Ljubomir Kaljević
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Ljubomir Kaljević (Užice, 26. septembar/8. oktobar 1841 — Beograd, 20. mart/2. april 1907) bio je srpski političar. Kaljević je bio predsednik vlade Srbije i poslanik Srbije u Bukureštu i Atini.[1]
| Ljubomir Kaljević | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Ljubomir Kaljević | |||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||
| Datum rođenja | 8. oktobar 1841. | ||||||||||
| Mesto rođenja | Užice, Kneževina Srbija | ||||||||||
| Datum smrti | 2. april 1907. (65 god.) | ||||||||||
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina Srbija | ||||||||||
| |||||||||||
Biografija uredi
Rođen je u uglednoj i bogatoj porodici. Otac Ljubin bio je za vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića sudija u Užicu i učesnik Srpskog pokreta u Vojvodini 1848–1849. godine kao dobrovoljački starešina. Gimnaziju je Ljubomir završio u Beogradu, a studirao državne nauke u Hajdelbergu i Parizu. Po povratku u Srbiju izdavao je 1867–1870. list Srbija, jedini opozicioni list knezu Mihailu oko koga se okupila sva liberalna inteligencija. Za narodnog poslanika je prvi put izabran 1871. godine. Politički list Budućnost počeo je da izdaje 1873. godine. Trošio je svoj nasleđeni novac na političke i partijske svrhe.
Ministar finansija bio je od 25. novembra 1874. do 20. januara 1875. godine. Predsednik je vlade i ministar unutrašnjih dela od 26. septembra 1875. do 24. aprila 1876. godine. Ova vlada, sastavljena od mlađih liberala i konzervativaca, pripremala je oslobodilački rat sa Turskom. Izdala je liberalne zakone o štampi i opštinama. Početkom 1878. godine je preko Zemuna prebegao u Beč, gde je bio politički emigrant. Tako je izbegao hapšenje zbog navodne umešanosti u "Topolsku aferu", kada je streljan potpukovnik Jevrem Marković.[2]
Kasnije je bio načelnik u ministarstvu finansija, pisao za novine Petra Karađorđevića, bio je jedan od osnivača Napredne stranke 1881, poslanik u Bukureštu 1881–1886. i Atini 1886–1889. godine, državni savetnik 1895–1907, potpredsednik Senata 1901. godine. Kao veliki karađorđevac, postao je ministar inostranih dela u prevrtaničkom kabinetu 29. maja 1903, posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, i ostao to do 21. septembra 1903. godine.
Po Milanu Jovanoviću - Stojimiroviću, hroničaru Beograda, Ljubomir Kaljević je bio: uvek diskretani u senci, ne tražeći za sebe ništa, objektivan, pribran i određen, lišen sujete, suv i konkretan logičar koji istinu ne žrtvuje ničemu.[3]
Bio je oženjen Sofijom, kćerkom imućnog beogradskog advokata Save Gajinovića. Napisao je autobiografsku knjigu Moje uspomene (1908).
Dodeljen mu je Orden Takovskog krsta prvog stepena.[4]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Ljušić, Radoš (2005). Vlade Srbije: 1805-2005 (1 izd.). Belgrade: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 137. ISBN 86-17-13111-X. OCLC 67978385.
- ^ Todor Stefanović Vilovski, navedeno delo
- ^ Todor Stefanović Vilovski: "Svetli i tamni dani", Beograd 1985.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 563.
Literatura uredi
- Stokes, Gale (1990). Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia. Duke University Press.
