Janko Sekirnik
Janko Sekirnik Simon (Sveta Katarina, kod Rogaške Slatine, 18. maj 1921 — Golnik, kod Kranja, 14. maj 1996) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.
| janko sekirnik | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Janko Sekirnik Simon | ||||||||||
| Lični podaci | ||||||||||
| Datum rođenja | 18. maj 1921. | |||||||||
| Mesto rođenja | Sveta Katarina, kod Rogaške Slatine, Kraljevina SHS | |||||||||
| Datum smrti | 14. maj 1996. (75 god.) | |||||||||
| Mesto smrti | Golnik, kod Kranja, Slovenija | |||||||||
| Profesija | vojno lice | |||||||||
| Delovanje | ||||||||||
| Član KPJ od | avgusta 1941. | |||||||||
| Učešće u ratovima | Aprilski rat Narodnooslobodilačka borba | |||||||||
| Služba | NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1941—1980. | |||||||||
| Čin | general-pukovnik | |||||||||
| Heroj | ||||||||||
| Narodni heroj od | 20. decembra 1951. | |||||||||
| Odlikovanja |
| |||||||||
Biografija
urediRođen je 18. maja 1921. u selu Sveta Katarina (danas Kamence), kod Rogaške Slatine. Poticao je iz zemljoradničke porodice. Nakon završene osnovne škole, učio je dimničarski zanat i pohađao Stručnu školu u Ljubljani. Posle završene škole i zanata, odmah se zaposlio i uključio u revolucionarni radnički pokret. Brzo se istakao kao propagator revolucionarnih ideja među drugovima i omladinom. Samostalno je radio na svom ličnom obrazovanju, čitajući socijalnu beletristiku i marksističku literaturu. U toku Španskog građanskog rata, sredinom 1930-ih, učestvovao je u popularisanju Španske republike i svestrano se zalagao za pomoć španskim dobrovoljcima. Aktivno je učestvovao u prikupljanju priloga, rasturanju letaka i propagiranju politike tada ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[1]
Neposredno pred napad Sila osovina na Jugoslaviju, aprila 1941. godine, kao dobrovoljac je stupio u Jugoslovensku vojsku i učestvovao u kratkotrajnom Aprilskom ratu. Nakon kapitulacije i okupacije zemlje, vratio se kući, gde se ubrzo priključio Narodnooslobodilačkom pokretu (NOP). Jula 1941. učestvovao je u Ljubljani u nekoliko diverzantskih akcija protiv italijanskog okupatora, a krajem istog meseca je stupio u partizane. Kao poverljivom i snalažljivom omladincu, poverena mu je dužnost kurira za održavanje veze između Glavnog štaba NOP odreda Slovenije, koji se nalazio u okupiranoj Ljubljani i partizanskih jedinica koje su se stvarale i izvodile akcije na području ljubljanske pokrajine. Zbog uspešno obavljenih zadataka, na vršenju kurirske dužnosti, avgusta 1941. primljen je u članstvo Komunističke partije Slovenije (KPS), koja se nalazila u sastavu Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Tokom obavljanja kurirskih poslova u toku prvih meseci Narodnooslobodilačke borbe u Sloveniji, dva puta je bio uhapšen, ali je zahvaljujući snalažljivosti uspevao da se izvuče.[1]
Decembra 1941. postao je komandir voda, a uskoro i komandir čete u Štajerskom partizanskom bataljonu. U toku zime 1941/42, sa svojom četom vodio je teške borbe u vrlo nepovoljnim uslovima. Prilikom pokušaja forsiranja Save, maja 1942, iako ranjen, nastavio je borbu i uspešno izvršio zadatak jedinice, zbog čega je bio pohvaljen od Glavnog štaba NOP odreda Slovenije. Kao iskusnom borcu i starešini, juna 1942. poverena mu je dužnost komandanta bataljona, s kojim je vodio uspešne borbe u Dolenjskoj, Notranjskoj, Gorenjskoj i Štajerskoj. Sa dužnosti komandanta bataljona prebačen je na dužnost operativnog oficira Prve operativne zone Slovenije, a polovinom 1943. primio je dužnost komandanta Prve štajerske brigade. Maja 1944. preuzeo je dužnost komandanta 14. slovenačke divizije, s kojom je izvodio uspešne poduhvate u Štajerskoj i Savinjskoj dolini.[1]
U toku Narodnooslobodilačkog rata isticao se smelim i uspešnim izvođenjem zaseda, prepada, iznenadnih napada, ali i uspešnim izvlačenjem iz opasnih situacija. Bio je tri puta ranjavan. Na predlog rukovodstva NOP Slovenije, krajem 1944, kao talentovani partizanski komandant, upućen je na školovanje u Sovjetski Savez, gde je 1945. završio Višu vojnu akademiju „Vorošilov”.[1]
Nakon povratka sa školovanja iz Sovjetskog Saveza, započeo je profesionalnu vojnu karijeru u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), gde je obavljao dužnosti — komandanta divizije, načelnika Štaba i komandanta Vojnog područja, načelnika Štaba armije i zamenika Načelnika Generalštaba JNA. Godine 1953. završio je Višu vojnu akademiju JNA, a 1961. Ratnu školu JNA. U čin general-pukovnika JNA unapređen je 22. decembra 1974, a penzionisan je 1980. godine.[2][3][1]
Umro je 14. maja 1996. u Golniku, kod Kranja.[4]
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden ratne zastave, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima i tri Ordena za hrabrost.[5] Ordenom narodnog heroja odlikovan je 20. decembra 1951. godine.[1]
Reference
uredi- ^ a b v g d đ Narodni heroji 2 1982, str. 190.
- ^ Ko je ko 1970, str. 931.
- ^ Vojna enciklopedija 8 1974, str. 498.
- ^ „Sekirnik, Janko”. slovenska-biografija.si. n.d.
- ^ Ko je ko 1957, str. 631.
Literatura
uredi- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
- Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
- Vojna enciklopedija tom VIII. Beograd. 1974. COBISS.SR 72988167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
