Википедија

Bogosav Nikolić

Bogosav Nikolić (1875−1944) iz Lisica ubraja se među najznačajnije dragačevske kamenoresce svog doba.[1] Spomenike je izrađivao po grobljima Donjeg Dragačeva, požeškog kraja, ljubićskim i selima podno Jelice sa moravske strane.[2]

Bogosav Nikolić
Lični podaci
NadimakGusjenica
Datum rođenja1875.
Mesto rođenjaLisice, Kneževina Srbija
Datum smrti1944.
Mesto smrtiLisice, Kraljevina Jugoslavija
Umetnički rad
PoljeKlesarstvo
PravacKamenorezaštvo zapadne Srbije
Potpis

Život uredi

Kamenorezu se obučavao kod poznatih lisičkih majstora Ljubisava Kukića i Filipa Domanovića.[2] Spomenike je klesao od Majskog prevrata do početka Drugog svetskog rata.[2]

Učestvovao je u balkanskom i Prvom svetskom ratu, kada je zarobljen i interniran u Nemačku.

U međuratnom periodu bio je jedan od viđenijih domaćina, čuvaran i radan. Nekoliko puta biran je za seoskog odbornika i kmeta.[2]

Zbog uroka nije želeo da grobljaško kamenje donosi u sopstvenu avliju, pa je spomenike obrađivao isključivo po grobljima. Iz istog razloga nije pravio ni nadgrobnike članovima svoje familije.[2]

Učenik, kasnije i dugogodišnji ortak, bio mu je kamenorezac Tihomir Petronijević Mandrk.[2]

Sahranjen je u rodnom selu. Tihomir Petronijević na spomenik mu je uklesao:

BOGOSAV R. NIKOLIĆ
slovorezac nadgrobnig spomenika
kao ratoborac od 1912 do 1918 g.
a po ratu odbornik i kmet
ovog sela Lisica
kao i član lisičko-krstačke
zadruge zemljoradničke.
(dalje opuzlo)[2]

Delo uredi

Tipologija spomenika uredi

Za izradu spomenika koristio je puhovski peščar.[2] U prvim decenijama rada izrađivao je četvorostrane stubove sa pokrivkom. Oko 1925. godine počeo je da izrađuje pljosnate tesanike (ponekad usađene u masivna postolja) nadvišene prosečenim krstom, ravne ili trolisne forme. Na vršni krak krsta postavljena je velika pločasta „kapa” koja spomenik štiti od [padavine|atmosferalija].[2] Po formi, konstrukciji i arhitektonskom ukrasu, ovi spomenici su veoma srodni onima kablarske stilske grupe.[2]

Vojnicima izginulim u Prvom svetskom ratu izrađivao je obeliske natkrivene lučnom nadstrešicom od pleha.[2]

Ornamentika i religiozni simboli uredi

Radove Bogosava Nikolića odlikuju kompozicioni sklad i vrhunska izrada. Nadgrobnici su bogato dekorisani - na nekom ima i po 400 ukrasa.[1] Površina kamena prekrivena je mnoštvom likovnih prikaza:

(...) sitnih cvetova, listova, rašljika i ukrasnih elemenata - mnogo više nego na kamenorezima ma kog drugog klesara. I po četrdeset raznovrsnih cvetova i čak preko trista raznoobličnih listova i listića. Ako se tome pridruže vitice, polulistovi i rašljike na njima, kao i krstovi, golubovi i grozdovi i neornamentalni motivi (stvari, alatke, gostinski sto sa posudama za posluženje, puške, ordenje, kandilo, čirak, anđeo, ljudska figura). (...) Pa ipak, sva ta prenatrpanost i šarenilo ne ostavljaju utisak ni suvišnosti ni neukusnosti.[2]

Od bogoslužbenih predmeta fino je prikazivao kadionice koje vise o tri izdužena lanca, sa kojih se često odvaja po čirak-držač sa svećom.[2]

Simboličan prikaz „gostinskog stola” Bogosav Nikolić preuzeo je od ostrovičkih majstora i prvi ga preneo na dragačevska groblja.[2] Vinova loza je mu je vešto stilizovana, a golubovi lako prepoznatljivi, poneki u letu, zalepršanih krila.[2]

Polihromija uredi

Spomenike je bojio jarkim bojama, čime je postizao izrazitu dekorativnost. Ovom utisku doprinosi i naizmenična obojenost reči u natpisima.

Preovlađuju plavi, golubiji, ljubičasti, šepteli i ciglasti tonovi. Plavoj i ciglastoj dodavao je belu pa se stvarao preliv otvoreno nebeskog i ružičastog, mekog, svetlog, veselog, prolećnog šarenila.[2]

Figuralne predstave uredi

Muške figure su ukrućenog stasa, dostojanstvene, duguljaste glave i špicaste brade, sa veoma malim ustima, tek prorezanim tankom crtom. Nos i obrve izvedeni su „iz jednog poteza”. Na licu se jedino izdvajaju krupne, upečatljivo stilizovane oči.[2]

Odeća je jednostavna - duboka razvedena šajkača, anterija, raskopčan prsluk izvezen gajtanom, džepić iz koga viri lanac od sata.[2]

Prikazi predmeta i alata uredi

Bogosav Nikolić naročito je voleo da prikazuje alate i predmete - simbole zanimanja ili društvenog statusa. Zanatlijama je na spomenike urezivao alat; ratnicima puške, municiju i vojničke medalje; a domaćinima štapove, tabakere, čuture i litrenjake, džepne satove, noževe i britve; a ženama pribor za predenje i pletenje.[1][2]

Rukopis uredi

Epitafe je ispisivao sitnijim i plićim slovima, nepravilnim, ali „življim”. Između reči stavljao je tačku na sredini, ponegde i dve.[2]

Potpis uredi

Najčešće se potpisivao pisanim slovima neposredno ispod spomeničke „kape”, koristeći četkicu i crnu boju:

Pisa Bogosav Nikolić iz Lisica, čikiriz.[2]

Galerija uredi

Epitafi uredi

Natpisi su mu prilično opširni, sa opisom karakternih crta pokojnika:

(...) dobar drug i radnik, dičan i dobar mladić. Pomrli seljaci su oređivani po dičnosti, radljivosti, časnosti, poštenju, hrabrosti. Dični su Srbi i mladići, radne - kućne starešine, časni i pošteni - domaćini, hrabri - ratoborci balkanskih i Prvog svetskog rata. Posebno su isticani pošteni i radni ljudi. Za prve je kazivano: „Bivši čestiti domaćin”, „častan građanin”, „časno i pošteno poživi” i „u časti i važenju poživijo”. Za druge: „Dobar trudijoc i radnik”, „bivši dobar trudijoc i radnik”. Žene je nagrađivao radeničkim i kućaničkim vrlinama. Vredna žena je umrla „kao odlična radnica i domaćica.[2]


Epitafe je često otpočinjao stihovanim pesničkim uvodima[2] nadahnutim stihovima Ljubisava Kukića:

Tek što poznah ovog sveta,
oduze me smrt prokleta.
Pokosi me smrtna kosa,
ne požali što sam rosa.
Familijo mila, ne proljevaj suze,
angel me Boži na nebo uze.[1]


Priđi bliže, oj Srbine brate,
nigda nisam ja mrzijo na te,
te ti vidi ko ovde počiva,
koga ova ladna zemlja skriva:
dična Srba a i dobra druga
i radnika među komšijama.[2]


Spomenik Božidaru Panteliću (†1914) (Dučalovići, Podovčarsko groblje)

Za slobodu braće svoje
pod tuđinom koja cvili
i ja dadok mlađan život
na Smederevu rode mili
BOŽIDAR PANTELIĆ
iz Dučalovića
Bivši vojnik III-eg poziva 10 puka
Koji poživi 38 god.
koji se junački borijo
za svoju otadžbinu
sa Austrin. vojskom.
Pogibe 14 Novembra 1914 god.
Bog da prosti hrabrog ratoborca.
A mili otac moj
ode na bojno polje
te mi telo dogna
i sahrani ovde
u porodično groblje.
Ovaj spomenik podiže mu
otac Matija
i brat Novak
majka Stamena
supruga Rajka.
Pisa Bogosav Nikolić iz Lisica.[3]


Spomenik Alempijevićima: Lazaru (†191?) i Borisavu (†1916) (Lučani (selo))

Ej putniče namerniče:
stani. ovde. dužnost zove:
da pročitaš reči ove:
na bojištu on je pao:
i za Srpstvo život dao:
gonila ga želja mila:
da postigne milos svoju:
i pogibe u tom boju:
Hrab. Ratnik
LAZAR ALEMPIJEVIĆ:
iz Lučana:
Bivši narednik I čete:
Od istoka strana ova:
pokazuje dva brata moja:
Dva hrabra ratnika
koji smo se junački borili:
na bojištu život ostavili:
braneći svoju otadžbinu:
BORISAV ALENPIJEVIĆ.
iz Lučana.
vojnik I poz. provijant. kolone III div:
koji poživi 42. god.
Umre 28. avg. 1916.g. u Solunu:
U bolnici: br. 7 (...)
Ovaj spomenik podigoše:
svojim očevima i stricu
Leko: Đorđe:
Ljubinko i Ratko Alinpijević:
iz Lučana:
Pisa: Bogosav Nikolić:
iz Lisica. čikiriz:[3]

Spisak spomenika uredi

  • Spomenik Božidaru Panteliću (†1914) (Dučalovići, Podovčarsko groblje)
  • Spomenik Vojislavu Panteliću iz Dljina (†1915) (Dljin)
  • Spomenik Alempijevićima: Lazaru (†191?) i Borisavu (†1916) (Lučani (selo))
  • Spomenik Matiji Matičeviću (†1917) (Gorobilje)
  • Spomenik Stani, kćeri Lekse i Jevrema Janjuševića (†1922) (Sirogojno)
  • Spomenik Milutinu Marinkoviću (†1923) (Dljin)
  • Spomenik Milutinu Panteliću (†1924) (Dljin)
  • Spomenik Radivoju Čebiću (†1926) (Dljin)
  • Spomenik Milki Nikolić (†1934) (Dljin)
  • Spomenik Rajki Marinković (†1935) (Dljin)
  • Spomenik Milutinu V. Đokoviću-Čvoroviću (†1938) ( Donja Kravarica, Starčevačko groblje)
  • Spomenik Vojinu Panteliću (†19??) (Dljin)
  • Spomenik Milisavu Kukiću (†19??) (Lisice)
  • Spomenik Julki, supruzi Rajka ... (†19??) (Gorobilje)
  • Spomenik Ani Ćebić (†19??) (Dljin)[2][3][4]

Izvori uredi

  1. ^ a b v g Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. str. 51—52. 
  3. ^ a b v Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  4. ^ Dudić, Nikola. Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. str. 114. ISBN 978-86-07-00900-8. 

Literatura uredi

  • Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir. 
  • Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. 
  • Stojić, Nikola (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2, dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Богосав_Николић&oldid=26826918”