Blato (Crna Trava)
Blato je tresava u ataru sela Mlačišta, ispod Čemernika, u crnotravskoj opštini, na nadmorskoj visini od 1.280 m. Istovremeno to je i reka koja nastaje iz ove tresave, a uliva se, posle sedam kilometara toka, u Golemu reku ispod Romanskog rida.
Položaj uredi
_nastanjen_tekunicama.JPG)
Ova tresava je manje površine od nekadašnjeg Vlasinskog blata, ali je njena verna „kopija” u malom. Istina na nešto većoj nadmorkoj visini od Vlasinskog jezera za 70 metara. Dugačka je dva kilometra, a na pojedinim mestima široka do četristo metara. Sastavljena od brojnih podzemnih izvora i vrela sa opasnim mestima slična živom blatu, koja se u narodu zovu „globila” i „potresulje”, i koja se izbegavaju.
Sredinom tresave meandrira rečica Blato koja nastaje od izvora Čočin kladanac, ispod Selišta, prikupljajući nizvodno vodu iz podzemnih vrela rasutih ševarom i potoka. Voda Blata je topla, uprkos hladnom izvoru iz koga nastaje, i zimi ne dozvoljava da je sneg prekrije. Po vodi plutaju masne mrlje poput naftnih, odnosno mazutnih mrlja, koje se u dodiru s ljudskom kožom lepe i teško spiraju. O poreklu tih mrlja govori jedna zanimljiva činjenica iz 1937. godine. Naime, tada se usred leta, posle duge i opake suše, na izvorištu Blata raspukla zemlja i izbila nafta koja se zapalila i gorela nedelju dana.
U donjem toku reka Blato dobija niz potoka, teče strminama, prolazeći kroz klisuru Savči kamen i tu menja ime u Rakicka reka. Kao takva uliva se u Golemu reku. Bogata je pastrmkom i potočnom mrenom.
Zaštićene vrste uredi
Tresava Blato ima sličan biljni nastan kao i nekadašnje Vlasinsko blato, osim što nema trske. Među planinskim biljkama, koje su na obodu Blata, je i trava rosulja (Drosera rotundifolia L.), biljka mesožder, koja je i u ovom predelu zaštićena. Na izvorištu Blata, na prostoru od desetak hektara, prema uzvišenju Kitka (1.305 m) je i nastan retkih i takođe zakonom zaštićenih životinja tekunica (Spermophilius citellus), kojih je sve manje otkad se livade ne kose. Životinjski svet u okolini Blata i na visovima i dolinama Mlačišta je posebno zanimljiv i bogat. Ovde prebiva i šumski puh (Dryomys nitedula), slepo kuče, poljski miš (Apodemus microps), veverica (Sciurus vulgaris), lasica (Mustela nivalis), evropska krtica (Talpa europaea), kuna belica (Martes foina) koju ovde zovu „belka”, divlja mačka (Felis silvestris), jazavac (Meles meles) i, u dolini Goleme reke, koja je blizu Blata, vidra (Mustela nivalis). Dok je bilo vodenica, vidre su nalazile stanište u njihovim donjim prostorima koje ovde zovu vidrišnjacima. Sve su to zaštićeni sisari, prirodne retkosti Srbije. Od ptica njima treba pridodati i jastreba.
,_Mla%C4%8Di%C5%A1te.JPG)
U rekama ima belouški, neotrovnih zmija. No, potočna pastrmka je ovde, u rekama, pa i u Blatu, u nižem toku, najrasprostranjenija riba.
Lekovito i medonosno bilje je u istom sastavu kao i na Vlasinskoj visoravni: borovnica, rastavić, maslačak, kantarion, hajdučka trava, šipak, divlja nana, zova, divizma, kupina, glog, kopriva, bosiljak, čemerika, detelina kamenjarka, detelina bela, troskot, jagorčevina, majčina dušica, podubica, oman, blagi paprat, rogoz, zuka (Juncaceae) .
Rečica Blato je na najužem delu korita, ispod Mlačiških Mehana, pregrađena i tako napravljeno malo jezero sa potočnom pastrmkom. Tu se poslednjih godina pojavljuju i divlje patke i guske.
U ranijem periodu, dok je okolina tresave bila okružena panjevima od iskrčenih stoletnih šuma, na njoj se svakoga leta okupljala jata roda. Kako su panjevi istruleli i roda je nestalo.
Literatura uredi
- Jovan F. Trifunovski: Grdelička klisura, antropogeografska rasprava, Narodni muzej, Leskovac, 1964.
- Radomir Kostadinović: Crna Trava i Crnotravci, Leskovac, 1968.
- Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd, IP Svjetlost, 1990
- Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
- V. Stamenković, N. Ranđelović: Florističke retkosti u okolini Vlasotinca, Vlasotinački zbornik, 2, 2006, 359 - 366.
- Petar Petrović, prof.: Predejane i okolina, drugo dopunjeno izdanje, Beograd, 2007.
- Zavod za zaštitu prirode Srbije: Kalendar za 2007. godinu