Japanska laka krstarica Jura

Krstarica Jura je bila treći od šest brodova serije japanskih lakih krstarica klase Nagara, i kao i ostali brodovi ove klase, bila je namenjena da služi kao zastavni brod flotila razarača. Ime je dobila po reci Jura, koja protiče u blizini grada Kjoto, Japan.

Japanska laka krstarica Jura
Laka krstarica Jura
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	21. maj 1921.
Porinut	15. februar 1922.
Završetak gradnje	20. mart 1923.
Glavne karakteristike
Deplasman	5.170 tona standardni deplasman 5.925 tona puni deplasman
Dužina	162.99 metara
Širina	14.75 metara
Gaz	4.87 metara
Pogon	12 kotla Kanpon, snage 90.000 KS
Brzina	36 čvora
Posada	438 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 7 × 140 mm, 2 × 76 mm, 6 × 13 mm Torpeda 8 × 610 mm Avioni: 1

Služba

Rani period

Jura je građena u brodogradištu Sasebo i kompletirana ja 20. marta 1923. godine. Tokom 1930. godine, Jura se koristi kao test platforma za avio katapult, koji je postavljen ispred komandnog mosta, a skinut je u periodu 1933. – 1934. godine, kada je postavljen na sredini broda novi rotirajući katapult, kao i jarbol na kome se nalazila dizalica za hidroavione. Za vreme Mandžurijskog incidenta, Jura je početkom 1932. godine bila u blizini Šangaja, a u periodu od 1937. do 1939. godine, pokrivala je iskrcavanja japanskih trupa na obalama Kine.

Rana faza pacifičkog rata

Dana, 1. septembra 1941. godine, krstarica Jura je postala zastavni brod 5. podmorničke flotile, pod komandom kontraadmirala Daigo Tadašigea. Ona je pridodata snagama južne oblasti, i bazira na ostrvu Hainan. U vreme napada na Perl Harbor, Jura pokriva prvu grupu snaga za invaziju Malaje, koja se iskrcala južno od rta Kamau, Francuska Indokina.

Jura i njen skadron dobijaju 9. decembra naređenje da presretnu i potope britanske snage „Z“ (bojni brod Prins of Vels, bojni krstaš Ripals i 4 razarača). Iako je krstarica Jura primila izveštaj od podmornice I-65 da su britanski brodovi opaženi, izveštaj je bio suviše nejasan, a radio-signal jako loš. Zato su britanski brodovi sutradan potopljeni od japanskih torpednih bombardera iz 22. vazdušne flote, baziranih u Indokini, pre nego što je Jura sa svojim podmornicama stupila u akciju.

Krstarica Jura je priključena snagama za invaziju Saravaka i Bruneja od 13. do 26. decembra 1941. godine, pokrivajući desante kod mesta Miri, Seria, Lutong i Kučing. Oko 2.500 vojnika iz Kagavučijeve jedinice i Jokosuka br. 2 specijalne desantne jedinice, su brzo osvojile aerodrom i naftna polja kod mesta Miri. Kada je operacija završena, Jura se vraća u svoju bazu u zalivu Kam Ran – Francuska Indokina, i tu ostaje do kraja godine.

Februara 1942. godine, Jura je pridodata Trećoj floti viceadmirala Ibo Takašija, iz sastava Južnih snaga, i pokriva invaziju Sumatre, štiteći iskrcavanja trupa kod Palembanga, na ostvu Banka, u zalivu Bantam i kod Meraka na Javi.

Dana, 1. marta 1942. godine, holandska podmornica K-XIV uspostavlja vizuelni kontakt sa krstaricom Jura i napada, lansirajući dva torpeda sa daljine između 2.500 i 3000 metara, ali oba promašuju. Japanci vrše šest napada dubinskim bombama, bacajući oko 25 dubinske bombe, ali podmornica K-XIV preživljava ove napade i beži kroz Sunda prolaz ka Kolombu, Cejlon. Četiri dana kasnije, 4. marta, Jura spašava posadu tankera Erimo (potopljen od američke podmornice S-39), a 6. marta je priključena 1. eskortnoj grupi, i nastavlja da pokriva iskrcavanja japanskih trupa na Sumatri i Andamanska ostrva do kraja meseca.

Indijsko okeanski prepad

Aprila 1942. godine, Jura učestvuje u Indijsko okeanskom prepadu, u sklopu 2. ekspedicione flote, pod komandom viceadmirala Ozave. Krstarica Jura, sa razaračima Ajanami, Jugiri, Asagiri i Širakumo napušta Mergui i krstari po Bengalskom zalivu zajedno sa krstaricama Čokai, Suzuja, Kumano, Mikuma i Mogami, i lakim nosačem aviona Rjudžo, napadajući savezničke trgovačke brodove.

Dana, 6. aprila 1942. godine, 14 nautičkih milja istočno od Kalingapatama u Bengalskom zalivu, Jura i razarač Jugiri potapaju holandski trgovački brod Batavia, na putu od Kalkute ka Karačiju. Pored toga, Jura i Jugiri su potopili holandski motorni jedrenjak Banjoewangi i britanski trgovački brod Taksang. Krajem aprila, krstarica Jura se vraća u Sasebo radi remonta.

Bitka za Midvej

Krstarica Jura postaje 10. maja 1942. godine, zastavni brod 4. flotile razarača pod komandom kontraadmirala Nišimure. U bici za Midvej, Jura se nalazila u sklopu 2. flote viceadmirala Nobutake Konde, predvodeći 7 razarača iz 2. i 9. divizije razarača. Krstarica Jura nije direktno učestvovala u borbi, tokom bitke za Midvej.

Solomonova ostrva

Dana, 7. avgusta 1942. godine, Sjedinjene Američke Države započinju operacuju „Watchtower", radi povratka Gvadalkanala i Solomonovih ostrva. Krstarica Jura je poslata ka bazi Truk, zajedno sa 2. flotom vice-admorala Konde, sa zadatkom da prati dopremanje pojačanja japanskim snagama na Gvadalkanal, te je stoga, 24. avgusta, učestvovala u bici kod Istočnih Solomonovih ostrva. U toj bici, Japancima je potopljen nosač aviona Rjudžu, a oštećen nosač hidroaviona Čitose. Krstarica Jura prolazi bez oštećenja i 5. septembra 1942. godine, se vraća u bazu Truk.

Preostali deo septembra, krstarica Jura patrolira između atola Truk, Gvadalkanala i Šortlendskih ostrva. Dana, 25. septembra 1942. godine, dok je plovila ka ostrvu Šortlend, Jura je napadnuta od dva američka bombardera B-17 leteće tvrđave, iz 11. bombarderske grupe bazirane na ostrvu Espiritu Santo, ali uspeva da izbegne bombe i prolazi sa malim oštećenjima.

Američka podmornica Skalpin, 11. oktobra 1942. godine, šalje izveštaj da je uočila i sa jednim torpedom pogodila krstaricu Jura, pričinivši joj manje štete. Posle ratna ispitivanja ovog napada, nisu uspela da dokažu, da je u ovom napadu Jura pretrpela bilo kakva oštećenja.

Dana, 12. oktobra 1942. godine, Jura napušta Šortland eskortujući nosače hidroaviona Nišin i Čitose, koji su se vraćali od Gvadalkanala, nakon jednog transportnog puta, a 14. oktobra, Jura učestvuje u iskrcavanju 1.100 japanskih vojnika kod rta Esperans, Gvadalkanal. Sledeći „Tokio Ekspres“ – brzi transpornti put ka Gvadalkanalu, izvršen je 17. oktobra, prebacujući 2.100 vojnika, granate za artiljeriju i protiv-tenkovske topove.

Pri povratku ka ostrvu Šortlend, 18. oktobra 1942. godine, krstarica Jura je napadnuta od američke podmornice Grempas, u blizini ostrva Šuazel. Grempas ispaljuje četiri torpeda ka krstarici Jura. Jedan torpedo pogađa krstaricu ali ne eksplodira, i Jura napušta oblast sa jednim malim udubljenjem na levom boku.

Krstarica Jura napušta Šortlen 24. oktobra 1942. godine, zajedno sa razaračima Akizuki, Harusame, Murasame i Judači, pod komandom kontraadmirala Takamija, sa zadatkom da bombarduje Gvadalkanal.

Kod severnog prilaza prolazu Indispensebl, 25. oktobra 1942. godine (dan pre bitke kod ostrva Santa Kruz), krstarica Jura, koja je predvodila razarače u napad iz pravca ostrva Santa Izabel, je napadnuta od 5 aviona SBD dontlis, iz VS-71 i biva pogođena sa dve bombe u blizini mašinskog odeljenja. Veća količina vode prodire u brod. Nakon što je primio ižveštaj o napadu, viceadmiral Mikava, komandant 8. flote, otkazuje bombardersku misiju kontraadmirala Takamija, i brodovi uzimaju kurs za povratak ka Šortlendu. Na povratnom putu, krstarica Jura je napadnuta od 3 aviona Bel P-39 i 4 aviona SBD dontlis, ali oni ne prouzrokuju nikakva nova oštećenja. Kapetan Sato pokušava da nasuče krstaricu Jura, ali je ona ponovo napadnuta iz vazduha; 4 SBD dontlis, 3 Graman F4F i 4 Bel P-39. Ubrzo nakon ovog napada, Jura je napadnuta od 6 američkih bombardera Boing B-17. Poslednja dva vazdušna napada su bila precizna i izazivaju požar na krstarici Jura.

U 18:30 sati, nako što je posada prešla na razrače, Harusame i Judači torpeduju krstaicu Jura, koja se prelama na dva dela i prednji tone odmah a zadnji u 19:00 sati, nakon artiljerijske vatre sa razarača Judači.

Krstarica Jura je obrisana iz spiska japanske mornarice 20. novembra 1942. godine.

Lista Kapetana

• Kapetan Masaharu Ozoegava – 20. mart 1923 — 1. decembar 1923.
• Kapetan Kijoši Išikava – 1. decembar 1923 — 1. novembar 1924.
• Kapetan Šika Nakahara – 1. novembar 1924. –2. jul 1925.
• Kapetan Nobuđiro Šigeoka – 2. jul 1925 — 25. avgust 1925.
• Kapetan Vasuke Komaki – 25. avgust 1925 — 1. novembar 1926.
• Kapetan Soemu Tojoda – 1. novembar 1926 — 15. novembar 1927.
• Kapetan Takenori Ikeda – 15. novembar 1927 — 10. decembar 1928.
• Kapetan Tomisaburo Otagaki – 10. decembar 1928 — 1. novembar 1929.
• Kapetan Senzo Vada – 1. novembar 1929 — 1. decembar 1930.
• Kapetan Điro Ogura – 1. decembar 1930 — 1. decembar 1931.
• Kapetan Umataro Tanimoto – 1. decembar 1931 — 1. decembar 1932.
• Kapetan Kiiči Tomita – 1. decembar 1932 — 15. jun 1933.
• Kapetan Rokuzo Sugijama – 15. jun 1933 — 5. novembar 1933.
• Kapetan Acuši Kasuga – 5. novembar 1933 — 1. novembar 1934.
• Kapetan Seisaku Vakabajaši – 1. novembar 1934 — 25. oktobar 1935.
• Kapetan Saiširo Tomonari – 25. oktobar 1935 — 1. decembar 1937.
• Kapetan Sakae Tokunaga - 1. decembar 1937 — 15. novembar 1938.
• Kapetan Hisaši Ičioka – 15. novembar 1938 — 1. novembar 1939.
• Kapetan Đisaku Uozumi - 1. novembar 1939 — 1. septembar 1941.
• Kapetan Teruhiko Mijoši – 1. septembar 1941 — 20. april 1942.
• Kapetan Širo Sato – 20. april 1942 — 25. oktobar 1942.

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Ivens, Dejvid (1979). Kaigun : Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vajtli, M. Dž. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Haket, Sender Kingsep, i Alin Nevit. Krstarice klase Nagara „Imperial Japanese Navy Page”. Pristupljeno 14. 6. 2006. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Lake krstarice klase Nagara
• Krstarice klase Nagara
• Istorija krstarice Jura (samo u Drugom svetskom ratu) – Džonatan Paršal
• Naval Historical Center sa slikama krstarice Jura Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2010)