Jovan Ćirilov
Jovan Ćirilov (Kikinda, 30. avgust 1931 — Beograd, 16. novembar 2014) bio je srpski teatrolog, dramaturg, pozorišni reditelj, dramski pisac, pesnik, romansijer, putopisac, scenarista, esejista, publicista, leksikograf, antologičar, prevodilac, hroničar društva i teatra, pozorišni kritičar i novinski kolumnista. Jedan od značajnijih erudita i delatnika srpskog i jugoslovenskog modernog teatra i kulture uopšte.
| Jovan Ćirilov | |
|---|---|
 Jovan Ćirilov | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 30. avgust 1931. |
| Mesto rođenja | Kikinda, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 16. novembar 2014. (83 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Obrazovanje | Univerzitet u Beogradu |
| Porodica | |
| Supružnik | Maja Marković (1956—1969) |
Biografija uredi
Jovan Ćirilov rođen je 30. avgusta 1931. godine u Kikindi, kao jedino dete oca javnog beležnika i majke domaćice. Maturirao je u kikindskoj Gimnaziji 1950. godine sa odličnim uspehom, nakon čega je došao u Beograd na studije. Upisao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i diplomirao 1955. godine (tema njegovog diplomskog rada bila je Egzistencijalizam u Sartrovim dramama). Čitav život posvetio je teatru, a ljubav prema pozorišnoj umetnosti razvio je još u najranijem detinjstvu. Njegov saradnik i prijatelj Miroslav Belović preneo mu je neophodna znanja iz dramaturgije i pozorišne režije. Ćirilov je 1956. godine angažovan u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je najpre bio asistent režije i mlađi dramaturg, potom dramaturg, a od 1963. do 1967. godine umetnički direktor. Godine 1967, na poziv tadašnje upravnice Mire Trailović, prelazi u Atelje 212 kao dramaturg, a 1985. biva postavljen za upravnika JDP-a. Na tom položaju ostao je sve do penzionisanja 1999. godine, što predstavlja dosad najduži upravnički mandat u ovom uglednom beogradskom pozorištu. Od 2001. do 2007. godine bio je predsednik Nacionalne komisije Savezne Republike Jugoslavije (a potom Državne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije) pri Unesku, a zatim predsednik Komiteta za kulturu iste Komisije.
Zajedno sa Mirom Trailović osnovao je 1967. godine BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), jedan od najuglednijih evropskih pozorišnih festivala, i bio njegov umetnički direktor i selektor do kraja svog života. Poslednjih godina u selekciji BITEF-a pomagala mu je Anja Suša.
Tokom više decenija pisao je kolumne — u NIN-u Reč nedelje (svake nedelje od 1985. godine pa sve do kraja svog života), a poslednjih godina i dve kolumne nedeljno u Blicu (Pozorištarije i Sa rukama u džepovima). Godinama je pisao i teatarske dnevnike u prestižnom pozorišnom časopisu Ludus. U svojim kolumnama u NIN-u je komentarisao različita zbivanja u zemlji, regionu i svetu. Tako je 1995. pisao i smatrao je da je hrvatska vojna operacija Oluja genocid kao i da su zebnje Srba iz današnje Hrvatske o ponavljanju događaja iz Drugog svetskog rata, bile opravdane. Istovremeno je kritikovao izbacivanje Hrvata iz Srbije, bez obzira na nesrazmernost broja prognanih.[1]
Celog života rado je crtao karikature svojih savremenika iz javnog života i priredio samostalnu izložbu pod nazivom „Jovan Ćirilov: Moji savremenici u karikaturama“, u produkciji Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, a u okviru pratećeg programa 43. BITEF-a 2009. godine.
Jovan Ćirilov se, kao delegat na Trinaestom kongresu Saveza komunista Jugoslavije 1986. godine, u svom govoru založio za dekriminalizaciju homoseksualnosti u SFRJ, što je bila prva takva inicijativa u bivšoj Jugoslaviji. Takođe, zajedno sa Borkom Pavićević pružio je značajnu podršku osnivanju prvog romskog nacionalnog teatra u Srbiji, teatra Suno e Romengo u Novim Karlovcima, 2000. godine.
Govorio je nemački, engleski, francuski, španski, italijanski i ruski, a poznavao je i osnovne principe kineskog jezika.
Preminuo je 16. novembra 2014. godine u Beogradu, u 84. godini.[2][3][4][5] Komemoracija povodom smrti Jovana Ćirilova održana je 19. novembra 2014. godine u Skupštini grada Beograda i 20. novembra 2014. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na sceni „Ljuba Tadić“. Sahranjen je 20. novembra 2014. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[6][7]
U Istorijskom arhivu Beograda od 2004. godine postoji njegov lični fond koji sadrži osam hiljada knjiga i 450 kutija arhivske građe.[8][9]
Nasleđe uredi
Ustanovljena je nagrada „Jovan Ćirilov – za korak dalje”. Dobitnik 2017. godine je Dimitris Papajoanu.[10]
Nagrade i priznanja uredi
Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja:
- Dve Sterijine nagrade, za novinsku pozorišnu kritiku i za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti
- Statueta Joakim Vujić, koju dodeljuje Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca, 1990.
- Nagrada Fondacije Braća Karić za publicistiku
- Oktobarska nagrada grada Beograda za životno delo
- Orden viteza umetnosti i književnosti Francuske, 1992.
- 2000: Nagrada Braća Karić Sretenjski orden trećeg stepena Republike Srbije, 2012.
Dela uredi
- Drame
- „Soba za četvoricu“, sa M. Belovićem, 1955.
- „Dom tišine“, sa M. Belovićem, 1958.
- „Dečak i violina“, sa M. Belovićem, 1958.
- „Begunci“, sa M. Belovićem, 1960.
- „Vreme, oganj i čovek“, sa M. Belovićem, 1959.
- Radio-drame
- „Vetroviti drumovi“, 1960.
- „Ponoćni susreti“, 1963.
- „Perpetuum mobile“, 1964.
- „Saputnik“, 1965.
- Scenarija za filmove
- „Pravo stanje stvari“, 1964., režija Vladan Slijepčević
- „Štićenik“, 1966., režija Vladan Slijepčević
- „Kuda posle kiše“, 1967., režija Vladan Slijepčević
- Poezija
- „Putovanje po gramatici“, 1972.
- „Uzaludna putovanje“, 1989.
- „Poređenje prideva“, 2013.
- Proza i publicistika
- „Neko vreme u Salcburgu“, roman, 1980.
- „Reč nedelje“, zbornik kolumni, 1997. i 2006.
- „Svi moji savremenici I-II“, knjiga uspomena, 2010.
- „Majke poznatih“, 2011.
- „Sa rukama u džepovima“, zbornik kolumni, 2012.
- Teatrološki eseji i studije
- „Putovanje po pozorištu“, 1988.
- „Dramski pisci moji savremenici“, 1989.
- „Pozorištarije“, 1998.
- „Dnevnici“, 1999.
- Rečnici
- „Rečnik novih reči“, 1982.
- „Rečnik pesničkih slika“, 1985.
- „Novi rečnik novih reči“, 1991.
- „Srpsko-hrvatski rečnik varijanata/inačica“, 1989, 1994. i 2010.[11]
- Antologije
- „Najkraće drame na svetu“ (KOV, Vršac, 1999)
- „Pre i posle gneva“, zbornik savremene britanske drame, 2001.
- „Pre i posle Kose“, zbornik savremene američke drame, 2002.
- „Kratke, kraće i najkraće drame na svetu“ (KOV, Vršac, 2008)
- Adaptacije
- „Maska“ Miloša Crnjanskog, sa M. Trailović
- „Roman o Londonu“ Miloša Crnjanskog, sa M. Trailović
- „Prokleta avlija“ Ive Andrića, sa M. Belovićem
- „Otkriće“ Dobrice Ćosića, sa M. Belovićem
- Prevodi
- Prevodio je dramske komade najistaknutijih pisaca moderne drame — Kristofera Fraja, Bertolta Brehta, Žana Ženea, Toma Stoparda, Sama Šeparda, Dejvida Mameta i Patrika Marbera
- Preveo je čuveni mjuzikl „Kosa“ Miloša Formana
- Pozorišne režije
- „Nedozvani“ Momčila Nastasijevića, premijerno izvođenje u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, u okviru programa BELEF-a 2004.
- „Izlet u Rusiju“ Miroslava Krleže, premijerno izvođenje u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu 2012.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Ćirilov, Jovan (2014). Reč nedelje: izbor iz kolumni. Beograd: NIN. str. 18—19.
- ^ RTS, 16. nov 2014, 15:23 "Preminuo Jovan Ćirilov"
- ^ Preminuo Jovan Ćirilov („Politika“, 16. novembar 2014)
- ^ Preminuo Jovan Ćirilov (B92, 16. novembar 2014)
- ^ Preminuo Jovan Ćirilov („Večernje novosti“, 16. novembar 2014)
- ^ Sahranjen Jovan Ćirilov: Poslednja plovidba kapetana teatra („Večernje novosti“, 20. novembar 2014)
- ^ Veliko hvala Jovanu Ćirilovu („Politika“, 19. novembar 2014)
- ^ Istorijski arhiv Beograda čuva lični fond Jovana Ćirilova („Večernje novosti“, 23. novembar 2014)
- ^ „Legat Jovana Ćirilova- oko osam hiljada knjiga i 450 kutija arhivske građe”. Avant Art Magazin. 2017-03-14. Pristupljeno 2021-12-14.
- ^ Dimitrisu Papajoanuu nagrada „Jovan Ćirilov” („Politika”, 15. jun 2017)
- ^ „Hrvatsko-srpski rječnik inačica : Srpsko-hrvatski rečnik varijanata”. Prometej. Pristupljeno 12. 9. 2023.
Spoljašnje veze uredi
- Intervju sa Jovanom Ćirilovim (B92)
- Intervju sa Jovanom Ćirilovim (Vreme, 24. april 2014)
- Poslednja Reč nedelje (NIN, 20. novembar 2014)
- Jovan Ćirilov na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Jovan Ćirilov - tema broja, pristupljeno 15. oktobra 2016.
- Legat Jovana Ćirilova- skoro osam hiljada knjiga i 450 kutija arhivske građe (14. mart 2017)
