди са 1972. годином и приходом од 23 милијарде $, односно 140 милијарди $ за годину 1977.

Чланице уреди

У мају 2017, ОПЕК је имао 14 земаља чланица: шест на Блиском истоку (Западној азији), шест у Африци, и два у Јужној Америци. Према подацима Администрације за енергетске информације САД, комбинована стопа нафтне продукције ОПЕК чланица (укључујући гасни кондензат) представљала је 44 процента светског тотала 2016,[8] и ОПЕК покрива 73 процента светских доказаних нафтних резерви, укључујући 48 процената у само шест Блиско Источних чланица.[9]

Одобрење нове земље чланице захтева сагласност три четвртине чланова ОПЕК организације, укључујући свих пет оснивача.[10] Октобра 2015, Судан је формално поднео апликацију за приступ,[11] али још није постао члан.

Земља Регион Година чланства[2][3] Популација
(2015 ест.)[12]		 Површина
(км²)[13]		 Нафтна продукција
(ббл/дан, 2016)[А][8]		 Доказане резерве
(ббл, 2016)[А][9]
  Алжир Северна Африка 1969– 39,542,166 2,381,740 1,348,361 12,200,000,000
  Ангола Западна Африка 2007– 19,625,353 1,246,700 1,769,615 8,423,000,000
  Еквадор Америке 1973–1992, 2007– 15,868,396 283,560 548,421 8,273,000,000
  Екваторијална Гвинеја Зпадна Африка 2017– 740,743 28,051 227,000 1,100,000,000
  Габон Западна Африка 1975–1995, 2016– 1,705,336 267,667 210,820 2,000,000,000
  Иран Блиски исток 1960[Б]– 81,824,270 1,648,000 3,990,956 157,530,000,000
  Ирак Блиски исток 1960[Б]– 37,056,169 437,072 4,451,516 143,069,000,000
  Кувајт Блиски исток 1960[Б]– 2,788,534 17,820 2,923,825 101,500,000,000
  Либија Северна Африка 1962– 6,411,776 1,759,540 384,686 48,363,000,000
  Нигерија Западна Африка 1971– 181,562,056 923,768 1,999,885 37,070,000,000
  Саудијска Арабија Блиски исток 1960[Б]– 27,752,316 2,149,690 10,460,710 266,578,000,000
  УАЕ Блиски исток 1967[В]– 5,779,760 83,600 3,106,077 97,800,000,000
  Венецуела Америке 1960[Б]– 29,275,460 912,050 2,276,967 299,953,000,000
ОПЕК укупно 452,127,152 12,150,695 35,221,740 1,209,103,000,000
Укупно у свету 7.934.523.000 510,072,000 80,622,287 1,650,585,000,000
Опек проценти 6.3% 2.4% 44% 73%
  1. ^ а б Један нафтни барел (ббл) је приближно 42 УС галона, или 159 литара, или 0,159 м³, што донекле варира са температуром. Да би се производни бројеви ставили у контекст, треба имати у виду да супертанкер типично носи 2.000.000 барелс (320.000 м³),[14] и да ће са садашњом стопом светске производње за ако 56 година садашње доказане светске резерве бити исцрпљене.
  2. ^ а б в г д Пет оснивачких чланова су присуствовали првој ОПЕК конференцији у септембру 1960.
  3. ^ УАЕ је основана у децембру 1971. Њихово ОПЕК чланство потиче од емирата Абу Даби.

Бивши чланови уреди

Земља Регија Година члнаства[2] Популација
(2015 ест.)[12]		 Површина
(км²)[13]		 Нафтна продукција
(ббл/дан, 2016)[8]		 Доказане резерве
(ббл, 2016)[9]
  Индонезија Југоисточна Азија 1962–2008, 2016 255,993,674 1,904,569 833,667 3,692,500,000
  Катар Блиски исток 1961–2019 2.569.804 11,437 1,522,902 25,244,000,000

За земље које извозе нафту у релатино малим количинама, њихова ограничена преговарачка моћ као чланова ОПЕК организације не би нужно оправдавала оптерећења ОПЕК производних квота и трошкове чланства. Еквадор се повукао из ОПЕК-а у децембру 1992, зато што није био вољан да плати годишњу чланарину од УС$2 милиона и због уверења да треба да повећа нафтну продукцију изнад нивоа који је дозвољавала његова ОПЕК квота у то време,[15] иако се поново придружио октобра 2007. Сличне дилеме су подстакле Габон да суспендује своје чланство у јануару 1995;[16] ова земља се поново придружила у јулу 2016. У мају 2008, Индонезија је најавила да ће напустити ОПЕК кад њено чланство истекне на крају те године, пошто је постала нето увозник нафте и није могла да задовољи своју производну квоту.[17] Она је поново приступила организацији јануара 2016,[2] али је најавила још једну „привремену суспензију” свог чланства крајем године кад је ОПЕК затражио 5 посто смањења производње.[18]

Неки коментатори сматрају да су Сједињене Државе биле де фацто члан ОПЕК-а током њихове формалне окупације Ирака, због њихове управе Коалиционом привременом влашћу током 2003–2004.[19][20] Али то није потврђено у записницима састанака ОПЕК-а, пошто ниједан представник САД није присуствовао у званичном својству.[21][22]

Посматрачи уреди

Од осамдесетих година, представници из Египта, Мексика, Норвешке, Омана и других земаља извозника нафте присуствовали су многим ОПЕК састанцима као посматрачи. Овај аранжман служи као неформални механизам за координацију политика.[23]

Руководство и одлучивање уреди

 
Делегати ОПЕК конференције у Китоу у Еквадору, децембра 2010
Види још: Списак генералних секретара ОПЕК-а

ОПЕК конференција је врховни ауторитет организације, и састоји се од делегација које нормално предводе нафтни министри земаља чланица. Главни извршни директор организације је Генерални секретар ОПЕК-а. Конференција се редовно састаје у седишту у Бечу, најмање два пута годишње и на додатним ванредним седницама када је то потребно. У принципу функционише на принципима једногласности и „једнан члан, један глас”, при чему свака земља плаћа једнаку чланарину у годишњи буџет.[10] Међутим, пошто је Саудијска Арабија далеко највећи и најпрофитабилнији нафтни извозник на свету, са довољним капацитетом да функционише као традиционални стабилизирајући произвођач до балансира светско тржиште, она служи као де фацто лидер ОПЕК-а.[24][25][26][27][28][29]

Међународни картел уреди

У различитим временима, чланови ОПЕК-а показали су привидно противтржишно картелско понашање кроз споразуме организације о производњи нафте и нивоу цена.[30] У ствари, економисти често наводе ОПЕК као уџбенички пример картела који сурађује на смањењу тржишног натицања, као у овој дефиницији из ОЕЦД Глосара индустријске организацијске економије и права тржишног натицања:[1]

Међународни споразуми о робама који покривају производе попут кафе, шећера, калаја и однедавно нафте (ОПЕК: Организација земаља извозница нафте) примери су међународних картела који формирају јавне споразуме између различитих националних влада.

ОПЕК чланови строго преферирају опис своје организације као умерене силе за стабилизацију тржишта, уместо моћног антиконкурентног картела. У прилог њиховом ставу иде чињеница да је организација основана као противежа против претходног картела „седам сестара” мултинационалних нафтних компанија, и да су снабдевачи енергије изван ОПЕК-а одржали довољан удео тржишта да представљају значајан степен светске конкуренције.[31] Штавише, због економске „затвореничке дилеме” која подстиче сваку земљу чланица појединачно да попусти своју цену и премаши своју производну квоту,[32] широко заступљенено варање унутар ОПЕК-а често погоршава његову способност да утиче на глобалне цене нафте путем колективног деловања.[33][34]

ОПЕК није био укључен у било какве спорове који се односе на правила конкуренције Светске трговинске организације, иако се циљеви, акције и принципи две организације знатно разликују.[35] Кључна одлука америчког окружног суда је била да су консултације ОПЕК-а заштићене као „владини” државни поступци према Закону о страним државним имунитетима и стога су изван законског досега америчког закона о конкуренцији којим се уређују „комерцијални” поступци.[36][37] Упркос популарног мишљења против ОПЕК-а, законски предлози за ограничавање сувереног имунитета организације, као што је НОПЕЦ закон, до сада су били неуспешни.[38]

Конфликти уреди

ОПЕК често има потешкоћа с успостављањем сагласности о политичким одлукама јер се његове земље чланице широко разликују у својим капацитетима извоза нафте, производним трошковима, резервама, геолошким својствима, становништву, привредном развоју, буџетским ситуацијама и политичким околностима.[39][40] Заиста, током тржишних циклуса, саме резерве нафте могу постати извор озбиљних конфликата, нестабилности и неравнотеже, у оном што економисти називају „уклећем природних ресурса”.[41][42] Још једна компликација је да су религијски сукоби на Блиском Истоку понављајућа карактеристика геополитичког пејзажа овог нафтом богатог региона.[43][44] Међународно важни конфликти у историји ОПЕК-а обухватају Шестодневни рат (1967), Јомкипурски рат (1973), опсаде талаца у режији палестинских милитаната (1975), Иранску револуцију (1979), Ирачко-ирански рат (1980–1988), Ирачку окупацију Кувајта (1990–1991), нападе 11. септембра 2001 од стране углавном саудијских отмичара (2001), Америчку окупацију Ирака (2003–2011), конфликт у делти Нигера (2004–садашњост), Арапско пролеће (2010–2012), Либијску кризу (2011–садашњост), и међународни ембарго против Ирана (2012–2016). Мада догађаји попут ових могу да привремено поремете опскрбу нафтом и подигну цене, чести спорови и нестабилности имају за последицу ограничавање дугорочне кохезије и ефективност ОПЕК-а.[45]

Произвођачи нафте који нису чланови ОПЕК-а уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Glossary of Industrial Organisation Economics and Competition Law” (PDF). OECD. 1993. str. 19. 
  2. ^ а б в г „Member Countries”. OPEC. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  3. ^ а б „OPEC 172nd Meeting concludes”. OPEC (Saopštenje). 25. 5. 2017. 
  4. ^ „Our Mission”. OPEC. Pristupljeno 16. 2. 2013. 
  5. ^ „ОПЕК знатно смањује производњу нафте, могућ раст цена горива”. Глас Америке (на језику: српски). Приступљено 2023-04-13. 
  6. ^ Јеловац, Аница. „Барел јутрос скоро 86 долара: ОПЕК је прво изненадио одлуком, а аналитичари сада помињу и цену од 100 долара”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-04-13. 
  7. ^ „Топ 100 Мост Инфлуентиал Пеопле ин тхе Схиппинг Индустрy: 3. ОПЕЦ анд тхе оил мен”. Ллоyд'с Лист. 12. 12. 2014. 
  8. ^ а б в „Production of Crude Oil including Lease Condensate 2016” (CVS download). US Energy Information Administration. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  9. ^ а б в „Crude Oil Proved Reserves 2016” (CVS download). US Energy Information Administration. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  10. ^ а б „Statute” (PDF). OPEC. 2012. Pristupljeno 12. 12. 2014. 
  11. ^ „Судан аwаитинг децисион он итс ОПЕЦ мемберсхип апплицатион: министер”. Судан Трибуне. 22. 10. 2015. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 27. 08. 2017. 
  12. ^ а б „Field Listing: Population”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Pristupljeno 21. 12. 2015. 
  13. ^ а б „Field Listing: Area”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Pristupljeno 4. 1. 2009. 
  14. ^ Hayler, William B.; Keever, John M. (2003). American Merchant Seaman's Manual. Cornell Maritime Press. str. 14.3. ISBN 978-0-87033-549-5. 
  15. ^ „Ецуадор Сет то Леаве ОПЕК”. Тхе Неw Yорк Тимес. 18. 9. 1992. Приступљено 8. 4. 2016. 
  16. ^ „Габон Планс То Qуит ОПЕЦ”. Тхе Неw Yорк Тимес. 9. 1. 1995. Приступљено 8. 4. 2016. 
  17. ^ „Индонесиа то wитхдраw фром ОПЕЦ”. ББЦ. 28. 5. 2008. Приступљено 27. 1. 2014. 
  18. ^ Јенсен, Фергус; Асмарини, Wилда (1. 12. 2016). „Нет оил импортер Индонесиа леавес продуцер цлуб ОПЕЦ, агаин”. Реутерс. Приступљено 1. 12. 2016. 
  19. ^ Ноах, Тимотхy (10. 7. 2007). „Го НОПЕЦ”. Слате. Приступљено 21. 8. 2009. 
  20. ^ Ноах, Тимотхy (18. 9. 2003). „Ис Бремер а Прице Фиxер? Леттинг Ираq'с оил министер аттенд ан ОПЕЦ меетинг маy виолате тхе Схерман Антитруст Ацт”. Слате. Приступљено 13. 1. 2016. 
  21. ^ „Ираq то Аттенд Неxт ОПЕЦ Министериал Меетинг”. Араб Неwс. 17. 9. 2003. Приступљено 16. 2. 2013. 
  22. ^ „127th Meeting of the OPEC Conference”. OPEC (Saopštenje). 24. 9. 2003. Pristupljeno 16. 2. 2013. 
  23. ^ „ОПЕЦ: Фифтy Yеарс Регулатинг Оил Маркет Роллер Цоастер”. Интер Пресс Сервице. 14. 9. 2010. 
  24. ^ „ОПЕЦ дисцорд фуелс фуртхер оил прице дроп”. Тхе Финанциал Тимес. 7. 12. 2015. 
  25. ^ Смитх, Грант; Расцоует, Ангелина; Махди, Wаел (4. 12. 2015). „ОПЕЦ Wон'т Цут Продуцтион то Стоп Оил'с Слумп”. Блоомберг Неwс. 
  26. ^ „Country Analysis Brief: Libya” (PDF). US Energy Information Administration. 19. 11. 2015. Pristupljeno 22. 5. 2016. 
  27. ^ „Деспите Цлимате Цонцернс, ОПЕЦ Планс то Кееп Пумпинг Оил Wхиле Ит Цан”. Тхе Неw Yорк Тимес. 5. 12. 2015. 
  28. ^ „ОПЕЦ цеилинг фаллс ин”. Аргус Медиа. 7. 12. 2015. 
  29. ^ Калантари, Хасхем; Сергие, Мохаммед (2. 1. 2016). „Иран Саyс Пост-Санцтионс Цруде Оутпут Боост Wон'т Хурт Прицес”. Блоомберг Неwс. Приступљено 18. 4. 2016. 
  30. ^ Gülen, S. Gürcan (1996). „Is OPEC a Cartel? Evidence from Cointegration and Causality Tests” (PDF). The Energy Journal. 17 (2): 43—57. doi:10.5547/issn0195-6574-ej-vol17-no2-3. Arhivirano iz originala na datum 16. 9. 2000. 
  31. ^ „The Global Energy Scene” (PDF). OPEC Bulletin. 43 (5): 24—41. 2012. 
  32. ^ Browning, Edgar K.; Zupan, Mark A. (2004). „The Prisoner's Dilemma and Cheating by Cartel Members”. Microeconomics: Theory & Applications (8th izd.). Wiley. str. 394—396. ISBN 978-0471678717. Pristupljeno 5. 9. 2016. 
  33. ^ Цолган, Јефф (2014). „ОПЕЦ, тхе Пхантом Менаце”. Wасхингтон Пост. Приступљено 9. 11. 2016. 
  34. ^ Van de Graaf, Thijs (2016). „Is OPEC dead? Oil exporters, the Paris agreement and the transition to a post-carbon world”. Energy Research & Social Science. doi:10.1016/j.erss.2016.10.005. 
  35. ^ Farah, Paolo Davide; Cima, Elena (2013). „Energy Trade and the WTO: Implications for Renewable Energy and the OPEC Cartel”. Journal of International Economic Law. 16 (3): 707—740. SSRN 2330416  . 
  36. ^ Wеил, Дан (25. 11. 2007). „Иф ОПЕЦ Ис а Цартел, Wхy Исн'т Ит Иллегал?”. Неwсмаx. Приступљено 27. 1. 2014. 
  37. ^ Joelson, Mark R.; Griffin, Joseph P. (1975). „The Legal Status of Nation-State Cartels Under United States Antitrust and Public International Law”. The International Lawyer. 9 (4): 617—645. JSTOR 40704964. 
  38. ^ Леарсy, Раyмонд Ј. (10. 9. 2012). „НОПЕЦ ('Но Оил Продуцинг анд Еxпортинг Цартелс Ацт'): А Пресидентиал Иссуе анд а Тест оф Политицал Интегритy”. Хуффингтон Пост. „Вариед формс оф а НОПЕЦ билл хаве беен интродуцед соме 16 тимес синце 1999, онлy то бе вехементлy ресистед бy тхе оил индустрy.” 
  39. ^ „Interview With Saudi Oil Minister Ali Naimi”. Middle East Economic Survey. 57 (51/52). 22. 12. 2014. 
  40. ^ „Саудис Воw то Игноре ОПЕЦ Децисион то Цут Продуцтион”. Тхе Неw Yорк Тимес. 11. 9. 2008. 
  41. ^ Palley, Thomas I. (2003). „Lifting the Natural Resource Curse”. Foreign Service Journal. 
  42. ^ Ross, Michael L. (2015). „What Have We Learned about the Resource Curse?”. Annual Review of Political Science. 18: 239—259. doi:10.1146/annurev-polisci-052213-040359. 
  43. ^ Кесслер, Орен (13. 2. 2016). „Тхе Миддле Еаст'с Цонфлицтс Аре Абоут Религион”. Тхе Натионал Интерест. Приступљено 17. 3. 2016. 
  44. ^ Мотадел, Давид (24. 5. 2015). „'Дефендинг тхе Фаитх' ин тхе Миддле Еаст”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 17. 3. 2016. 
  45. ^ Маттар, Пхилип, ур. (2004). „Организатион оф Петролеум Еxпортинг Цоунтриес (ОПЕЦ)”. Енцyцлопедиа оф тхе Модерн Миддле Еаст анд Нортх Африца. 3 (2нд изд.). Детроит: Гале / Мацмиллан Референце УСА. ИСБН 978-0028657691. 

Спољашње везе уреди

 
ОПЕК на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=OPEK&oldid=27679827”