Википедија

Зоран Мандић

Зоран M. Мандић (Владичин Хан, 1950) српски је песник и књижевни критичар.[1]

Зоран M. Мандић
Датум рођења1950.
Место рођењаВладичин Хан, ФНРЈ

Биографија уреди

Гимназију „Никола Тесла“, на природно-математичком смеру, завршио је у Апатину, а правничко образовање стекао на Правном факултету у Новом Саду.

Од 1971. године, када му је објављен песнички првенац "Кораци сумње", написао је и објавио велики број песама, есеја, прича, ликовних и књижевних критика. Био је члан уредништва: Листа Савеза студената Војводине „Индеx“ (Нови Сад), часописа „Кровови“ (Сремски Карловци), часописа "Домети" и "Покрет" (Сомбор), "Збиља" (Београд) и стални сарадник часописа "Златна греда" (Нови Сад). Био је в.д. директора и главног и одговорног уредника Информативног центра "Глас комуне" и председник Управног одбора Културног центра у Апатину. Живи и ради у Апатину и Сомбору.[1]

Дела уреди

Књиге песама[2] уреди

  • Кораци сумње, Апатин, 1971,
  • Путник и његова невоља, Апатин, 1976,
  • Опекотина, 1980,
  • Упутство за опстанак, Сомбор, 1982,
  • Каринска тројства, 1987,
  • Читаоница, Осијек, 1989,
  • Нишан, Светови, Н.Сад. 1990.
  • Бизарна математика, КОВ, Вршац.1991.
  • Цитати, Кровови, Сремки Карловци. 1992.
  • Наспрам чуда, Светови, Н. Сад.1994.
  • Крај сезоне и друге песме, Кровови, Сремски Карловци, 1995,
  • Цитати и друге песме, Светови, Н. Сад.1996.
  • Нисам никада написао песму коју сам могао да напишем, Просвета, Београд, 1997,
  • Апатин и песме од пре, Светови, Н. Сад. 1998.
  • Усеклине, прозор, Просвета, Београд. 2000.
  • Нестварни штафелај, Браничево, Пожаревац.2005.
  • Мали (п)огледи, КОВ, Вршац. 2006.
  • Бог у продавници огледала, Интелекта, Ваљево. 2010.
  • Оквир, Браничево, Пожаревац,2011.
  • Кафкина фонтана, Шумадијске метафоре, Младеновац, 2012.
  • Србија у дубоким водама,Библиотека Мобаров,Заветине, Београд, 2015.
  • Кварење кругова, Каирос, Сремски Карловци, 2017.
  • Одбрана избора, Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање, 2018.

Преводи уреди

Књиге есеја уреди

  • Мали наслови, Интелекта, Ваљево.2003.
  • Мали наслови, друго допуњено издање, Интелекта, Ваљево. 2008.

Награде уреди

Антологије, прегледи, панораме уреди

  • Лес Солеилс д Илyрие, Антологија југословенске поезије на француском,приредио Владимир Клод Фишера, Стразбур, 1992.
  • Милан С. Косовић, Лирика воде (Изабране песме о водама),Интерпринт, Београд, 2002.
  • Мирослав Лукић Несебичан музеј, 8. сажето, измењено, прегледано - коначно издање, Пожаревац. 2009.
  • Зоран Богнар, Ново распеће (Антологија савремене српске поезије трагом естетског егзорцизма 1967-2007,
  • Златко Красни, Подиум Публикатионен (Антологија савремене српске књижевности), Беч. 2011.
  • Зоран Богнар, Течни кристал (Антологија српског микроесеја XX века. 2011.
  • Дејан Богојевић&Душан Стојковић, Зрнца (Антологија најкраће приче на српском језику). 2011.
  • Борис Лазић, АНТХОЛОГИЕ де ла поесие сербе цонтемпораине, Парис-Бања Лука. 2011.
  • Душан Стојковић, СТО (поводом сто књига Шумадијских метафора,Младеновац, 2010,
  • Миљурко Вукадиновић, Душан Стојковић, Нису све болести за мене, Београд. 2014.
  • Милоје Дончић, Апостолница (Антологија српске оригиналне поезије), Ревнитељ, Ниш, 2015.

Листови и часописи уреди

Поезију, прозу, есеје и књижевну критику објављивао је у: Политици, НИН-у, Летопису матице српске, Књижевности, Пољима, Књижевној речи, Вечерњим новостима, Међају, Кварталу, Златној греди, Корацима, Свескама, Руковети, ОКУ-у (Загреб), Могућностима (Сплит), Видику (Сплит), Осјечкој ревији, Задарској ревији, Гласу омладине (Нови Сад), Индексу (Лист Савеза студената Војводине, Нови Сад), Невену (Нови Сад), Студенту (Београд), Сигналу, часопису Мирољуба Тодоровића из Београда, Ликовном животу (Ликовна галерија Стара капетанија, Земун), Даници 2011, 2015, и 2016. год. (Годишњак Вукове задужбине), Заветинама (Мирослава Мирка Лукића алијас Бела Тукадруз, Београд), Крововима (Сремски Карловци), Сенту, Савременику, Браничеву (Пожаревац), Новој Зори, Београдском књижевном часопису Тиси (Бечеј), Повељи (Краљево), Збиљи, Српској вили, Књижевном прегледу, Покрету (Сомбор), Дометима (Сомбор), Сомборским новинама, Трагу (Врбас), Нашем Трагу (Велика Плана), Апокалипси (Љубљана), Ромбоиду (Братислава), Овдјету (Подгорица), Стварању (Подгорица), Улазници (Зрењанин), Данасу (Нови Сад), Акту, Малој птици (Београд), Часопису 1804 Задужбинског друштва "Први српски устанак" (Орашац), Сербиен литерарy магазине (Српски међународни часопис) 2017, „У сазвежђу књига“ Телевизије Нови Сад, на сајтовима Сазвежђа Заветина.

Поезија Зорана M. Мандића је превођена на: италијански, македонски, белоруски, словачки, мађарски, словеначки, немачки, енглески и француски језик.

Вредновање Мандићевог стваралаштва уреди

О Мандићевом књижевном стваралаштву писали су: Миодраг Павловић, Чедомир Мирковић, Бошко Томашевић, Мирослав Лукић, Душан Стојковић, Драгиња Урошевић, Татјана Крагујевић, Драган Хаџи Тодоровић, Јовица Аћин, Фрања Петриновић, Никола Страјнић, Зоран Ђерић, Јован Зивлак, Владимир Гвозден, Владимир Копицл, Радивој Шајтинац, Васа Павковић, Зоран Богнар, Миодраг Радовић, Александар Б. Лаковић, Бојана Стојановић Пантовић, Томислав Маријан Билоснић, Богић Ракочевић, Томислав Цветковић, Саша Радојчић, Ристо Василевски, Јожеф Ј. Фекете, Мирољуб Милановић, Милан Живановић, Радмила Поповић, Аца Видић, Рале Нишавић, Дивна Вуксановић, Милијан Деспотовић, Благоје Свркота, Драгољуб Стојадиновић, Божидар Милидраговић, Стефан Грубач, Ксенија Катанић, Љубомир Ћорилић, Душан Радивојевић, Зоран Радисављевић, Драган Богутовић, Милица Миленковић, Милутин Марковић, Милан Ђорђевић (Логосни (инте)грал језика), Стојан Богдановић, Душан Опачић и др.

Члан жирија књижевних награда уреди

Био је члан жирија књижевних награда: „Меша Селимовић” (Компанија Вечерње новости Београд), „Госпођин вир” (Центар за културу Пожаревац), „Душан Васиљев” (Кикинда), „Песничке стазе” (Кикинда), „Павле Марковић Адамов” (Сремски Карловци), Бранкова награда Друштва књижевника Војводине, Књига године Друштва књижевника Војводине, „Милан Ракић” Удружења књижевника Србије, „Круна деспота Стефана Лазаревића”, „Стеван Пешић”, „Ленкин прстен” за најлепшу љубавну песму на српском језику (Србобран), Повеља „Карађорђе” (Шумадијске метафоре Младеновац), „Лаза К. Лазаревић” за причу (Шабац), „Ђорђе Фишер” (Секција сатиричара и хумориста Друштва књижевника Војводине, Нови Сад), „Дунавске обале” (Апатин), „Миодраг Борисављевић” за кратку причу (Апатин), „Печат вароши сремскокарловачке” (Сремски Карловци) и др.

Чланство у удружењима и асоцијацијама уреди

Зоран M. Мандић је члан: АИЦИЛ-а (Асоцијације књижевних критичара Европе са седиштем у Паризу), Удружења књижевника Србије, члан-сарадник Матице српске Нови Сад, Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара (International Federation of Journaliste) и Друштва књижевника Војводине у коме је у више мандата био члан Управног одбора, председник Комисије за пријем нових чланова, члан и председник жирија награда Бранкова и Књига године ДКВ и стални сарадник часописа Златна греда Друштва књижевника Војводине.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в г „ЗОРАН МАНДИЋ”. Ризница српска. Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022. 
  2. ^ „Зоран М. Мандић”. Зоран М. Мандић. Приступљено 20. 1. 2022. 
  3. ^ „ПЕСНИК ЗОРАН М. МАНДИЋ ДОБИТНИК ЗЛАТНЕ ЗХАЧКЕ КПЗ СРБИЈЕ”. Радио Дунав. 24. 7. 2020. Приступљено 4. 1. 2023. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zoran_Mandić&oldid=27345131”