Ljubomir Davidović

премијер Краљевине СХС

Ljubomir M. Davidović (Vlaška, 24. decembar 1863Beograd, 19. februar 1940) je bio srpski i jugoslovenski političar, državnik. 1912. je postao vođa Samostalne radikalne stranke, osnivač i vođa Demokratske stranke od 1919. do smrti 1940, nakon Prvog svetskog rata i stvaranja Kraljevine SHS, sastavljao je ispred svoje stranke Vladu tri puta (dva puta 1919. i jednom 1924), ali je na njoj ostao razmerno kratko, svega 289 dana.

Ljubomir M. Davidović
Ljubomir Davidović.jpg
Ljubomir Davidović
Biografija
Datum rođenja(1863-12-24)24. decembar 1863.
Mesto rođenjaVlaška, srez kosmajski
 Kneževina Srbija
Datum smrti19. februar 1940.(1940-02-19) (76 god.)
Mesto smrtiBeograd
 Kraljevina Jugoslavija
Politička
stranka
Narodna radikalna stranka
Samostalna radikalna stranka
Demokratska stranka
16. avgust 1919. — 19. februar 1920.
MonarhPetar I Karađorđević
PrethodnikStojan Protić
NaslednikStojan Protić
Predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
27. jul 1924 — 6. novembar 1924.
MonarhAleksandar I Karađorđević
PrethodnikNikola Pašić
NaslednikNikola Pašić

1905. je bio predsednik Narodne skupštine. U više navrata ministar prosvete 1904, 1914−1917. i 1918−1919. i ministar unutrašnjih dela 1920. Predsednik Beogradske opštine 1909−1914.

Bio je aktivan član i jedno vreme predsednik Narodne odbrane.

BiografijaUredi

 
Sveštenik Milan Davidović, otac Ljubomira Davidovića
 
Miodrag Davidović, sin jedinac Ljubomira Davidovića je poginuo 1916. na Solunskom frontu.[1]
 
Tabla na kući na Vračaru u kojoj je živeo Ljubomir Davidović

Školovao se u Beogradu. Završio je prirodni odsek na Filozofskom fakultetu Velike škole i bio je profesor gimnazije u unutrašnjosti Srbije. Bio je čak i profesor prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, sa kojim je u vreme njegove vladavine, iako oštro suprotstavljen, naročito njegovoj ličnoj diktaturi iz 1929, do njegove pogibije, ostao u dobrim ličnim odnosima.

Bio je u Narodnoj radikalnoj stranci i 1901. godine je bio u krilu koje se izdvojilo. Godine 1912. postaje vođa Samostalne radikalne stranke (od 1919. se objedinjuje u Demokratsku stranku). Bio je ministar prosvete (1904), predsednik Opštine Beogradske (1909), predsednik Narodne skupštine (1909) pa ministar prosvete (1904). Tokom povlačenja srpske vojske bio je zadužen za smeštaj i obrazovanje izbegličke dece na grčkom ostrvu Krfu. Zahvaljujući njemu su na Krfu izlazile i srpske novine.

Posle ujedinjenja Kraljevine SHS, Samostalna radikalna stranka se ujedinila sa strankama Hrvatsko-srpske koalicije, Srpskom naprednom strankom, Liberalnom strankom i grupama iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore u Demokratsku stranku.[2] Za predsednika ministarskog saveta izabran je 16. avgusta 1919. i na tom položaju ostao je 19. februara 1920. Osim svoje stranke, Davidovićeva vlada je imala i podršku Socijaldemokratske stranke Vitomira Koraća. Demokrastsko-socijaldemokratska vlada se zalagala za socijalne reforme (uključujući i agrarnu reformu) i centralističko državno uređenje.[3]

Za razliku od radikala koji su bili homogena stranka koji su svoje uporište imali u krajevima naseljenim Srbima, Demokratska stranka nije bila homogena stranka. U njoj su se i dalje razlikovali bivši srpski samostalni radikali okupljeni oko Davidovića i blok demokrata iz prečanskih krajeva okupljeni oko Svetozara Pribićevića. Za razliku od Davidovića, koji je bio voljan na sporazum sa hrvatskim političarima, Pribićević je bio čvrsto centralistički nastrojen.[4] Uprkos svim svojim razlikama, demokrate i radikali će uspeti da izglasaju Vidovdanski ustav.

Drugi put je postao predsednik Ministarskog saveta 27. jula 1924. i na tom mestu ostao samo do 6. novembra 1924. Davidović je obrazovao koaliciju sa Slovenačka narodna stranka, Jugoslovenskom muslimanskom organizacijom i grupom radikalskih disidenata oko Nastasa Petrovića.[5] Zemljoradnička stranka je podržavala vladu, ali nije bila njen deo.[5] U svom drugom mandatu Davidović je pokušao da se sporazume sa Stjepanom Radićem i Hrvatskom seljačkom strankom, najjačkom hrvatskom strankom, oko decentralizacije države i hrvatske samouprave.[2] Zbog toga se iz Demokratske stranke odvojio deo okupljen oko Svetozara Pribićevića koji je osnovao Samostalne demokratske stranke, koja je okupljala uglavnom prečanske Srbe.

Predsednik je Demokratske stranke od osnivanja 1919. godine do smrti 1940. godine. Na mestu predsednika Demokratske stranke ga je nasledio Milan Grol.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Vreme, 20. februar 1940. strana 6, Beograd
  2. ^ a b Petranović 1988, str. 139.
  3. ^ Petranović 1988, str. 95.
  4. ^ Petranović 1988, str. 98.
  5. ^ a b Fogelquist 2011, str. 248.

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi


Prethodnik:

Predsednik Demokratske stranke
19191940.
Naslednik:
Milan Grol