Википедија

Valeri Božinov

Valeri Emilov Božinov (bug. Валери Емилов Божинов, Gornja Orjahovica, 15. februar 1986) je bugarski fudbaler. Igra na poziciji napadača.

Valeri Božinov
Valeri Božinov, 2014. godine
Lični podaci
Puno ime Valeri Emilov Božinov
Datum rođenja ( 1986-02-15)15. februar 1986. (38 god.)
Mesto rođenja Gornja Orjahovica, Bugarska
Visina 1,78 m
Pozicija napadač
Klupske informacije
Trenutni klub
 Septemvri Sofija
Broj 9
Juniorska karijera
1998—2000 Pijeta Hotspurs
2000—2002 Leče
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2002—2005 Leče 65 (16)
2005—2007 Fjorentina 36 (8)
2006—2007 → Juventus 18 (5)
2007—2010 Mančester Siti 11 (1)
2009—2010 → Parma 30 (8)
2010—2011 Parma 31 (3)
2011—2013 Sporting Lisabon 8 (2)
2012 → Leče 10 (1)
2012 → Verona 13 (1)
2013 → Vičenca 18 (4)
2014 Levski Sofija 19 (7)
2014—2015 Ternana 27 (6)
2015—2016 Partizan 51 (23)
2017 Meižou Haka 13 (3)
2017 Lozana 7 (0)
2018 Rijeka 1 (0)
2018 Botev Vraca 11 (7)
2019 Levski Sofija 11 (4)
2019 Botev Vraca 9 (0)
2020 Peskara 3 (0)
2020—2021 Levski Sofija 12 (1)
2022— Septemvri Sofija 6 (1)
Reprezentativna karijera**
2007—2009 Bugarska do 21 3 (3)
2004—2015 Bugarska 43 (6)
* Datum aktuelizovanja: 28. mart 2022.
** Datum aktuelizovanja: 1. maj 2019.

Biografija uredi

Božinov je rođen u Gornjoj Orjahovici. Sa dvanaest godina se preselio na Maltu sa svojom majkom i očuhom. Njegova majka je bivša reprezentativka Bugarske fudbalske reprezentacije, a očuh Sašo Angelov je igrao za Bugarsku tokom 90-ih.[1]

Karijera uredi

Leće uredi

Dana 27. januara 2002. Božinov je debitovao za Leće protiv Breše i postao najmlađi strani debitant u istoriji italijanskog fudbala. Dana 6. januara 2004. Božinov je postigao svoj prvi gol u Seriji A protiv Bolonje i postao najmlađi strani strelac u Seriji A.[2] Već u sledećem kolu, Božinov je postigao dva gola protiv Ređine, u pobedi Lećea 3:1. Božinov je zablistao u sezoni 2004/05. Naime, on je postigao 14 golova na 23 utakmice u svim takmičenjima. Dao je po gol Romi, Milanu, Laciju, a dva Interu.

Fjorentina uredi

U januaru 2005. je potpisao za Fjorentinu, u transferu vrednom 15 miliona evra.[3] Božinov je Fjorentinu debitovao protiv Palerma,[4] a svoj prvi gol je postigao protiv Udinezea.[5] U prvoj sezoni je uglavnom ulazio sa klupe, dok je u sezoni 2005/06. postigao 9 golova na 32 utakmice u svim takmičenjima.

Juventus uredi

U julu 2006. Božinov je pozajmljen Juventusu sa pravom otkupa.[6] Božinov je postigao 7 golova na 21 utakmici u svim takmičenjima i osvojio Seriju B.

Mančester Siti uredi

Dana 3. avgusta 2007. Božinov je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Mančester Sitijem.[7] Dana 11. avgusta je debitovao u Premijer ligi protiv Vest Hema, u pobedi Sitija od 2:0.[8] Osam dana kasnije Božinov je prvi put počeo utakmicu u startnih 11 za Siti i to protiv gradskog rivala, Mančester junajteda na Etihadu, ali je posle samo 8 minuta napustio teren jer je pokidao ligamente kolena.[9] Počeo je ponovo da trenira u januaru naredne godine, ali nije zabeležio ni jedan nastup do kraja sezone. Odigrao je nekoliko mečeva krajem maja na turneji u Aziji.

Božinov je postigao prvi gol za Siti u prijateljskom meču protiv niželigaša Stokporta. Dana 9. avgusta 2008. je postigao pobedonosni gol takođe u prijateljskom meču protiv Milana.[10] Pet dana kasnije je debitovao u Uefinim klupskim takmičenjima protiv danskog Mitjilanda u 2. kolu kvalifikacija za Kup UEFA. Tri dana kasnije Božinov se povredio tokom zagrevanja protiv Aston Vile u prvom kolu Premijer lige. Božinov se vratio na teren 1. marta naredne godine protiv Vest Hema. Dana 12. marta Božinov je upisao asistenciju u porazu 1:3 protiv Fulama. Dana 16. maja 2009, Božinov je postigao svoj prvi gol u Premijer ligi u porazu od Totenhema 2:1, na Vajt Hart Lejnu.[11][12]

Parma uredi

Dana 29. jula 2009. Božinov je stigao u Parmu na jednogodišnju pozajmicu. Dana 23. septembra Božinov je postigao svoj prvi gol u dresu Parme protiv rimskog Lacija i iznudio penal, u pobedi Parme na Olimpiku 1:2.[13] Dana 24. marta 2010. Božinov je postigao pobedonosni gol u 90. minutu protiv Milana.[14] Božinov je završio sezonu 2009/10. sa 8 golova na 31 utakmicu računajući sva takmičenja.

U julu 2010. Parma je otkupila njegov ugovor za 5 miliona funti.[15] Božinov je već u prvom kolu Serije A postigao gol protiv Breše, u pobedi 2:0. Božinov je u sezoni 2010/11. na 33 odigrana meča postigao tri gola i imao isto toliko asistencija.[16]

Sporting uredi

Božinov je 6. jula 2011. potpisao petogodišnji ugovor sa lisabonskim Sportingom.[17][18] Debitovao je za Sporting 25. avgusta 2011. protiv danskog Nordsjilanda u kvalifikacijama za Ligu Evrope.[19] Na prvenstvenoj utakmici protiv Žil Visentea, odigranoj 24. oktobra 2011, Božinov je postigao dva gola u pobedi svog tima 6:0.[20] To su mu i prvi golovi u dresu Sportinga. Kasnije je postigao još jedan pogodak, u pobedi 2:0 nad ekipom Ciriha u Ligi Evrope.[21]

Na kup utakmici protiv drugoligaša Moreirensea, 19. januara 2012, Božinov je promašio penal u 92. minutu i utakmica se završila rezultatom 1:1.[22] To je bio i njegov poslednji nastup za Sporting jer je narednog dana suspendovan. Razlog za to je upravo bio taj promašen penal. Naime, u nadoknadi vremena (92. minut) sudija je svirao penal za Sporting nakon što je Đefren oboren od strane Augusta, koji je zbog toga morao u svlačionicu. Penal je trebalo da šutira Čileanac Matijas Fernandez, ali je Božinov odgurnuo saigrača, uzeo loptu, šutirao i promašio. Na kraju se završilo 1:1, a takav potez izazvao je revolt kod čelnika kluba, koji su protiv njega pokrenuli disciplinski postupak.[23] Božinov je u dresu Sportinga odigrao ukupno 16 utakmica i postigao tri gola.

2012—2015 uredi

U februaru 2012. Božinov se vratio u Leće, na pozajmicu do kraja sezone.[24] Tokom drugog dela sezone 2011/12. je nastupio na 10 utakmica Serije A i postigao je jedan gol, 22. aprila, kada je ušao u igru u 87. minutu umesto Andree Bertolaćija i nekoliko minuta kasnije postigao izjednačujući gol protiv Lacija na Olimpiku.[25]

Poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka 2012. godine Božinov je stigao na jednogodišnju pozajmicu u Veronu.[26] U januaru 2013. je pozajmljen Vićenci, do kraja sezone.[27]

U januaru 2014. Božinov se vratio u Bugarsku i potpisao za Levski. Prvi gol za Levski postigao je protiv Botev Plovdiva u Kupu Bugarske.[28] Dana 11. maja je postigao dva gola protiv šampiona Bugarske Ludogoreca, u porazu od 2:3.[29]

U septembru 2014. Božinov je potpisao jednogodišnji ugovor sa italijanskim drugoligašem Ternanom.[30] Postigao je 6 golova na 27 utakmica u Seriji B.

Partizan uredi

Dana 14. juna 2015. Božinov je potpisao dvogodišnji ugovor sa beogradskim Partizanom.[31][32] Zvanični debi u dresu Partizana je imao 14. jula 2015. u Beogradu, na utakmici 2. kola kvalifikacija za Ligu šampiona, protiv gruzijske ekipe Dile Gori (1:0).[33] Tri dana kasnije Božinov je debitovao u Superligi Srbije protiv Metalca. Na tom meču je postigao gol i upisao dve asistencije u pobedi Partizana od 4:0.[34] Božinov je nastupio na svih šest utakmica kvalifikacija za Ligu šampiona, ali su crno-beli nakon eliminisanja Dile Gore i Steaue stali na poslednjoj prepreci protiv ekipe BATE Borisova. Nakon toga crno-beli nastavljaju takmičenje u grupnoj fazi Lige Evrope, gde su im protivnici bili AZ Alkmar, Augzburg i Atletik Bilbao, a Božinov je nastupio na četiri od šest utakmica u grupi.[35] Iako je na 10 evropskih utakmica bio bez gola, Božinov je u Superligi Srbije bio daleko bolji pa je sezonu završio sa 18 postignutih golova i osam asistencija na 32 odigrane utakmice.[35] Božinov je sa Partizanom u maju 2016. osvojio Kup Srbije, što mu je prvi trofej u igračkoj karijeri.[36]

Božinov je odigrao i prvi deo sezone 2016/17. u Partizanu. Crno-beli su eliminisani već u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope protiv Zaglebja, a Božinov je u ovom dvomeču na terenu proveo samo 21 minut, i to na prvoj utakmici u Beogradu.[37] U Superligi Srbije je tokom jesenjeg dela sezone 2016/17. odigrao 20 utakmica na kojima je postigao pet golova i zabeležio isto toliko asistencija.[37] Tokom ove polusezone je zabeležio i jedan nastup u Kupu, 25. oktobra 2016, kada je postigao dva gola u pobedi nad srpskoligašem Žarkovom.[38]

Božinov je za godinu i po dana u Partizanu odigrao 67 utakmica na kojima je postigao 25 golova.[39]

2017—trenutno uredi

U februaru 2017. godine, Božinov je potpisao ugovor sa kineskim drugoligašem Meižu Hakom.[40] U kineskom klubu se zadržao samo četiri meseca, pošto je već u junu 2017. raskinuo ugovor.[41] Krajem juna 2017. je potpisao dvogodišnji ugovor sa švajcarskim prvoligašem Lozanom.[42] Ipak ni u ovom klubu se nije dugo zadržao jer je već početkom oktobra 2017. dogovorio sporazumni raskid saradnje. Božinov je za Lozanu odigrao devet utakmica, a postigao je samo jedan pogodak i to u nacionalnom kupu.[43]

U februaru 2018. je potpisao šestomesečni ugovor sa hrvatskim prvoligašem Rijekom.[44] Tokom prolećnog dela sezone 2017/18. je nastupio na samo dva meča za Rijeku, a na terenu je proveo ukupno 26 minuta. Na terenu je bio na prvenstvenoj utakmici protiv Intera iz Zaprešića kada je upisao asistenciju za 14 minuta a nastupio je i u kupu protiv Dinama iz Zagreba (0:3) kad je na terenu proveo 12 minuta.[45] Ipak i pored toga što je malo igrao, Božinov je početkom juna 2018. potpisao novi jednogodišnji ugovor sa Rijekom.[46] Na početku sezone 2018/19. nije dobio priliku da igra, pa je 20. avgusta 2018. raskinuo saradnju sa Rijekom uz obrazloženje da želi veću minutažu.[47]

U septembru 2018. se vratio u Bugarsku i potpisao ugovor sa prvoligašem Botevom iz Vraca.[48] U dresu Boteva je tokom jesenjeg dela sezone 2018/19. odigrao 12 utakmica i postigao sedam golova, da bi početkom februara 2019. prešao po drugi put u karijeri u Levski iz Sofije, sa kojim je potpisao 18-mesečni ugovor.[49] U Levskom se zadržao samo do juna 2019. kada mu je saopšteno da nije u planovima trenera Petra Hubčeva za sledeću sezonu i da može da potraži novu sredinu.[50] U septembru 2019. ponovo potpisuje za Botev,[51] a u februaru 2020. se vraća u italijanski fudbal i potpisuje za drugoligaša Peskaru.[52] Za Peskaru je nastupio na samo tri utakmice Serije B, provevši na terenu ukupno 29 minuta. Početkom avgusta 2020. je napustio italijanski klub,[53] a narednog meseca je po treći put u karijeri potpisao za Levski.[54]

Reprezentacija uredi

 
Božinov (u skoku) u prijateljskoj utakmici protiv Srbije, novembra 2010. godine

Božinov je debitovao za Bugarsku protiv Italije na Evropskom prvenstvu 2004.[55]

Bugarska
Godina Uta. Gol.
2004. 6 1
2005. 5 1
2006. 6 1
2007. 3 0
2008. 0 0
2009. 6 1
2010. 7 1
2011. 2 0
2012. 5 1
2013. 2 0
2014. 0 0
2015. 1 0
Ukupno 43 6

Golovi za reprezentaciju uredi

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 19. avgust 2004. Dablin, Republika Irska   Irska 1:1 1:1 Prijateljska
2. 17. novembar 2005. Hjuston, SAD   Meksiko 2:0 3:0 Prijateljska
3. 6. septembar 2006. Sofija, Bugarska   Slovenija 1:0 3:0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
4. 15. oktobar 2009. Paola, Malta   Malta 1:0 4:1 Prijateljska
5. 24. maj 2010. Johanezburg, Južna Afrika   Južnoafrička Republika 1:1 1:1 Prijateljska
6. 29. februar 2012. Đer, Mađarska   Mađarska 1:1 1:1 Prijateljska

Uspesi uredi

Juventus uredi

Partizan uredi

Reference uredi

  1. ^ „Che cazzo Valeri?!”. bgfootball.com. Arhivirano iz originala 02. 06. 2013. g. Pristupljeno 31. 8. 2012. 
  2. ^ „BOJINOV, L'IMMIGRATO CHE ESPORTA GOL”. bulgaria-italia.com. Pristupljeno 4. 10. 2004. 
  3. ^ „Bojinov giocherà nella Fiorentina Sampdoria, torna Gasbarroni”. La Repubblica. 
  4. ^ Fiorentina - Palermo[mrtva veza]
  5. ^ Fiorentina - Udinese Calcio[mrtva veza]
  6. ^ „La Juve batte un colpo Nuovi gol con Bojinov”. La Gazzetta dello Sport. 
  7. ^ „Bojinov seals switch to Man City” (na jeziku: engleski). bbc.co.uk. 3. 8. 2007. Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  8. ^ „West Ham United v City”. mcfc.co.uk. 11. 8. 2007. Arhivirano iz originala 10. 03. 2016. g. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  9. ^ „Man City rocked by Bojinov injury”. BBC Sport. 20. 8. 2007. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  10. ^ „City v AC Milan”. mcfc.co.uk. 9. 8. 2008. Arhivirano iz originala 11. 03. 2016. g. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  11. ^ „Tottenham building upon foundations Manchester City eye with envy”. theguardian.com. 18. 5. 2009. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  12. ^ „Tottenham 2-1 Man City”. bbc.co.uk. 18. 5. 2009. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  13. ^ „LAZIO VS. PARMA 1 - 2” (na jeziku: engleski). soccerway.com. 23. 9. 2009. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  14. ^ „PARMA VS. MILAN 1 - 0” (na jeziku: engleski). soccerway.com. 24. 3. 2010. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  15. ^ „"Parma" vыkupila transfer Božinova”. Čempionat.com. 4. 7. 2010. Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. Pristupljeno 8. 7. 2011. 
  16. ^ „È il Parma di Giovinco Brescia in ginocchio” (na jeziku: engleski). La Repubblica. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  17. ^ „Bojinov até 2016 com cláusula de 25 milhões”. A Bola. abola.pt. 6. 7. 2011. Arhivirano iz originala 9. 7. 2011. g. Pristupljeno 13. 7. 2011. 
  18. ^ „Božinov već 11. pojačanje Sportinga”. sportnet.rtl.hr. 7. 7. 2011. Arhivirano iz originala 19. 02. 2020. g. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  19. ^ „Sporting 2–1 Nordsjaelland”. ZeroZero (na jeziku: Portuguese). 25. 8. 2011. Pristupljeno 18. 4. 2013. 
  20. ^ „Sporting 6–1 Gil Vicente”. ZeroZero (na jeziku: Portuguese). Pristupljeno 18. 4. 2013. 
  21. ^ „Sporting 2–0 Zürich”. soccerway.com (na jeziku: engleski). 1. 12. 2011. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  22. ^ „Sporting 1–1 Moreirense”. ZeroZero (na jeziku: Portuguese). 19. 1. 2012. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  23. ^ „Sporting suspendovao Božinova”. vijesti.me. 20. 2. 2012. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  24. ^ „Valeri Bojinov back to where it all began with Lecce”. thenational.ae. 2. 2. 2012. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  25. ^ „Lazio vs. Lecce 1 - 1”. soccerway.com (na jeziku: engleski). 22. 4. 2012. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  26. ^ „Ufficiali: ecco Daniele Cacia e Valeri Bojinov” (na jeziku: Italian). Hellas Verona F.C. 31. 8. 2012. Arhivirano iz originala 01. 09. 2012. g. Pristupljeno 14. 6. 2015. 
  27. ^ „Bojinov muda-se para o Vicenza” [Bojinov goes to Vicenza]. A Bola (na jeziku: Portuguese). 17. 1. 2013. Arhivirano iz originala 2. 3. 2013. g. Pristupljeno 18. 4. 2013. 
  28. ^ „Levski Sofia vs. Botev Plovdiv 3–1”. flashscore.com. Pristupljeno 14. 3. 2014. 
  29. ^ „I rezervite na Ludogorec biha Levski, "sinite" s 14-ta zaguba za sezona”. topsport.bg. Pristupljeno 13. 5. 2014. 
  30. ^ editors, topsport. „SNIMKI: Ternana predstavi Božinov, napadatelяt s dogovor za godina”. topsport.bg. Pristupljeno 21. 11. 2014. 
  31. ^ Sport, Mozzart (14. 6. 2015). „Božinov zna gde je došao: U Partizanu kao u Juventusu, ne doživljavam ovo kao "restart" karijere”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 15. 08. 2016. 
  32. ^ Valeri Božinov – bugarski Runi u Humskoj 1, b92.com
  33. ^ „Minimalac Partizana, Babović probio bunker Dile Gori”. vesti-online.com. 14. 7. 2015. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  34. ^ Sport, Mozzart (17. 7. 2015). „Bugarski uragan 15 minuta duvao Humskom ulicom! Valeri Božinov će u ovoj ligi ipak biti strah za golmane (VIDEO)”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 15. 08. 2016. 
  35. ^ a b „Valeri Bojinov Stats 15/16”. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  36. ^ „Božinov: Izgleda da sam morao da dođem u Srbiju pa da osvojim prvi trofej”. mozzartsport.com. 11. 5. 2016. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  37. ^ a b „Valeri Bojinov Stats 16/17”. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  38. ^ „Božinov uveo Partizan u četvrtfinale Kupa (VIDEO)”. mondo.rs. 25. 10. 2016. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  39. ^ „Naposletku, da li je 'Boža' bio pravo pojačanje za Partizan?”. sportske.net. 26. 1. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  40. ^ „Opario se i Božinov!”. mozzartsport.com. 22. 2. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  41. ^ „Božinov uzeo 900.000 evra i otišao iz Kine posle četiri meseca”. mozzartsport.com. 20. 6. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  42. ^ „Božinovu devojka dogovorila transfer: Hvala ti, Biljo!”. mozzartsport.com. 30. 6. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  43. ^ „Božinov je slobodan igrač!”. mozzartsport.com. 4. 10. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  44. ^ „ZVANIČNO: Božinov ima 14. klub u karijeri”. mozzartsport.com. 7. 2. 2018. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  45. ^ „Božinov za 26 minuta zaradio novi ugovor: Partizane, vidimo se u Ligi Evrope”. mozzartsport.com. 19. 5. 2018. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  46. ^ „Valeri Bojinov ostaje u Rijeci: Hvala svima na prilici, jedva čekam pripreme”. novilist.hr. 5. 6. 2018. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  47. ^ „Božinov napustio Rijeku: Sad će očuh da ga trenira”. mozzartsport.com. 20. 8. 2018. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  48. ^ „Zvanično: Božinov ima novi klub”. mozzartsport.com. 12. 9. 2018. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  49. ^ „Božinov potpisao za Levski, debi protiv Čuke”. mozzartsport.com. 7. 2. 2019. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  50. ^ „Nije se ni u Levskom dugo zadržao: Božinov može da ide posle šest meseci”. mozzartsport.com. 9. 6. 2019. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  51. ^ „Božinov ponovo u Botevu”. mozzartsport.com. 7. 9. 2019. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  52. ^ „Posle pet godina i šest klubova Božinov ponovo u Italiji”. mozzartsport.com. 13. 2. 2020. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  53. ^ „Božinov u Peskari potrajao šest meseci”. mozzartsport.com. 2. 8. 2020. Pristupljeno 18. 9. 2020. 
  54. ^ „„PFK Levski“ podpisa s Valeri Božinov (VIDEO)” (na jeziku: bugarski). levski.bg. 15. 9. 2020. Arhivirano iz originala 16. 09. 2020. g. Pristupljeno 18. 9. 2020. 
  55. ^ Unbeaten Italy out despite Bulgaria win, uefa.com, preuzeto 30. jun 2015.

Spoljašnje veze uredi

 
Valeri Božinov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валери_Божинов&oldid=27719408”