Википедија

Jermeni u Rusiji

Jermeni u Rusiji ili Ruski Jermeni (jerm. Ռուսաստանահայեր) stanovnici su Rusije jermenskog porekla. Prema popisu iz 2010. godine, u Rusiji je bilo više od 1.182.000 Jermena[4], 2001. godine - preko 1.130.000, a 1989. godine - preko 532.000[5], odnosno 0,86% od ukupnog broja stanovnika Rusije prema zvaničnom popisu stanovništva[6]. Prema "Uniji Jermena Rusije", broj jermenske dijaspore u Rusiji premašuje 2,5 miliona ljudi (2002)[1]. U nekoliko njegovih govora, ruski predsednik Vladimir Putin, pozivajući se na broj Jermena u Rusiji, ukazao je na broj od "oko 3 miliona ljudi". Oko polovine ruskih Jermena živi kompaktno u tri južne regije Ruske Federacije, u Krasnodaru, Stavropoljskoj Pokrajini i Rostovskoj oblasti.

Jermeni u Rusiji
Zastava Jermenije
Ivan Lazarev
Valerian Madatov
Mihail Loris-Melikov
Evgeni Vahtagnov
Armen Džigarkanian
Evgenij Petrosjan
Karen Šahnazarov
Garik Ljubević
Margarita Simonovna
Ukupna populacija
1.182.388 (popis 2010. godine), procena do 2.500.000 (2002)[1]
Regioni sa značajnom populacijom
Krasnodarska Pokrajina281.680 (2010)
Stavropoljska Pokrajina161.324 (2010)
Moskva106.466 (2010)
Rostovska oblast110.727 (2010)
Moskovska oblast63.306 (2010)
Sankt Peterburg19.971 (2010)
Republika Krim8.769 (2001)
Sevastopolj1.319 (2001)
Jezici
Jermenski i ruski
Religija
Hrišćani, pretežno Jermenska apostolska crkva[2][3]
Srodne etničke grupe
Indoevropljani

Istorija uredi

Rani period uredi

Jermeni su nastanjivali područje Rusije još od kasnog sredneg veka, kada su različite zanatlije i trgovci naselili Rusiju, odnosno Krim i Severni Kavkaz kako bi uspostavili trgovinske veze i sproveli trgovinu.

Ruska Imperija uredi

Značajan broj Jermena već je živeo u Ruskoj Imperiji pre dvadesetih godina 19. veka. Posle uništavanja poslednjih nezavisnih jermenskih država u srednjem veku, plemstvo se dezintegriše i odlazi. Takvi Jermeni su se našli u većini gradova Zakavkazja, na početku 19. veka. Jermenski trgovci su sproveli svoju trgovinu u celom svetu. Godine 1778, carica Rusije Katarina Velika pozvala je jermenske trgovce sa Krima u Rusiju i oni su uspostavili naselje u blizini grada Rostov na Donu[7] . Ruske vladajuće klase pozdravile su preduzetničke veštine Jermena kao podsticaj ekonomiji. Imidž Jermena kao "žilavih trgovca" već je bio široko rasprostranjen. Jermeni su bili mnogo veštiji u prilagođavanju novim ekonomskim uslovima nego njihovi susedi sa Zakavkazja, Gruzijci i Azeri. Oni su postali najmoćniji element u opštinskom životu Tbilisija, a krajem 19. veka počeli su da kupuju zemlje iz gruzijskih plemstva. Jermenski preduzetnici su nakon 1870. godine imali velike investicije i ulagali u proizvodnju ulja u Bakuu u Azerbejdžanu[8].

Broj Jermena u Rusiji uredi

Prema Sindikatu ruskih Jermena, danas u Rusiji živi 2,5 miliona Jermena. Prema istom izvoru, oko 850.000 su imigranti iz Jermenije, 350.000 iz Azerbejdžana i 250.000 iz Gruzije, uključujući 100.000 iz Abhazije i 180.000 lica iz srednje Azije, uglavnom iz Tadžikistana i Turkmenistana[9]. Ruska vlada ohrabruje Jermene da emigriraju i sarađuju u Rusiji, pružajući im finansijski podsticaj ukoliko to učine[10]. Jermeni u Rusiji imaju jednu od najviših stopa obrazovnog dostignuća. Prema popisu iz 2002. godine, 21,4% Jermena ima višu školu, 31,8% ima "srednje Stručno" obrazovanje, a 46,1% ima srednju školu[11].

Rang Oblast 1897 1959[12] 1970[13] 1979[14] 1989[15] 2002[16] 2010[17]
1 Krasnodarska Pokrajina 13,926[18] 78,176 98,589 120,797 182,217 274,566 281,680
2 Stavropoljska Pokrajina 5,385[19] 25,618 31,096 40,504 72,530 149,249 161,324
3 Moskva 1,604[20] 18,379 25,584 31,414 43,989 124,425 106,466
4 Rostovska oblast 27,234[21] 49,305 53,620 56,902 62,603 109,994 110,727
5 Moskovska oblast 5,353 5,683 7,549 9,245 39,660 63,306
6 Volgogradska oblast 2,898 4,229 6,784 26,974 27,846
7 Saratovska oblast 168[22] 1,046 1,815 3,531 6,404 24,976 23,841
8 Samarska oblast 1,027 1,629 2,216 4,162 21,566 22,981
9 Sankt Peterburg 753[23] 4,897 6,628 7,995 12,070 19,164 19,971
10 Južna Osetija 2,093[24] 12,012 13,355 12,912 13,619 17,147 16,235
11 Adigeja 3,013 5,217 6,359 10,460 15,268 15,561

Moskva uredi

Ruski popis iz 2010. godine popisao je broj 106.466 moskovskih Jermena. Još 63,306 Jermena živelo je u Moskvi u to doba. Postoje razne procene o broju Jermena u Moskvi: 400.000, [25] 600.000[26], 1.000.000[27][28]. Moskva se često smatra najvećom jermenskom zajednicom van Jermenije.

Sankt Peterburg uredi

Godine 1708. prvi Jermeni došli su u Sankt Peterburg, a 1710. godine u gradu već postoje "jermenske kancelarije". 1730. godine, pod rukovodstvom sveštenika Ivan Šeristanova organizovana je prva županija Jermenske apostolske crkve. Tokom 20. veka broj Jermena u Sankt Peterburgu je porastao sa 1.759 ljudi 1926. godine na 19.164, 2002. godine[16]. Prema sovjetskom popisu 1989. godine, 47% Jermena govori jermenski kao maternji jezik, ali zna tečno i ruski, a 52% govori ruski kao maternji jezik. Oko polovine Jermena ima višu stručnu spremu[29]. Prema rečima šefa zajednice Jermena u Rusiji, oko 100.000 Jermena živi u regionu Sankt Peterburga. Postoje 2 jermenske crkve, verska škola Havatamk i štamparija[30].

Krasnodar uredi

Krasnodarska Pokrajina je mesto jedne od najvećih zajednica jermenske dijaspore[traži se izvor]. Prema ruskom popisu iz 2002. godine, bilo je 274.566 Jermena. 211.397 ih je govorilo jermenski kao maternji jezik, a 6.948 je imalo jermensko državljanstvo. Prema procenama, oko 500.000, 700.000 ili 1.000.000 Jermena je živelo u Krasnodarskoj Pokrajini[31][32][33].Jermeni su koncentrisani i u Sočiju (80.045 - 125.000)[34][35][36], gradu Krasnodaru[37] (28.022 - 70.000), Armaviru (18.262 - 50.000), gradu Tuapse (18,194), gradu Novorosijsk (12,092 - 40,000), Apseronskom distriktu u Krasnodaru (10,659) i u gradu Anapa (8,201)[38][37][39].

Galerija uredi

  •  
    Portret rusko-jermenskog generala Valeriana Madatova, 1820. godine
  •  
    Obeležavanje godišnjice genocida nad Jermenima
  •  
    Protesti u Moskvi povodom pomilovanja Ramila Safarova
  •  
    Jermenska crkva u Moskvi
  •  
    Jermenska crkva Svete Katarine u Sankt Peterburgu

Reference uredi

  1. ^ a b V Rossii proživaet bolee 2,5 mln armяn // RIA Novosti, 16.12.2002
  2. ^ Arena - Atlas of Religions and Nationalities in Russia Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. decembar 2017). Sreda.org
  3. ^ „Arena v PDF : Nekommerčeskaя Issledovatelьskaя Služba "Sreda"”. Sreda.org. Arhivirano iz originala 02. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 4. 2014. 
  4. ^ „Informacionnыe materialы ob okončatelьnыh itogah Vserossiйskoй perepisi naseleniя 2010 goda”. Arhivirano iz originala 30. 04. 2020. g. Pristupljeno 08. 09. 2017. 
  5. ^ „Lica Rossii. Proekt IA Rosbalt”. Arhivirano iz originala 07. 02. 2011. g. Pristupljeno 08. 09. 2017. 
  6. ^ „Armяne — 6-я po čislennosti naciя v Rossii”. Arhivirano iz originala 26. 06. 2012. g. Pristupljeno 08. 09. 2017. 
  7. ^ Suny. Armenian People. str. 110
  8. ^ Suny, Ronald Grigor (1993). „Images of Armenians in the Russian Empire”. Looking Toward Ararat: Armenia in Modern History. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20773-9. 
  9. ^ V Rossii proživaet bolee 2,5 mln armяn (na jeziku: ruski). RIA "Novosti". 16. 12. 2002. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  10. ^ „Armenia Urges Russia to Discourage Armenian Migration”. Asbarez.com. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  11. ^ „Narodы Rossii. Atlas kulьtur i religiй”. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  12. ^ „Demoskop Weekly - Priloženie. Spravočnik statističeskih pokazateleй.”. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  13. ^ „Demoskop Weekly - Priloženie. Spravočnik statističeskih pokazateleй.”. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  14. ^ „Demoskop Weekly - Priloženie. Spravočnik statističeskih pokazateleй.”. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  15. ^ „Demoskop Weekly - Priloženie. Spravočnik statističeskih pokazateleй.”. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  16. ^ a b National composition of population for regions of the Russian Federation Arhivirano 2007-02-17 na sajtu Wayback Machine
  17. ^ (jezik: ruski) Nacionalьnый sostav naseleniя po subъektam Rossiйskoй Federacii Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jun 2012)
  18. ^ (jezik: ruski) Kubanskaя oblastь
  19. ^ (jezik: ruski) Stavropolьskaя guberniя
  20. ^ (jezik: ruski) Moskovskaя guberniя
  21. ^ (jezik: ruski) Oblasь Voйska Donskogo
  22. ^ (jezik: ruski) Saratovskaя guberniя
  23. ^ (jezik: ruski) g. Sankt-Peterburg
  24. ^ (jezik: ruski) Terskaя oblastь - Vladikavkazskiй okrug
  25. ^ (jezik: ruski) V Rossii armяn "oblaskali i dali im ohotu"
  26. ^ (jezik: ruski) V Rossii proživaet bolee 2,5 mln armяn
  27. ^ (jezik: ruski) Skolьko russkih ostalosь v Moskve?
  28. ^ Armenian population in the world Arhivirano 2013-05-11 na sajtu Wayback Machine
  29. ^ „Biznes Sankt - Peterburga - Informaciя o organizacii”. Arhivirano iz originala 14. 07. 2010. g. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  30. ^ Տերտերյանը "վերադարձավ" Հայրավանք // Havatamk, #8, (2015). str. 6, by Samvel Danielyan
  31. ^ Կրասնոդարի երկրամասում 500 հազար հայ է բնակվում. Armenpress (na jeziku: jermenski). 20. 1. 2003. Pristupljeno 30. 9. 2013. 
  32. ^ Կրասնոդարի հայերի գլխավոր խնդիրը հայապահպանությունն է, ասում է համայնքի ղեկավարը. PanARMENIAN.Net (na jeziku: jermenski). 8. 6. 2012. Pristupljeno 30. 9. 2013. 
  33. ^ Savva, Mikhail (2007). „Armяne Krasnodarskogo kraя v kontekste sovremennoй migracionnoй situacii [Krasnodar Krai Armenians in the context of the recent migration situation]” (PDF) (na jeziku: ruski). Noravank Foundation. Pristupljeno 2. 5. 2013. 
  34. ^ Schreck, Carl (5. 5. 2006). „Sochi's Armenian Diaspora Weeps”. The Moscow Times. Arhivirano iz originala 30. 5. 2014. g. „With 125,000 ethnic Armenians in Sochi, out of a total of 400,000 people...” 
  35. ^ „V Rossii proživaet bolee 2,5 mln armяn [Over 2.5 million Armenians live in Russia]” (na jeziku: ruski). RIA Novosti. 15. 12. 2003. Pristupljeno 2. 5. 2013. 
  36. ^ Sočinskaя Gorodskaя Administraciя (2002 g.) (na jeziku: ruski). Pristupljeno 30. 9. 2013. 
  37. ^ a b (jezik: ruski) NASELENIE KRASNODARSKOGO KRAЯ
  38. ^ Konovalova, Evgeniя (12. 02. 2007). Armяne na Kubani: migrantы ili mestnыe žiteli? (na jeziku: ruski). ЮGA.ru. Pristupljeno 19. 07. 2012. 
  39. ^ „People speak Armenian in Armavir”. A1plus. 25. 01. 2011. Pristupljeno 19. 07. 2012. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јермени_у_Русији&oldid=26797543”