Ljubomir Davidović

Ljubomir M. Davidović (Vlaška, 24. decembar 1863 — Beograd, 19. februar 1940) je bio srpski i jugoslovenski političar, državnik. 1912. je postao vođa Samostalne radikalne stranke, osnivač i vođa Demokratske stranke od 1919. do smrti 1940, nakon Prvog svetskog rata i stvaranja Kraljevine SHS, sastavljao je ispred svoje stranke Vladu tri puta (dva puta 1919. i jednom 1924), ali je na njoj ostao razmerno kratko, svega 289 dana.

Ljubomir M. Davidović
Ljubomir Davidović
Biografija Datum rođenja (1863-12-24)24. decembar 1863. Mesto rođenja Vlaška, srez kosmajski  Kneževina Srbija Datum smrti 19. februar 1940.(1940-02-19) (76 god.) Mesto smrti Beograd  Kraljevina Jugoslavija Politička partija Narodna radikalna stranka Samostalna radikalna stranka Demokratska stranka
Mandati 2. predsednik Ministarskog saveta Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca 16. avgust 1919. — 19. februar 1920. Monarh Petar I Karađorđević Prethodnik Stojan Protić Naslednik Stojan Protić Predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 27. jul 1924 — 6. novembar 1924. Monarh Aleksandar I Karađorđević Prethodnik Nikola Pašić Naslednik Nikola Pašić
Standarta predsednika Ministarskog saveta Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca

1905. je bio predsednik Narodne skupštine. U više navrata ministar prosvete 1904, 1914−1917. i 1918−1919. i ministar unutrašnjih dela 1920. Predsednik Beogradske opštine 1909−1914.

Bio je aktivan član i jedno vreme predsednik Narodne odbrane.

Biografija

Sveštenik Milan Davidović, otac Ljubomira Davidovića

Miodrag Davidović, sin jedinac Ljubomira Davidovića je poginuo 1916. na Solunskom frontu.

Tabla na kući na Vračaru u kojoj je živeo Ljubomir Davidović

Školovao se u Beogradu. Završio je prirodni odsek na Filozofskom fakultetu Velike škole i bio je profesor gimnazije u unutrašnjosti Srbije. Bio je čak i profesor prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, sa kojim je u vreme njegove vladavine, iako oštro suprotstavljen, naročito njegovoj ličnoj diktaturi iz 1929, do njegove pogibije, ostao u dobrim ličnim odnosima.

Bio je u Narodnoj radikalnoj stranci i 1901. godine je bio u krilu koje se izdvojilo. Godine 1912. postaje vođa Samostalne radikalne stranke (od 1919. se objedinjuje u Demokratsku stranku). Bio je ministar prosvete (1904), predsednik Opštine Beogradske (1909), predsednik Narodne skupštine (1909) pa ministar prosvete (1904). Tokom povlačenja srpske vojske bio je zadužen za smeštaj i obrazovanje izbegličke dece na grčkom ostrvu Krfu. Zahvaljujući njemu su na Krfu izlazile i srpske novine.

Posle ujedinjenja Kraljevine SHS, Samostalna radikalna stranka se ujedinila sa strankama Hrvatsko-srpske koalicije, Srpskom naprednom strankom, Liberalnom strankom i grupama iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore u Demokratsku stranku. Za predsednika ministarskog saveta izabran je 16. avgusta 1919. i na tom položaju ostao je 19. februara 1920. Osim svoje stranke, Davidovićeva vlada je imala i podršku Socijaldemokratske stranke Vitomira Koraća. Demokrastsko-socijaldemokratska vlada se zalagala za socijalne reforme (uključujući i agrarnu reformu) i centralističko državno uređenje.

Za razliku od radikala koji su bili homogena stranka koji su svoje uporište imali u krajevima naseljenim Srbima, Demokratska stranka nije bila homogena stranka. U njoj su se i dalje razlikovali bivši srpski samostalni radikali okupljeni oko Davidovića i blok demokrata iz prečanskih krajeva okupljeni oko Svetozara Pribićevića. Za razliku od Davidovića, koji je bio voljan na sporazum sa hrvatskim političarima, Pribićević je bio čvrsto centralistički nastrojen. Uprkos svim svojim razlikama, demokrate i radikali će uspeti da izglasaju Vidovdanski ustav.

Drugi put je postao predsednik Ministarskog saveta 27. jula 1924. i na tom mestu ostao samo do 6. novembra 1924. Davidović je obrazovao koaliciju sa Slovenačka narodna stranka, Jugoslovenskom muslimanskom organizacijom i grupom radikalskih disidenata oko Nastasa Petrovića. Zemljoradnička stranka je podržavala vladu, ali nije bila njen deo. U svom drugom mandatu Davidović je pokušao da se sporazume sa Stjepanom Radićem i Hrvatskom seljačkom strankom, najjačkom hrvatskom strankom, oko decentralizacije države i hrvatske samouprave. Zbog toga se iz Demokratske stranke odvojio deo okupljen oko Svetozara Pribićevića koji je osnovao Samostalne demokratske stranke, koja je okupljala uglavnom prečanske Srbe.

Predsednik je Demokratske stranke od osnivanja 1919. godine do smrti 1940. godine. Na mestu predsednika Demokratske stranke ga je nasledio Milan Grol.

Vidi još

• Spisak gradonačelnika Beograda
• Spisak predsednika vlada Jugoslavije
• Prva vlada Ljubomira Davidovića
• Druga vlada Ljubomira Davidovića
• Treća vlada Ljubomira Davidovića

Literatura

• Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit. 
• Radojević, Mira (1994). Udružena opozicija 1935-1939. Beograd: Institut za savremenu istoriju. 
• Radojević, Mira (1998). „O jugoslovenstvu samostalnih radikala” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 16 (2): 17—31. 
• Radojević, Mira (2007). Naučnik i politika: Politička biografija Božidara V. Markovića (1874—1946). Beograd: Filozofski fakultet. 
• Radojević, Mira (2014). Milan Grol. Beograd: Filip Višnjić. 
• Fogelquist, Alan (2011). Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918-1929. Lulu.com. ISBN 978-1-257-94299-2. 

Spoljašnje veze

• Informacija o njegovom grobu
• Fotografija mladog Ljube Davidovića
• "Vreme", 20. feb. 1940, str. 1 i 4 - 8. digitalna.nb.rs

Prethodnik:

Predsednik Demokratske stranke 1919 — 1940.

Naslednik: Milan Grol