Biljine (književnost)

Biljine (rus. Былины) (u srpskoj književnosti — epske narodne pesme), u ruskoj književnosti predstavljaju herojsko-patriotske pesme-skazanja, u kojima se govori o podvizima bogatira, i one pokazuju život Stare, Kijevske Rusije 9. — 13. veka. One su vid usmenog narodnog stvaralaštva, kojem je karakterističan pesničko-epski način odraza stvarnosti. Osnovni siže biljine, predstavlja neki herojski događaj ili značajna epizoda ruske istorije (otuda narodni naziv „были́ны” — «stárina», koji podrazumeva da se događaj, o kom se govori, desio u prošlosti).

Biljine su, po pravilu, napisane tonskim stihom sa dva-četiri akcenta.

Termin «biljine» prvi uvodi Ivan Saharov u zborniku «Pesme ruskog naroda», 1839. On je ovaj naziv predložio, oslanjajući se na izraze «po biljinama», koji se pojavljuju u delu «Slovo o Igorovom pohodu», što je značilo «prema (po) činjenicama».

Poreklo uredi

Prvi i najstariji žanr herojskog epa su biljine. U letopisima i biljinama spominju se mesta: Kijev, Černigov, Suzdalj, Novgorod. U biljinama se govori o političkim vezama i trgovini s Vizantijom, Bliskim istokom, Indijskim carstvom. Spominju se istorijske ličnosti, koje se često spominju i u letopisima (Ilija Muromec, Aljoša Popovič, Dobrinja Nikitič, tri najpoznatija ruska bogatira).

Biljine su herojski ep Kijevske Rusije nastao u kneževskoj eposi, u periodu promene starog pogleda na svet. To se vidi u sadržajima biljina: postoje 2 pogleda na svet — mitološki i hrišćanski.

Neke ličnosti biljina imaju osobine starih slovenskih božanstava: Ilija Muromec ima karakteristike Peruna, boga-gromovnika, Mikula Seljanovič boga-orača, knez Vladimir Dažboga, boga-Sunca.

Konkretne istorijske ličnosti biljina imaju osobine mitskih heroja. Npr. Ilija Muromec sam pobeđuje neprijateljsku vojsku, pobeđuje mitsko biće — Solovja-razbojnika, može da prođe kroz neprohodnu šumu, jednom rukom čupa hrastove, a drugom pravi mostove.

Biljine su s bajkama najstariji rusko-ukrajinski ep gde je sačuvan mitološki pogled starih Slovena. I u biljinama s elementima bajki preovlađuje istorijska realnost: tačno se navodi mesto događaja, imena kijevskih kneževa i njihovih naslednika, a svakom se pripisuju podvizi. Sadržaj biljina se poklapa s podacima iz letopisa o delatnosti i ličnom životu nekog kneza.

Biljine su epsko-istorijska dela već dosta raširena u kneževsko vreme. U njima se spominju istorijski događaji i ličnosti Rusi 10—14. veka, što potvrđuju letopisi i dokumenti tog doba.

Žanr uredi

«Bojan» — (Slika Viktora Vasnjecova, 1910)

I pre pismenosti u Rusi ima bogatog usmenog narodnog stvaralaštva: obredne pesme, priče, lirska i epska poezija. Posebne su epske pesme — biljine, izvođene uz muziku u recitativu.

U biljinama je prikazana istorijska sudbina Rusi. Pesme su posvećene istorijskim događajima i ličnostima. junak biljina je Ilija Muromec, seljački sin, ideal vojnika-patriote koji štiti zemlju, siročad i udovice, siromašne, ne želeći nagradu. Neki su realne istorijske ličnosti.

Biljine su povezane s narodnom obrednom poezijom (koledarske, svadbene pesme) i motivima legendi. Kompozicijski je svaka biljina podeljena na 3 dela: početak, izlaganje i završetak. Karakteristike biljina čini epitet, poređenje, paralelizam, metafora. Biljine stvara i izvodi narod, odnosno najtalentovaniji ljudi iz naroda tzv. pevači-pripovedači. Najpoznatiji su Bojan i Mitus.

Ciklusi eposa biljina uredi

U mitološkom ciklusu ima sižea bajki, mitskih bića. Centralna ličnost je Volga (sin Zmaja po očevoj liniji i poseduje natprirodne moći). Bez obzira na te elemente biljina, svi događaji iz njih imaju istorijsku osnovu. Ime „Volьga» se odnosi na kneza Olega i kneginju Olgu, a pohod Volge u Indijsko carstvo je u stvari pohod na Konstantinopolj 907. godine.
Više istorijske realnosti ima u biljinama Kijevskog ciklusa. Hronološki je prvi heroj tu Dobrinja Nikitič. U letopisima se spominje da se kneginja Olga posle smrti muža surovo osvetila Drevljanima: ubila im kneza, a njegovu kći Malušu je uzela za ključarnicu.
U biljinama Galičko-Volinjskog ciklusa ima paralela s biljinama Kijevskog ciklusa. «Biljina pro Dunaй» je o najistaknutijem knezu Volinjske kneževine — Vladimiru Vasiljkoviču.
Biljine Novgorodskog ciklusa se razlikuju po umetničkom uređenju. Nastale su kasnije i izražavaju trgovački, ne kneževski duh. Heroji su vitezovi, konjanici i pešaci, koji se kreću i ratuju na vodi. Novgorod je drugi grad Kijevske Rusi. Likovi: guslar Sadko, Vasilj Bruslaєv.
Biljine bajkoliko-novelističkog ciklusa nemaju jasnu istorijsku osnovu i stvorene su kao bajke na sižee iz svakodnevnog života. Najpoznatija je „Gleb Volodijevič» o novgorodskom knezu.

Poetika biljina uredi

Ličnosti biljina žive u jednom vremenu (epsko vreme) koje obuhvata 5—6 vekova. Ličnosti su u realnoj istorijskoj stvarnosti (opisi građevina, prirode, svakodnevni život).

Poetski jezik je upotreba ustaljenih epiteta (čistoe pole, яsnoe solnce), metafora, metonimija, hiperbola, a tu su i poređenje (junak ubija neprijatelje kao da kosi travu), paralelizmi, i idealizacija.

U prošlosti biljine su izvođene uz pratnju žičanog narodnog instrumenta (najčešće gusle).