Jovan I Zapolja
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Jovan (Janoš) I Zapolja (mađ. Szapolyai János, Zápolya János; Sepeši var, danas Slovačka, 2. februara 1487 — Sasšebeš, danas Rumunija, 22. jula 1540) je bio erdeljski vojvoda i knez, a posle i kralj, južnog dela, Ugarske takozvane Osmanlijske Ugarske (1527—1540). Njegov otac Ištvan Zapolja (1492—1499), je bio srednjostaleški ugarski plemić, dok mu je majka poticala iz plemićke porodice Hedvig.
| Jovan I Zapolja | |
|---|---|
 Jovan (Janoš) I Zapolja | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. februar 1487. |
| Mesto rođenja | Sepeši var, Ugarska, danas Slovačka |
| Datum smrti | 22. jul 1540. (53 god.) |
| Mesto smrti | Sasšebeš, Ugarska, danas Rumunija |
| Porodica | |
| Supružnik | Izabela Jagelonska |
| Potomstvo | Jovan II Žigmund Zapolja |
| Roditelji | Ištvan Zapolja Hedwig of Cieszyn |
| Dinastija | Dinastija Zapolja |
| Kralj Ugarske (osporeno) | |
| Period | 1526 – 1540 |
| Prethodnik | Lajoš II Jagelonac |
| Naslednik | Jovan II Žigmund Zapolja |
Put ka prestolu uredi
Od 1505. godine je bio vođa ugarskih plemića koji su se borili za povratak kralja ugarskog roda i protiv bilo kakvog stranog uticaja. Od 1511. godine je bio postavljen za erdeljskog vojvodu. Glavni zadatak koji mu je bio poveren na toj dužnosti bio je da uguši seljačku bunu pod vođstvom Đerđa Dože, što je i uspeo 1514. godine. Porazio je pobunjenike u bici kod Temišvara, a vođe pobune je prvo mučio pa posle pogubio.
U narednim godinama, dok je Ugarska bila pod uticajem i vlašću Jagelonaca koristio je slabost vladajuće klase i haos koji je vladao da bi ojačao svoj uticaj, moć i bogatstvo. Kada je Sulejman Veličanstveni napao Ugarsku 1526. godine, Janoš Zapolja se sa svojom vojskom uputio ka Mohaču, da bi učestvovao u odbrani Ugarske. Međutim zbog nepoznatih razloga nije na vreme stigao da učestvuje u Mohačkoj bici.
Po nekim izvorima jedan od razloga zakašnjenja bio je odnos kuće Habzburga prema Zapolji. Bio je u stalnom sukobu sa vladajućim plemićkim staležom i kraljem. Bečki dvor je zahtevao od Zapolje, između ostalog, povraćaj kraljevske imovine, što mu naravno nije odgovaralo, a i dvorske intrige su bile upućene protiv njega, tako da se posle pričalo po Venecijanskim krugovima da je Zapolja sklopio tajni sporazum sa Sulejmanom Veličanstvenim o sabotiranju i neučestvovanju u borbi.
Vladavina uredi
Posle smrti Lajoša II Jageloa, na zasedanju u Sekešfehervaru 5. novembra 1526. godine Janoš Zapolja je izabran za kralja i krunisan pod imenom Janoš I (mađ. I. János).
Nepunih mesec dana kasnije na drugom sastanku u Požunu, druga vladajuća struja izabrala je Ferdinanda I za kralja. Ovim je u Ugarskoj nastalo stanje pred građanski rat. Plemići su iz koristoljublja menjali strane od jedne situacije do druge. Nastao je haos koji je totalno destabilisao i izcrpeo do tada ekonomski jaku Ugarsku. Ferdinanda su podržavale češke, nemačke i španske kraljevske kuće, tako da Zapolji, da bi se održao na vlasti, nije ostalo izbora i on se okrenuo istoku i Turcima koji su mu zauzvrat dali vlast nad osvojenim delom Ugarske. Turci su pod određenim uslovima Zapolju priznali za ugarskog kralja.
U tom metežu ugarsko plemstvo je tražilo izlaz. Dugo su pregovarali da bi ponovo ujedinili zemlju, ali bez uspeha. Na kraju 1538. godine postignut je napredak, dogovoren je status kvo i došlo je do međusobnog priznavanja dva kralja, sa tim da posle Zapoljine smrti deo kraljevstva potpadne pod vlast Jagelovića. Već sledeće godine Zapolja se oženio sa Izabelom Jagelo i dobio sina, budućega Jovana II Žigmunda Zapolju (János Zsigmond). Nedugo posle toga, tačnije posle dve nedelje Jovan Zapolja je umro. Posle njegove smrti nastavili su se nemiri u državi i posle turskog osvajanja Budima 1541. godine Ugarska se raspala u tri dela Osmanlijsku Ugarsku, Habzburšku Ugarsku i Erdelj.
Porodično stablo uredi
| 4. László Zápolya | ||||||||||||||||
| 2. Ištvan Zapolja | ||||||||||||||||
| 5. Dorothea | ||||||||||||||||
| 1. Jovan I Zapolja | ||||||||||||||||
| 24. Przemyslaus I Noszak, Duke of Cieszyn | ||||||||||||||||
| 12. Boleslav I Tješinski Pjast | ||||||||||||||||
| 25. Elisabeth of Bytom | ||||||||||||||||
| 6. Przemyslaus II, Duke of Cieszyn | ||||||||||||||||
| 26. Sjemovit IV od Mazovije | ||||||||||||||||
| 13. Euphemia of Masovia | ||||||||||||||||
| 27. Alexandra of Lithuania | ||||||||||||||||
| 3. Hedwig of Cieszyn | ||||||||||||||||
| 28. Boleslav III od Varšave | ||||||||||||||||
| 14. Boleslav IV od Varšave | ||||||||||||||||
| 29. Anna of Halshany | ||||||||||||||||
| 7. Anna of Warsaw | ||||||||||||||||
| 15. Barbara of Ruthenia | ||||||||||||||||
Literatura uredi
- Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini. Novi Sad: Matica Srpska.
- Krešić, Ognjen (2012). „Petrovićev sandžak” (PDF). Istorijski časopis. 61: 129—143. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 03. 2018. g. Pristupljeno 20. 07. 2018.
- Barta Gábor: A Sztambulba vezető út (1526-1528). Bp. 1983, Magvető
- Tringli István: Az újkor hajnala. Magyarország története 1440-1541. Bp. 2003, Vince
- Szakály Ferenc: Virágkor és hanyatlás. 1440-1711. (Magyarok Európában II.) Bp. 1990, Háttér.
Spoljašnje veze uredi
