Википедија

Зоран Ђерић

Зоран Ђерић (Бачко Добро Поље, 22. јун 1960) српски је књижевник, преводилац, театролог и филмолог. Пише поезију и есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. Преводи са више словенских језика. Био је уредник културне рубрике у часопису Глас омладине, управник и драматург Позоришта младих, уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада, главни и одговорни уредник часописа Поља, помоћник директора Стеријиног позорја, главни и одговорни уредник часописа Сцена. Од јула 2016. године био је вршилац дужности управника, а од 2018. до 2022. управник Српског народног позоришта у Новом Саду.[1]

Зоран Ђерић
Зоран Ђерић
Пуно имеЗоран Ђерић
Датум рођења(1960-06-22)22. јун 1960.
Место рођењаБачко Добро Поље, ФНР Југославија

Биографија уреди

Рођен је Бачком Добром Пољу (мајка Душанка, отац Радосав), где је завршио основну школу, 1974. године.[2] Живи у Новом Саду од 1979. године.

Гимназију „Жарко Зрењанин“ завршио је у Врбасу, 1979. године. Исте године је уписао Филозофски факултет у Новом Саду, одсек југословенске и светске књижевности.

Током студија био је главни и одговорни уредник књижевног листа То јест.

Дипломирао је 1983. године. На истом Факултету завршио је и постдипломске студије из компаративне књижевности (1983/ 1984). Магистрирао је радом: „Поезија Данила Киша и Владимира Набокова“, а потом и докторирао са обрађеном темом: „Дом и бездомност у поезији ХХ века, на примеру руских, пољских и српских емигрантских песника“.

Зоран Ђерић пише поезију и есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. До сада је написао, приредио и објавио преко 70 књига.

Поезија му је превођена на енглески, француски, руски, пољски, словачки, мађарски, бугарски, румунски, словеначки и македонски језик. Објављивана у периодици и антологијама у земљи и иностранству. Учествовао на међународним књижевним (песничким) фестивалима у Русији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Србији.

Каријера уреди

У својој пословној каријери обављао је следеће послове:

Чланства уреди

Награде и признања уреди

Током досадашње пословне каријере вишеструко је награђиван. Награде су:

Дела уреди

Збирке поезије уреди

  • Талог (1983);
  • Зглоб (1985);
  • Унутрашња обележја (1990);
  • Сестра, књига о инцесту (1992);
  • Под старом липом хаику (1993) - Награђена књига;
  • Одушак, химноде (1994);
  • (итал) Voglio dimenticare tutto изабране песме на италијанском језику (2001);
  • Аз бо виде, азбучне молитве (2002);
  • Наталожено, изабране и нове песме (2007);
  • Блато, документарне песме (2011);
  • 3: У возовима европске класе / У дугим затвореним композицијама / У диму и пепелу поема-студија (2011);
  • Чарнок, песничка монографија (2015);
  • (слов.) Nové devínske elégie: dokumentárne básne (2017) и
  • Сенке М. Цр. (2018).

Студије из области књижевности уреди

  • Ватрено крштење критика (1995);
  • Песник ноктурна, о песништву Селимира Радуловића (1997);
  • Море и мраморје дневник путовања по Апулији (2000)
  • Анђели носталгије. Поезија Данила Киша и Владимира Набокова студија (2000);
  • Данило Киш, ружа-песник (2011);
  • Песник и његова сенка есеји о српском песништву ХХ века (2005);
  • Стварање модерног свијета (1450—1878) [заједно са Дарком Гавриловићем и Зораном Јосићем] (2005);
  • Са Истока на Запад словенска књижевна емиграција у ХХ веку (2007);
  • Дом и бездомност у поезији ХХ века на примерима руских, пољских и српских емигрантских песника (2007);
  • Словенска читанка огледи и преводи из словенских књижевности ХХ века (2013);
  • Употреба града, савремени новосадски роман (2014);
  • Поетика бездомности словенска књижевна емиграција ХХ века (2014) и
  • Стеван Пешић, Дуд у Ковиљу. Избор из песничке заоставштине (2015).

Студије из области театрологије и филмологије уреди

Из области театрологије, самостално или у сарадњи са другима издао је следећа дела:

  • Незасићење пољска драматургија ХХ века (2006)
  • Историја Витолда Гомбровича књига о представи (2008)
  • Тестостерон. Нова пољска драматургија (2009)
  • Поетика српског филма: Српски писци о филму, 1908-2008 (2009)
  • Позориште и филм студије, чланци, прикази (2010)
  • Виткацијева Луда локомотива између позоришта и филма (2010)
  • Драматуршки постскриптум позоришни огледи (2014)
  • Позориште лутака у Новом Саду (2014)
  • Лутка и маска у српској култури, од обредног до позоришног чина, приредили Љиљана Динић и Зоран Ђерић (2014)
  • Луткарство у Србији, од вашарских до соколских сцена, приредили: Љиљана Динић и Зоран Ђерић (2015).

Преводилаштво и приређивачки рад уреди

Зоран Ђерић се бави приређивањем: антологија, збирки поезије разних аутора и зборника научних радова. Преводи са више словенских језика.

Приређивачки рад уреди

  • Драмско дело Бранислава Нушића – традиција и савременост, Међународни симпозијум (2015);
  • Јурковском у част, Зборник радова (2016);
  • Нова српска драма 2007-2015 (2016) и
  • Душа на ветру - одабране песме Жарка Димића.

Антологије уреди

Приредио је следеће антологије:

  • Powrót do domu / Повратак кући пољска емигрантска поезија [двојезично: пољски и српски] (2002);
  • Васкрс у српској књижевности (2006);
  • Божић у српској књижевности (2006);
  • ВАСКРС у српској књижевности (2010);
  • А где је твој дом? антологија руске емигрантске поезије / А где дом твой? антология русской зарубежно поэзии (2014);
  • С главом у облацима, антологија пољске поезије за децу (2015);
  • Нова српска драма (2016);
  • И, тако, без дома, бездомност српских песника ХХ века (2017) и
  • (енгл.) A tribute to Jurkowski. Collection of Papers (2017).

Преводилаштво уреди

  • Владимир Набоков, Грозд и друге песме (1994);
  • Владимир Набоков, Бритва и друге приче (1994);
  • Владимир Набоков, Истребљивање тирана, аутобиографска и друге прозе (1994);
  • Даниил Хармс, Јелизавета Бам (1997);
  • Владимир Набоков, Водич по Берлину (1997);
  • Powrót do domu (пољ) / Повратак кући, пољска емигрантска поезија [двојезично: пољски и српски]; (2002);
  • Кшиштоф Варга, Текила (2005);
  • Витолд Гомбрович / Последње и прве странице прозна и есејистичка заоставштина (2009);
  • Даниил Хармс, Јелизавета Бам(2010);
  • Бохумил Храбал, Мачке (2011);
  • Вјеслав Хејно, Уметност луткарске режије (2012);
  • Хенрик Јурковски, Теорија луткарства II (2013);
  • Хенрик Јурковски, Лутка у култури (2015);
  • С главом у облацима, антологија пољске поезије за децу (2015) и
  • Хенрик Јурковски, Лутка у култури II (2016).

Референце уреди

  1. ^ „ДР ЗОРАН ЂЕРИЋ | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Приступљено 2019-07-15. 
  2. ^ Ђерић, Зоран. Драматуршки постскриптум. Нови Сад : Позоришни музеј Војводине, 2014. стр. 201—202. ISBN 978-86-85123-98-6. 
  3. ^ „Зоран Ђерић нови управник Српског народног позоришта”. СНП. 3. 8. 2016. Приступљено 2. 3. 2022. 
  4. ^ „AЛЕКСАНДАР СТАНКОВ НОВИ УПРАВНИК СНП-А”. Градске инфо. 19. 1. 2022. Приступљено 2. 3. 2022. 
  5. ^ а б „Зоран Ђерић”. ДНК. Приступљено 8. 3. 2022. 
  6. ^ „Objavljena imena dobitnika Vukove nagrade”. N1. Приступљено 25. 2. 2021. 
  7. ^ „Uručene nagrade "Teodor Pavlović" Zoranu Đeriću i Đorđu Kadijeviću”. РТВ. 25. 9. 2020. Приступљено 9. 3. 2022. 
  8. ^ Нонин, Г. (2. 3. 2022). „Jovica Aćin i Zoran Đerić laureati nagrade “Laza Kostić””. Данас. Приступљено 2. 3. 2022. 
  9. ^ „Змајева награда Зорану Ђерићу”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2024. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Ђерић&oldid=27538115”