Boj na Ravnju

Boj na Ravnju
	Deo Prvog srpskog ustanka
	; Boj na Ravnju
Vreme	avgust 1813.
Mesto	kraj Ravnja
Ishod	odlučujuća Osmanska pobeda; Kraj Prvog srpskog ustanka
Sukobljene strane
; Osmansko carstvo	; Srpski ustanici
Komandanti i vođe
Derendelija; Sulejman-paša Skopljak	Đorđe Petrović; Miloš Obrenović; Stojan Čupić
Jačina
15.000[traži se izvor]	3.000-4.000[traži se izvor]
Žrtve i gubici
nepoznati	oko 3.000 Zeka Buljubaša, Petronije Šišo, vojvoda Joksim Karamarković

Boj na Ravnju ili Bitka na Zasavici je jedna od bitaka koja je označila slom Prvog srpskog ustanka. Bosanski vezir Derendelija i Sulejman-paša Skopljak, komandant turske konjice, ovde su grupisali većinu turskih snaga iz Bosne, i uporno nastojali da slome srpsku odbranu i prodru prema Šapcu. Turci su imali i brojnu konjicu i artiljeriju, a bili su im pridodati i francuski artiljerci i inženjerci koji su Turke obučavali u rukovanju novim francuskim topovima i kopanju laguma za dizanje u vazduh ustaničkih utvrđenja.

Prvobitne čarke sa Turcima su se pristizanjem glavnih turskih snaga pretvorile u danonoćne krvave borbe. Trajale su neprekidno 17 dana. Uz tutnjavu turske artiljerije, smenjivali su se iz dana u dan napadi turske konjice i pešadije. U nekoliko navrata Turci su uspevali da prodru u pojedine delove šanca, ali su ih ustanici uspevali ponovo izbaciti.

Turci su, zatim, po nagovoru francuskih inženjerskih oficira počeli da kopaju lagume, kako bi se što više približili šancu.

Ustaničke starešine održaše sastanak i odlučiše da napuste Ravnje.

Zeka Buljubaša, i svi (oko 800) njegovi „golaći” (hajduci) su hrabro izginuli štiteći odstupnicu ustaničke vojske sa Ravnja.

U narodu je od tada ostao izraz „Zasavica — prava kasapnica”.^{[traži se izvor]}

Pripreme

Karađorđe je uspostavio odbrambenu liniju na zapadu, koja ide linijom Cer-Kitog-Ravnje na Zasavici. Takođe, utvrđuje i Šabačko polje.

U toku avgusta 1813. godine, ustaničke snage u Mačvi koje su predvodili Prota Mateja Nenadović, Stojan Čupić, Zeka Buljubaša i drugi, uspešno su zadržavali turske prodore koji su išli pored Save. Ustanici su tu iskopali niz malih šančeva i tu dočekivali tursku vojsku. Kada je tu stigao i Miloš Obrenović sa rudničkom vojskom i Petronije Šišo sa svojim momcima, ustanici grade i dobro utvrđuju ogroman šanac, između Save i Zasavice u Ravnju, koji je u produženoj liniji imao 560 koraka između Save i Zasavice. Zeka Buljubaša se sa svojim hajducima smestio na desnom krilu šanca, a do njega Petronije Šišo. Na ovom šancu prvi se našao vojvoda Sima Katić — Prekodrinac. Posle njega su došle vojvode Miloš Obrenović sa Rudničanima, prota Mateja sa Valjevcima, Luka Lazarević, Stojan Čupić sa Mačvanima i Zeka Buljubaša sa svojim golaćima iz Parašnice.

Bitka

Tako se na Ravnju okupilo oko 3.000 ustanika sa oko pet topova, dok je Turska vojska brojala oko 15.000 ljudi na čelu sa vezirom Ali-pašom Derendelijom i njegovim zamenikom Sulejman- pašom Skopljakom, komandantom turske konjice. Sulejman paša Skopljak predvodio je konjicu u napad na šanac, ali je bio ranjen u ruku. Izvori govore da ga je ranio lično Miloš Obrenović iz kubure. Kako bi prevazišli prepreku oko šanca u vidu rova, turski komandanti su pešadiji davali rakiju, kako bi ih okuražili da jurišaju i mrtvi ispune rov, a ostatak pešadije bi preko mrtvih ušli u šanac. Turci su takođe uz pomoć francuskih inženjera iskopali približnice šancu. Vuk Karadžić navodi da su se Turci toliko približili šancu da su se sa Srbima mogli tući sabljama, jataganima i kukama im otimati barjake.

Sedamnaestog dana borbe, odnosno 17. septembar 1813. godine na scenu stupaju Zeka Buljubaša i njegovi golaći i čuveni megdandžija Petronije Šišo sa svojim uskocima. Oni su štitili odstupnicu srpskim vođama i ostalim preživjelim ustanicima. Dok su imali baruta branili su lanac puškama, a kad im je nestalo municije isukali su noževe i tako napadali Turke. Oni su se hvatali sa Turcima u koštac i u toj borbi prsa u prsa izginuli su svi golaći zajedno sa svojim komandantom Zekom Buljubašom.

Posledice

Zbog ove zabune kod Turaka, srpske vojvode se izbaviše sa preostalom vojskom. Miloš Obrenović je jedva umakao Turcima srušivši iza sebe ćupriju na Modranu, prota Mateja se spasao tako što se domogao tuđeg konja, dok je vojvoda Čupić sa sabljom u ustima preplivao Zasavicu i preko Preseke i Noćaja dospeo u Šabac.

Beograd

Ravnje

Bitka na mapi moderne Srbije.

Po dolasku u Šabac, vojvoda Miloš Obrenović je oštro napao komandanta Simu Markovića koji je u Šapcu imao pod komandom 10.000 ljudi, a nije iz neobjašnjivih razloga pritekao u pomoć ustanicima u Ravnju, kao ni ranije onima iz Loznice i Lešnice. Sutradan, 18. septembar 1813. godine, Turci krenu prema Mitrovici i pređu preko Modrana i niz Savu odu ka Šapcu. Posle ovog poraza su nastupili dani kada su živi zavidjeli mrtvima, jer su Turci sprovodili do tada neviđeni teror nad preostalim ustanicima i stanovništvom.

Zanimljivosti

Bitka je ekranizovana u seriji Vuk Karadžić u 5. epizodi.

Spomenik

U Ravnju je 1925. godine u centru sela podignut je spomenik ovim borcima, kao i onima koji su izginuli u ratovima 1912—1918. Povodom dvesta godišnjice bitke urađena je 2013. godine, pored puta za Zasavicu predstava šanca sa skulpturom Zeke Buljubaše u drvetu i spomen pločom.

Literatura

Stojančević, Vladimir (2004). Prvi srpski ustanak 1804-1813. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 326. ISBN 978-86-3350-153-8.
Stevanović, Dr Miladin (1994). Prvi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. str. 343. ISBN 978-86-3670-689-3.
Đorđević, Dr Miroslav R. (2004). Oslobodilački rat srpskih ustanika 1804-1806. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 447. ISBN 978-86-335-0154-5.
Janković, Dragoslav (1984). Srpska država Prvog srpskog ustanak. Beograd: Nolit. str. 293.
Pavićević, Branko; Stojančević, Vladimir; Ratković-Kostić, Slavica (1998). Od Careva Laza 1712. i Boja kod Ivankovca 1805. do odlaska Turaka iz Srbije 1867. [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 1. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616. ISBN 86-335-0038-8.
Ljušić, Radoš (2018). Vojvode i vojvodski barjaci: Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804-1815). Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 344.
Hamović, Dragan; Jovanović, Nebojša; Ilijin, Dušan (2004). Ustanička čitanka (1804 - 1815). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 418. ISBN 86-17-11342-1.

Spoljašnje veze

http://www.sremskenovine.co.rs/2013/11/pocast-precima-zavet-potomstvu/