Велика четворка (roman)

Velika četvorka je detektivski roman Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Vilijam Kolins i sinovi" 27. januara 1927. godine i u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" kasnije iste godine. U romanu se pojavljuju Herkul Poaro, Artur Hejstings i inspektor Džap. Britansko izdanje koštalo je sedam šilinga i šest penija, a američko 2 dolara.

Velika četvorka
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	The Big Four
Autor	Agata Kristi
Zemlja	UK
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimi
Izdavanje
Datum	27. januar 1927.
Broj stranica	282
Tip medija	tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Ubistvo Rodžera Akrojda
Naslednik	Zagonetka Plavog voza

Sastav romana je drugačiji od ostalih priča o Poarou jer je počeo od dvanaest kratkih priča (jedanaest u SAD) koje su odvojeno objavljivane. Ovo je priča o međunarodnim intrigama i špijunaži što je otvorilo mogućnost Kristijevoj za špijunske priče. 

Postavka

Početna poglavlja smeštena su u stanu Herkula Poaroa u Londonu. Postoji neuspelo putovanje železnicom do Južnog Hamptona i povratno putovanje u London. Zatim sledi poseta neimenovanom selu u Devonu koje se nalazi u blizini Dartmura. Selo Čobam koje Poaro sledeće posećuje postoji u Sariju. Radnja se zatim seli u Francusku, u oblast Pasi u Parizu, a zatim nazad u Ujedinjeno Kraljevstvo na izmišljeno mesto Haton Čejs, sedište vojvode od Loamšira nakon čega sledi poseta na Hanfordskom tržištu u Vusterširu. Pripovedanje se zatim vraća u London i u londonsku Kinesku četvrt. Tu je i poseta restoranu u Sohu, a zatim u inostranstvu u Belgiji. Postoje dva putovanja na okeanskim brodovima. Na kraju sledi putovanje železnicom od Londona do Pariza i odatle do Južnog Tirola u Italiji.

Radnja

Neočekivani gost

Kapetan Artur Hejstings vraća se u Englesku posle godinu i po dana u Argentini. On namerava da poseti svog starog prijatelja Herkula Poaroa i potresao se kada je otkrio da se Poaro sprema da krene u Južnu Ameriku. Poaro želi da ode u Rio de Žaneiro gde ga čeka njegova najnovija stranka Ejb Rajland. Međutim, skori Poaroov odlazak morao je biti odložen. Neočekivani posetilac po imenu Majerling ušao je u Poaroovu sobu. Poaro nema pojma kako je taj muškarac ušao u stan na spratu. Možda kroz prozor spavaće sobe koji je, međutim, na izvesnoj udaljenosti od zemlje. Čovek je od glave do pete prekriven prašinom i blatom. Mršav je kao da je dugo bio u zatvoru i nije jeo. Srušio se na pod. Jedini nagoveštaj onoga što želi je to što je izgovorio Poaroovo ime (njegove jedine reči) i pisanje broja 4, mnogo puta.

Kada Hejstings pominje Veliku četvorku, a čovek počinje da govori o međunarodnom zločinačkom kartelu tog imena. On malo poznaje vođu četvorke i govori im da je broj 1 kineski politički mozak po imenu Li Čeng Jen. On predstavlja mozak Velike četvorke. Broj 2 se obično ne imenuje, ali je predstavljen kao '$' ili dve pruge i zvezdom tako da je verovatno Amerikanac i predstavlja bogatstvo. Broj 3 je Francuskinja, a broj 4 je "uništitelj" i inače nepoznat.

Poaro i Hejstings pozivaju lekara koji pregleda bolesnika i prepisuje mu odmor. Poaro i Hejstings ostavljaju čoveka na brigu Poaroovoj domaćici i kreću da uhvate voz za Južni hampton. Tokom putovanja, Poaro sumnja da je njegov zadatak u Južnoj Americi bio izgovor da ga sklone s puta. Odlučujući da ga u Engleskoj čeka slučaj, Poaro prekida putovanje. On i Hejstings koriste prednost zaustavljanja na otvorenom terenu da bi izašli iz voza i vraćaju se u London kolima, ali pronalaze svog posetioca mrtvog.

Čovek iz ludnice

Stigao je lekar. Dolazi nepozvan čovek koji tvrdi da radi u ludnici i da je u potrazi za odbeglim zatvorenikom. On prepoznaje mrtvog čoveka kao dotičnog begunca, a zatim odlazi. Poaro zove ludnicu i saznaje da u poslednje vreme nije bilo bekstava. Džap ubrzo dolazi i prepoznaje mrtvog čoveka kao Majerlinga, istaknutu ličnost iz Tajne službe koji je nestao pet godina ranije. Poaro pita Hejstingsa da li je otvorio prozor na šta Hejstings odgovara da nije. Poaro ispituje čoveka i saopštava da su Majerlingu bila zapušena usta i da je otrovan udisanjem "prusinske kiseline" (cijanovodonika). Kazaljke na zidnom satu okrenute su na 4 sata i Poaro shvata da je ubica bio čovek iz ludnice. On je bio "Uništitelj".

Još nešto o Liju Čengu Jenu

Poaro i Hejstings posećuju bogataša Džona Inglsa kako bi se raspitali o Liju Čengu Jenu i Velikoj četvorci. On je video poruku od ribara koji mu je tražio nekoliko stotina funti da se sakrije od Velike četvorke. Takođe je čuo priče o četvorici muškaraca koji su se suprotstavili Liju Čengu Jenu i koji su pobijeni ubodom nožem, trovanjem, strujnim udarom i kolerom i čuo je sličnu priču o hemičaru koji je izgoreo u svom domu. Poruka je stigla iz Hopatona pa Poaro, Hejstings i Ingls odlaze u Hopaton i otkrivaju da je čovek koji je napisao belešku, gospodin Džonatan Voli, ubijen.

Postoje dva osumnjičena: njegova služavka Betsi i njegov sluga Grant. Voli je udaren po glavi, a zatim mu je prerezan grkljan, a neke njegove figure od žada su pokradene. Grant je glavni osumnjičeni jer su njegovi krvavi otisci stopala pronađeni po sobi, figure od žada su bile u njegovoj sobi, a krv je na kvaki njegove sobe. Grant je takođe pod sumnjom jer je ranije bio u zatvoru: ovaj posao je dobio preko društva za pomoć zatvorenicima.

Značenje ovčijeg buta

Poaro pronalazi smrznuti ovčiji but koji ga veoma zanima. Poaro pretpostavlja da je ubica bio mladić koji je ušao, ubio Volija i otišao. Odeća mu je bila malo krvava. Poaro razgovara sa Grantom i pita ga da li je dvaput ulazio u sobu da uzme figure od žada. Kada je odgovorio odrično, Poaro otkriva da niko nije primetio ubicu jer je došao mesarskim kombijem. Ovčetina se ne isporučuje nedeljom, a da je isporučena u subotu ne bi bila smrznuta. Čovek koji je Grantu dao ovaj posao, Poaro pretpostavlja, bio je broj 4.

Nestanak naučnika

Poaro upoznaje Hejstingsa sa kapetanom Kentom koji im govori o potonuću mnogih američkih brodova nakon japanskog zemljotresa. Posle toga su pohapšeni mnogi prevaranti koji su se pozivali na Veliku četvorku. Potonji su proizveli oblik bežične energije sposoban da usmeri snop velike žestine na bilo koje mesto. Britanski naučnik Halidej bio je blizu uspeha na ovom istom konceptu kada je otet tokom posete Francuskoj. Halidejeva žena govori Poarou da je njen muž otišao u Pariz da razgovara sa nekim ljudima povezanim sa njegovim poslom. Među njima je bila i ugledna francuska naučnica madam Olivije. Halidej je posetio gospođu Olivije. Od nje je otišao u šest sati, večerao sam u nekom restoranu i vratio se u svoj hotel. Sledećeg jutra je izašao i od tada ga niko nije video.

Žena na stepeništu

Poaro odlazi u Pariz sa Hejstingsom. Poaro i Hejstings posećuju gospođu Olivije i ispituju je. Po odlasku su videli damu pod velom. Ona se sklanja da ih propusti. Poaro zatim objašnjava Hejstingsu kako je Halidej otet: odlazio je kada ga je sustigla neka dama i rekla mu da gospođa Olivije želi ponovo da razgovara sa njim. Uvela ga je u usku uličicu, a zatim u vrt govoreći mu da je vila gospođu Olivije sa desne strane. Tada je Halidej otet. U vili, Poaro traži da razgovara sa ženom koja je upravo ušla. To je grofica Vera Rosakov. Kada se suočila sa Poaroovim objašnjenjem, ona zove otmičare da vrate Halideja nazad u hotel. Kada se Halidej vratio, bio je previše uplašen da bi govorio. Onda čovek u ogrtaču, jedan od Velike četvorke, pokušava da ubedi Poaroa da prekine istragu. Hejstings ulazi u malu borbu sa strancem koji zatim izmiče Poarou, njemu i upravniku hotela veštim izvlačenjem.

Kradljivci Radijuma

Madam Olivije govori Poarou da su se dva muškarca provalila u njenoj laboratoriji i pokušala da joj pokradu zalihe Radijuma. Poaro i Hejstings se ukrcavaju u voz i u zbrci zbog kvara signala koji je prouzrokovao Poaroov prijatelj vraćaju se u vilu madam Olivije da pronađu lopove. Upadaju u zasedu nasilnika, a za Olivijeovu se otkriva da je broj 3. Ona govori da će njih dvoje pomreti od njenih ruku kako bi sprečila njihovo dalje mešanje. Međutim, Poaro joj govori da njegova cigareta sadrži otrovnu strelicu, a Olivijeova odvezuje Hejstingsa koji odvezuje Poaroa i vezuje i zapušava usta Olivijeovoj.

U kući neprijatelja

Poaro i Hejstings dobijaju pismo od Ejba Rajlanda koji je iživciran na Poaroa što je odbio njegovu ponudu. Poaro govori Hejstingsu da je Ejb Rajland broj 2, američki milioner. Rajland uskoro objavljuje vest da traži efikasnu tajnicu ili tajnika, a Hejstings dobija posao predstavljajući se kao kapetan Nevil. Postaje sumnjičav prema poslušniku Divsu i saznaje da je Rajland primio šifrovano pismo u kojem mu se govori da ide u kamenolom u jedanaest sati. Hejstings špijunira Rajlanda, ali ga hvataju Rajland i Divs koji čekaju Poaroa. Kada ja Poaro stigao, on upada u zasedu Rajlanda i Divsa uz pomoć deset policajaca Skotland Jarda. Rajland je pušten kada je njegov sluga obavestio policiju da je sve to bila samo opklada, a Poaro shvata da je sluga bio broj 4.

Zagonetka Žutog jasmina

Mesec dana kasnije, Poaro i Hejstings napuštaju London kako bi istražili smrt gospodina Pejntera u Vusterširu. On ima šest kineskih slugu kao i svog telohranitelja Aha Linga za kojeg se Poaro zanima. Kada je Pejnteru pozlilo posle jela, pozvan je doktor Kventin koji je rekao Pejterovom bratancu Džeraldu da je dao Pejnteru hipodermičku inekciju i nastavio da postavlja čudna pitanja o slugama. Pejnter je pronađen mrtav sledećeg jutra u sobi zaključanoj iznutra. Činilo se da je pao sa stolice na grejalicu, a lekar je bio kriv što ga je ostavio u takvom položaju.

Pre svoje smrti, Pejnter je mastilom napisao „žuti jasmin“ na svojim novinama (žuti jasmin je biljka koja raste po celoj kući). Penter je takođe pod ovim rečima nacrtao dve linije pod pravim uglom – znak sličan početku broja 4. U istrazi, Kventin dolazi pod sumnju: on nije bio Pejnterov redovni lekar, a njegovo sećanje na događaje je upitno. Prema njegovim rečima, čim su vrata zatvorena, Pejnter mu je rekao da se uopšte ne oseća loše, ali da mu je ukus karija čudan.

Istraga u Kroftlendsu

Tvrdilo se da je Kventin Pejnteru ubrizgao strihnin, a ne narkotik. Kari je ispitan, a ispitivanje je pokazalo da sadrži smrtonosnu količinu opijuma što ukazuje na telohranitelja Aha Linga koji ga je pripremio. Inspektor Džap govori Poarou i Hejstingsu da je ključ pronađen u blizini razvaljenih vrata i da je prozor bio otključan. Džap veruje da je lice žrtve ugljenisano kako bi se prikrio identitet mrtvog čoveka, ali Poaro veruje da je čovek Pejnter. Poaro otkriva da je dr. Kventin bio broj 4 i da je ušao u kuću i dao Pejnteru inekciju žutog jasmina umesto strihnina. Zaključao je vrata i izašao kroz prozor, a kasnije se vratio da stavi opijum u uzorak karija, baci Pejntera na grejalicu i ukrade rukopis - razlog ubistva.

Šahovski problem

Mesec dana kasnije, Džap obaveštava Poaroa o još jednoj tajanstvenoj smrti — smrti šahovskog velemajstora Gilmora Vilsona koji se srušio i umro od srčanog udara dok je učestvovao u partiji sa drugim igračem, dr. Savaranovim. Džap sumnja da je otrovan i da je otrov bio namenjen Savaronovu, bivšem revolucionaru u Rusiji koji je pobegao od boljševika i za koga se verovalo da je umro tokom revolucije do njegovog dolaska u Englesku. Prethodno je nekoliko puta odbio da igra partiju šaha sa Vilsonom, ali je na kraju popustio. Partija se odigrala u Savaronovljevom stanu, a pratilo ju je najmanje desetak ljudi.

Na Vilsonovom telu nije bilo nikakvih tragova osim male opekotine na njegovoj levoj ruci u kojoj je držao belog laufera kada je umro, laufera koji je bio deo Savaranovljevog kompleta. Dok Poaro i Hejstings ulaze u doktorov stan, Poaro primećuje da je antički persijski tepih probušen ekserom. Posle istrage u stanu, Poaro i Hejstings se vraćaju kući, a Poaro vadi drugog belog laufera. Izvagao je onaj koji je uzeo sa onim što je Vilson držao i otkrio da je onaj koji je držao teži. Objašnjava da laufer u sebi ima metalnu šipku tako da se struja koja prolazi kroz nedavno renovirani stan ispod napaja kroz ekser u takođe dorađenom stolu i u laufera. Laufer je izabran zbog Vilsonovih predvidljivih prvih nekoliko poteza (Vilson je udaren strujom nakon što je odigrao potez laufera španske partije koji se sastojao od poteza 1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 – polje b5 je bilo naelektrisano, a beli laufer sa metalnom šipkom bio je na tom polju).

Poaro sumnja da sluga u stanu i Savaronovljeva bratanica rade za Veliku četvorku i veruje da je bratanic varalica jer je stric nije video pre nego što je živela sa njim u Engleskoj od kada je bila malo dete. Međutim, kada su Poaro i Hejstings stigli u stan da dalje istraže, Savaronovljevoj bratanici su bila vezana usta i bila je onesvešćena, a Ivana i doktora nigde nema. Poaro zaključuje da je Savaronov zaista umro u Rusiji i da ga je broj četiri glumio kako bi imao paravan. Više puta je izbegavao partiju znajući da će ga njegova nesposobnost da igra šah razotkriti kao prevaranta jer je pravi doktor Savaronov bio drugi najbolji šahista na svetu. Kada su njegova odbijanja konačno propala i bio je primoran da igra protiv Vilsona, on je sredio da Vilson umre pre nego što bi bilo kakva šahovska strategija bila neophodna sa njegove strane.

Klopka sa mamcem

Ubrzo nakon toga, Hejstings dobija telegram od svog kućepazitelja u kojem se navodi da je njegovu ženu otela Velika četvorka u Argentini i da, ako želi da obezbedi njenu bezbednost, mora da prati slugu kineza i ne ostavlja poruke za Poaroa koji nije bio tu u to vreme. On ostavlja četiri knjige na stolu kao poruku za Poaroa i prati slugu do napuštene kuće u kineskoj četvrti gde ga on odvodi u sobu nalik arapskim i prisiljava da piše Poarou i traži njegovu pomoć od strane sluge Lija Čenga Jena. Poaro je ubrzo viđen preko puta kuće, a Hejstings je primoran da ga pozove u kuću.

Miš ulazi

Međutim, kada je ušao, Poaro baca dimnu bombu unutra i onesvešćujući sve, a Hejstings je spašen. Poaroa Hestingsa obaveštava da je njegova žena već više od tri meseca bezbedna u mestu koje je Poaro organizovao očekujući da će Velika četvorka krenuti na nju i da je telegram bio lažan kako bi se osigurala njegova saradnja.

Lažna plavuša

Poaroovi agenti se vraćaju sa svog rada na prepoznavanju broja 4 i iznose četiri imena. Gospodin Klod Darel izgleda sumnjivo jer je posećivao i Kinu i Ameriku. Vrlo brzo, Darelova prijateljica Florens Monro zove Poaroa da traži podatke o Darelu. Ona pominje jednu važnu tačku da kada jede uvek uzme parče hleba i njime utapka mrvice. Obećava da će mu poslati sliku Darela. Dvadeset minuta kasnije gospođicu Monro su udarila kola i ubila je na mestu, a broj četiri je ukrao sliku.

Strašna katastrofa

Poaro, Hejstings i Ingls se sastaju sa ministrom unutrašnjih poslova i njegovom strankom. Ingls odlazi u Kinu, a Poaro otkriva čudnu činjenicu – ima brata blizanca. Njih dvojica dolaze kući kod medicinske sestre koja govori da njen poslodavac, gospodin Templton, često ima gastrične napade nakon jela. Kada je ispitan uzorak supe i utvrđeno da sadrži antimon, ponovo su krenuli. Dolazak Templtonovog usvojenog sina izaziva smetnju jer on govori Poarou da misli da njegova majka pokušava da otruje njegovog oca. Poaro se pretvara da ima grčeve u trbuhu, a kada je ostao sam sa Hejstingsom on mu brzo govori da je Templtonov sin broj četiri jer je dok je bio za stolom brisao mrvice malom kriškom hleba. Njih dvojica se spuštaju niz bršljan i stižu u svoj stan. Njih dvojica su uhvaćeni u zamku. Kutija šibica napunjena hemikalijom je pukla i onesvesti Hejstingsa i ubila Poaroa.

Kinez na samrti

Još jedan potres dočekao je Hejstingsa ubrzo nakon sahrane. Džon Ingls je pao u more na svom brodu za Kinu, ali Hejstings je znao da je ovo ubistvo koje je izvršio sam Klod Darel, broj četiri. Nakon što su ga prerušeni broj četiri i grofica Rosakov dva puta upozorili da krene u Južnu Ameriku, Hejstings je pozvan u bolnicu jer je Inglsov sluga Kinez izboden i imao je poruku u džepu za Hejstingsa. Sluga je uspeo da izgovori „Handelov Largo“, „karoca“ i još nekoliko reči na italijanskom pre nego što je umro. Hejstings takođe dobija pismo od Poaroa u kojem se kaže da ide u Južnu Ameriku pošto je to bio deo plana. Velika četvorka bi pomislila da odlazi i da bi mogao da 'proizvede haos u njihovoj sredini'. To je potvrđeno kada mu je gospodin u bundi (broj četiri) poslao pismo u kome piše 'Mudar si'.

Uspeli trik broja četiri

Hejstings je potresen, a Poaro govori da je to moralo tako da bi njegova smrt izgledala sigurno za Veliku četvorku. Posle višemesečnih priprema, njih dvojica su krenuli put Italije u Lago di Kareca sa članom tajne službe koji uverava Poaroa da italijanska, francuska i engleska vlada rade u tandemu i da je sve spremno. Na putu do skrovišta Velike četvorke, njih dvojica se zaustavljaju u hotelu. Po dolasku na večeru vide čoveka kako skače sa svog stola i, nakon daljeg pregleda, počinje da petlja sa svojim hlebom. Broj četiri je video da je Poarot živ i morao je da odluči kako da postupi. Broj četiri, prerušen kao i obično, počinje da razgovara sa njima ne shvatajući da znaju njegov identitet. Tokom ćaskanja, svetla se gase, a Poaro i Hejstings su onesvešćeni i odvučeni.

U Felsenskom lavirintu

Poaro iHejstings su odvedeni u sedište Velike četvorke - Felsenski lavirint. Suočavaju se sa Rajlandom, Olivijeovom i Brojem četiri i sa Čengom Jenom u Kini, a kasnije i Verom Rosakov, ali čeka ih iznenađenje. Izgleda da čovek kog su zarobili nije Herkul Poaro već njegov brat blizanac Ahil. Čovek ima dublji glas, nema brkove i ima ožiljak na usni.

On obaveštava četvoro ljudi da je planina opkoljena i da se policija sprema da upadne u štab. Uvideći poraz, troje članove se povlače u laboratoriju, a Vera odlučuje da se cenka sa Poaroom. On tvrdi da može da oživi mrtve, a ona kaže da će ih spasiti ako joj vrati mrtvo dete. Njih troje istrčavaju iz planine u trenutku kada je odletela u vazduh, a Rajland, Olivijeova i Broj četiri su izginuli.

Hejstings doživljava još jedno iznenađenje. Ahil Poaro nije ni postojao – sve vreme je to bio prerušen Herkul Poaro. On uspeva da vrati grofici njeno dete koje je zaista ostavljeno u sirotištu, a novine otkrivaju da je Li Čeng Jen, poznati kineski političar, izvršio samoubistvo. Priča se završava tako što Poaro lamentira da će svi njegovi drugi slučajevi izgledati dosadno i pitomo u poređenju sa ovim slučajem.

Roman se završava tako što se Hejstings vraća u Argentinu, a Poaro razmišlja o odlasku u penziju. Kaže da želi da gaji tikvice.

Likovi

Glavni

• Herkul Poaro, čuveni privatni detektiv. Umoran od svog života u Engleskoj i bavljenja običnim stvarima, u iskušenju je da se preseli u Brazil. Dobio je novčanu ponudu previše dobru da bi je odbio.
• Arthur Hastings, Poaroov pomoćnik u dva ranija romana i dve kratke priče. Ovo je njegov povratak nakon romana Ubistvo na terenu za golf (1923). U tom romanu Hejstings je planirao da se oženi "Pepeljugom" i preseli se sa njom u Argentinu. Ovde se saznaje da je uradio kako je planirao i da je napredovao od stočarstva. Godinu i po dana kasnije, on se vraća u London da obavi neke poslove i da poseti Poaroa. Kratko radi kao tajnik Ejba Rajlanda pod pseudonimom Artur Nevil.
• Inspektor Džap, Poaroov prijatelj iz policije kome je ovo drugo pojavljivanje posle romana Tajanstveni događaj u Stajlsu. On je inspektor Skotland Jarda. On je prepoznao Majerlinga.

Velika četvorka

Višeetnička banda od četiri osobe koja radi na svetskoj dominaciji. Oni imaju tajno skrovište u kamenolomu od Dolomitima. U vlasništvu je italijanskog društva, lažnog društva Ejba Rajlanda. Kamenolom krije ogromnu podzemnu bazu izdubljenu u srcu planine. Odatle koriste bežičnu komunikaciju za izdavanje naredbi hiljadama svojih sledbenika u mnogim zemljama. Likovi obuhvataju tipične etničke i narodne stereotipe britanske fikcije iz 1920-ih. Likovi su:

• Ejb Rajland, takozvani američki kralj sapuna. Navodi se da je bogatiji od Džona D. Rokfelera i da je najbogatiji čovek na svetu. Početkom romana, Rajland pokušava da unajmi Poaroa i poziva ga u Rio de Žaneiro navodno da istraži šta se dešava u velikom društvu. Poarou se nudi bogatstvo i on je u iskušenju da prihvati. On na kraju odbija i ta radnja se više ne razrađuje. Verovatno je Rajland nameravao da ga zavrbuje za organizaciju. Umire kada skrivena baza Četvorke eksplodira. On predstavlja moć bogatstva.
• Madam Olivije, francuskinja naučnica. Za nju se navodi da je poznata nuklearna fizičarka i analitička hemičarka. Poaro sumnja da je tajila pravi obim svojih istraživanja nuklearne energije. On smatra da je ona „uspela da oslobodi atomsku energiju i da je upregne u svoju svrhu“. Rečeno je da je koristila gama zrake koje emituje radijum da usavrši smrtonosno oružje. Ona je udovica. Radila je sa svojim mužem, sprovodeći njihova zajednička istraživanja do njegove smrti. Za nju se kaže da više liči na sveštenicu iz prošlosti nego na savremenu ženu. Ona umire kada je skrivena baza Četvorke odletela u vazduh. Predstavlja naučna istraživanja posvećena političkim ciljevima.
• Li Čeng Jen, kineski vođa i mozak grupe, rekao je da ima najbolji zločinački mozak ikada poznat. On je nevidljivi lik koji nikada ne izlazi iz Kine, ali o njemu često govore drugi likovi. Njega pokreće sopstvena žudnja za moći i potreba da uspostavi svoju ličnu nadmoć. Nedostaje mu vojna snaga za osvajanje uobičajenim sredstvima, ali se za 20. vek kaže da je vek nemira koji mu nudi druga sredstva za postizanje njegovog cilja. Kažu da ima neograničen novac za finansiranje operacija. Njegove metode uključuju mito i propagandu. On kontroliše "naučnu silu moćniju nego što je svet sanjao". Rečeno je da su "muškarci koji se najviše pojavljuju u očima javnosti ljudi male ili nikakve ličnosti. Oni su marionete koje plešu uz žice koje vuče majstorska ruka, a ta ruka je ruka Lija Čenga Jena". On je moć iza prestola Istoka. On je otelotvorenje Žute opasnosti. Za njegove zavere se kaže da uključuju nemire širom sveta, radne sporove u svakom narodu i revolucije u nekima od njih. Na drugom mestu se objašnjava da je on mandarin i da živi u sopstvenoj palati u Pekingu. On nadgleda istraživanje kod ljudi bez obzira na smrt i patnju njegovih subjekata istraživanja. Na kraju je izvršio samoubistvo.
• Klod Darel, poznat i kao "Uništitelj". On je opskurni engleski glumac i majstor prerušavanja. On je glavni ubica grupe. Pojavljuje se sa stalno u promenljivim licima i višestrukim identitetima kroz roman. On može potpuno da promeni svoj fizički izgled i ličnost. Poznato je ili se sumnja da su mnogi likovi iz romana među ulogama koje Darel igra. Darel je opisan kao star oko 33 godine, smeđe kose, svetle puti, sivih očiju. Njegova visina je 1,78 metara. Njegovo poreklo je tajanstveno. Svirao je u muzičkim salama, a takođe i u repertoarskim predstavama. Nema poznatih prisnih prijatelja. Bio je u Kini 1919. godine, ali se vratio u Ujedinjeno Kraljevstvo preko Sjedinjenih Država. Odigrao je nekoliko uloga u Njujorku. Nije se jedne noći pojavio na pozornici i od tada se za njega nikada nije čulo. Njujorška policija kaže da je njegov nestanak najtajanstveniji. Darel ima jednu slabost koja može odati njegov pravi identitet: kada večera, Darel obično mota komade hleba u male kuglice. Umire kada je skrivena baza Četvorke odletela u vazduh. On je takođe efektivno špijun i predstavlja tajne službe i obaveštajne agencije.

Ostali

Ove likove opisuje Zemboj. Većinu je takođe opisao i Banson. 

• Ahil Poaro, Herkulov navodni brat blizanac. Izgleda da je zasnovan na Majkroftu Holmsu, bratu Šerloka Holmsa. Oba lika su podjednako sjajna kao i njihova poznata braća, ali previše indolentni da bi postigli mnogo. Ahil nema brkove, a Herkul ga opisuje kao svog manje zgodnog blizanca. Kasnije je otkriveno da je Ahil u stvari Herkul Poaro prerušen.
• Grofica Vera Rosakov, elegantna, ekscentrična i prevrtljiva ruska aristokratkinja koja trenutno nema ličnog bogatstva. Ranije je upoznala Poaroa u priči „Dvostruki trag“, gde je Poaro bio oduševljen njom. Ona je agentkinja Četvorke koja kasnije postaje dvostruka agentkinja. Vera se može videti kao Poaroova Ajrin Adler — one su jedine žene koje upadaju u oči svojih detektiva. Lik se pojavio po treći i poslednji put u priči "Kerberovo zatočeništvo". U ovom romanu ona takođe koristi lažno ime Ines Verono. Ona je Poarou i prijateljica i protivnica. Zaposlena je kao tajnica kod madam Olivije.
• Džozef Arons, epizodni lik koji se prvi put pojavio u romanu Ubistvo na terenu za golf. Pojavljuje se i u nekoliko priča o Poaro. On je pozorišni agent i pomaže Poarou da otkrije glumca Kloda Darela.
• Ah Ling, sluga Kinez gospodina Pejntera. Omiljeni osumnjičeni inspektora Džapa za ubistvo.
• Betsi Endrus, kućna pomoćnica Džonatana Volija. Ona je otkrila leš i vrisnula od potresa.
• Pukovnik Eplbi, tajnik Ejba Rajlanda.
• Profesor Borgojn, pariški naučnik koji je imao veze sa Džonom Halidejem pre njegovog nestanka.
• Gospodin Bronson, kućepazitelj Hejstingovog salaša u Argentini. Šalje loše vesti svom šefu.
• Madmoazel Klod, jedna od dvoje pomoćnika madam Olivije.
• Pjer Kombo, stari Poaroov prijatelj koji detektivu duguje uslugu. On radi kako Poaro traži, povlačeći uže u vozu Pariz-Kale. Ovaj čin omogućava Poarou da neopaženo napusti zaustavljeni voz.
• Sidni Krauter, uvaženi ministar unutrašnjih poslova. Još jedan prijatelj koji Poarou duguje uslugu. On preporučuje Hejstingsa za posao tajnika Ejba Rajlanda. Rajland je u to vreme radio u Engleskoj i tražio je novog tajnika. Kasnije upoznaje Poaroa sa gospodinom Dežardoom, predsednikom vlade Francuske.
• Sonja Davidov, sestirčina i sustanarka dr. Savaronova. Ona treba da nasledi Savarovljevo bogatstvo od gospođe Gospože kada on umre.
• Dins, sobar Ejba Rajlanda. On je rođen u Engleskoj, ali je godinama živeo u Sjedinjenim Državama. On prati svog šefa tokom boravku u Engleskoj.
• Mesje Dežardo, predsednik vlade Francuske. Poaro sa njim razgovara o pitanju Velike četvorke.
• Ostin Foli ili Ostin Li, nevidljivilik i jedan od osumnjičenih za pravi identit "Uništitelja". Potekao je iz dobre porodice. Uvek je imao ukusa za glumu i na taj način se istakao na Oksfordu. Sjajan ratni dosije. Zaljubljenik u kriminologiju. Imao je slom živaca od posledica saobraćajne nesreće pre tri i po godine i od tada se više nije pojavljivao na sceni. Njegovo trenutno boravište nije poznato. 35 godina, 1,75 m, svetla put, oči plave, kosa smeđa.
• Robert Grant, poznat i kao Abraham Bigs, sluga Džonatana Volija, "grubog" porekla. On je bivši robijaš optužen za ubistvo i uhapšen kao osumnjičeni.
• Džon Halidej, naučnik koji je posetio Pariz na skupu i nestao.
• Gospođa Halidej, supruga nestalog Džona Halideja. Nema pojma šta se desilo njenom mužu ili zašto.
• Gospodin Helsi, čovek koji je organizovao Poaroov rzgovor sa Džonom Inglsom.
• Kapetan Harvi, mladi agent britanske obaveštajne službe. On donosi vest da je Kina politički odvojena, da će se Velika četvorka sastati u Italiji i da su se britanska, francuska i italijanska vlada udružile protiv njih. Sa Poaroom kao šefom udružene operacije.
• Mesje Anri, jedan od dvoje pomoćnika madam Olivije.
• Hodžson, Meknil i Džonson, Poaroovi zastupnici.
• Džon Ingls, državni službenik u penziji navodno osrednje pameti. On je stručnjak za Kinu i sve kineske stvari. Obaveštava Poaroa o identitetu Lija Čenga Jena.
• Džejms lakej Ejba Rajlanda.
• Kapetan Kent, član Tajne službe Sjedinjenih Država. On istražuje nestanak gospodina Halideja. Više voli britanske zakone o alkoholnim pićima nego zakone svoje zemlje. Uzrujava ga prohibicija.
• Feliks Laon, visok, mršav muškarac koji napada Hejstingsa u hotelskoj sobi u Parizu. U tuči, čini se da Laon gubi novčanik. Ali nagovešteno je da je novčanik podmetnut da bi ga Hastings pronašao.
• Artur Leveršom, autor tajanstvenog pisma upućenog Ejbu Rajlandu.
• Ernest Latrel, nevidljivi lik i jedan od osumnjičenih za pravi identitet "Uništitelj". Sin severnoengleskog paroha. Izbačen je iz javne škole. Glumom počeo da se bavi sa dvadeset tri godine. Narkoman. Pretpostavlja se da je otišao u Australiju četiri godine ranije. Ne može mu se ući u trag posle odlaska iz Engleske. Star 32 godine, visina 1,78 metara, glatko obrijan, smeđa kosa, ravnog nosa, svetle boje tena, sive oči.
• Gospođica Martin, smeđokosa stenografkinja Ejba Rajlanda. Hejstings, koji je još uvek oženjen, je očaran njom. Ovo je znak kontinuiteta da Hejstings ima meku tačku za žene kestenjaste kose. U romanu Tajanstveni događaj u Stajlsu, Hejstings je bio očaran kestenjastokosom Sintijom Merdok i zaprosio ju je. Ovo bi postalo skeč, a Poaro je često zadirkivao Hejstingsa. Kad god Hejstings ukaže na nevinost mlade, lepe i ženske osobe osumnjičene za ubistvo, Poaro lukavo pita: „Da li ona ima kestenjastu kosu?“ Gospođica Martin mu priznaje da je otvorila tajanstveno pismo njihovog šefa.
• Džon Sent Mjur, nevidljivi lik i jedan od osumnjičenih za pravi identitet "Uništitelja". Ima lažno ime, a njegovo pravo ime je nepoznato. Veruje se da je poreklom iz Koknija. Nekada je bio dete glumac. Radio imitacije u muzičkoj dvorani. Tri godine se za njega nije čulo. Star oko 33 godine, visok 1,78 metara, vitke građe, plavih očiju, svetle boje.
• Gospodin Majerling, bivši pripadnik tajne službe i žrtva Velike četvorke. Umire u Poaroovom stanu.
• Gospodin Meknil, jedan od Poaroove trojice zastupnika. Meknil obaveštava Hejstingsa da su pronašli Flosi Monro.
• Inspektor Midouz, predstavnik policije Moretonheampsteda koji istražuje smrt Džonatana Volija. On je stari prijatelj inspektora Džapa koji ga je preporučio Poarou. On je voljan da uključi Poaroa u slučaj.
• Majki sin gospođe Templton iz prvog braka i posinak gospodina Templtona. Opisan je kao zaostao. On izbacuje neprijatne predloge u vezi svoje majke. Ima živčanu naviku koja podseća na Kloda Darela.
• Flosi Monro stara prijateljica Kloda Darela. Ima izbeljenu plavu kosu i više voli Maks faktor i majice sa monogramom. Ona Poarou daje podatke o Darelu i njegovoj navici koje se mogu koristiti za njegovo prepoznavanje bez obzira na njegovu masku.
• Mejbel Palmer, medicinskaka sestra. Ona se obratila Poarou kako bi izrazila svoje sumnje u ubistvo u vili Templtonovih.
• Gospodin Pejnter, neženja od 55 godina. Pozvao je svog mladog bratanca da se nastani u njegovom domu. Bratanac, umetnik, prihvatio je. Pejnter je tada umro u „nesreći“ u svojoj sobi.
• Džerald Pejnter, bratanac i naslednik gospodina Pejntera. Umetnik, opisan kao "divlji i ekstravagantan". Inspektor Džap ga smatra tipičnim za umetnika. Nasleđuje imanje svog preminulog strica.
• Gospođa Pirson, Poaroova gazdarica i domaćica. Njeni zadaci uključuju otvaranje vrata, rukovanje njegovom prepiskom, snimanje telefonskih poruka. Ona inače ne govori.
• Dr. Ridžvej, Poaroov lekar.
• Dr. Kventin, lekar je kriv za smrt gospodina Pejntera
• Gospodin Sonders, čovek koji je sredio da bivši osuđenik Robert Grant nađe posao kada je izašao iz zatvora. Za njega se kaže da izgleda kao propovednik, ali sa polomljenim prednjim zubom. On ima sklonost da uspori svoje reči kada govori.
• Dr. Savaranov, drugi najbolji šahista na svetu. Broj četiri se prerušava u njega u Londonu gde ga je izazvao na partiju američk prvak. Naveden je kao naslednik bogatstva gospođe Gospože, koja je i sama bila udovica i jedina naslednica šećernog profitera Ruskog carstva. Pravi dr. Savaronov je bio ruski revolucionar koji je umro od ruke boljševika. Broj četiri preuzima njegov identitet da bi ukrao nasledstvo.
• Gospodin Templton, stariji gospodin koji se razboleo za vreme obroka. Razlog njegove bolesti je neutvrđen.
• Gospođa Templton, supruga gospodina Templtona. Poaro joj priča priču o ženi koja je otrovala svog muža i šta joj se dogodilo. Ona je postala sve živčanija kada je čula priču.
• Dr. Trivs, domaćin večere u domu Templtonovih. Tokom večere, Poarou je pozlilo.
• Džonatan Voli, još jedna žrtva Velike četvorke. Ubijen u svojoj vili "Veliki bungalov" u selu Hopaton u Devonu. Pisao je Džonu Inglsu i tražio novac da pobegne iz Velike četvorke.
• Gilmur Vilson, mladi američki prvak u šahu. Izazvao je dr. Savaronova na partiju i umro tokom iste. Sumnjalo se za otrov da je uzrok smrti.
• Dr. Bolito, uobičajeni lekar gospodina Pejntera koji je bio na odmoru u vreme Pejnterove smrti.

Neimenovani likovi

Sve ove likove opisuje Zemboj.

• Neimenovani lekar. Njegova uloga je da proglasi smrt Majerlinga.
• Neimenovani čovek iz psihijatrijske bolnice "Hanvel". On tvrdi da je Majerling nedavno odbegli bolesnik psihijatrijske bolnice.
• Neimenovani sluga kinez Džona Inglsa. Jedina odlika mu je apatično lice.
• Neimenovani stariji čovek iz ruralnog područja oko Hopatona. On daje Poarou i Hejstingsu uputstva kako da pronađu bungalov "Granit", a on je takođe taj koji ih je obavestio da je Džonatan Voli ubijen.
• Grupa Slovena i drugih stranaca koji posećuju Poaroa u njegovom stanu iz tajanstvenih razloga. Opisano kao da izgleda neobično i odbojno.
• Mračan čovek bez imena, mršav i srednjih godina. On prilazi Hejstingsu u malom restoranu u Sohu. Snažno „savetujući“ čoveka da napusti Englesku i vrati se u Južnu Ameriku.
• Neimenovani Kinez, bivši sluga Džona Inglsa. On isporučuje zagonetnu poruku Hejstingsu, a zatim umire u bolnici "Sent Džajls" u Londonu.
• Neimenovani oficir parobroda "Ansorija" kojim je Hejstings išao u Južnu Ameriku. On budi Hejstingsa da ga obavesti da će promeniti brod. Njegovo novo odredište je Belgija.
• Neimenovani sluga Belgijanac, dosta star. Očigledno sluga Ahila Poaroa u njegovoj vili. On prima Hejstingsa u ime svog poslodavca.
• Neimenovani gost hotelskog restorana u Bolcanu u Južnom Tirolu u Italiji. Ima živčanu naviku koja podseća na Kloda Darela. Slučajno srevši Poaroa, čovek je skočio sa svog mesta i žurno izašao.
• Neimenovani konobar hotelskog restorana u Bolcanu u Južnom Tirolu u Italiji. On se sudario sa gostom koji je užurbano izlazio.

Analiza

Džeri Spir ističe da roman odstupa od formule romana i priča o Herkulu Poarou. Radnja romana nije smeštena u kaštel ili seosko područje kao neki njegovi prethodnici, niti likovi predstavljaju britansko plemstvo. Zlikovci su bagra međunarodnih zločinaca koji upravljaju tajnim, velikim udruženjem. Njihovi ciljevi uključuju takozvanu dezintegraciju ljudske civilizacije. Oni upravljaju "naučnom snagom", nekom vrstom oružja. Spir nagađa da bi oni mogli da čuvaju tajne teže ili nuklearne energije.

Armin Risi se slaže da je ovo trebalo da bude veliki slučaj Poaroovog života jer sam lik tvrdi da će svi drugi slučajevi izgledati pitomi u poređenju sa ovim. Poaro ne pronalazi ubicu. On mora da se suoči i razotkrije nadnarodno udruženje visokokotiranih ličnosti koje rade na svetskoj dominaciji. Risi vidi knjigu kao delo tajne povesti koje je podstreknuto događajima i uzrocima Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije (roman je verovatno napisan 1924. ili 1925. godine; vidi biografsku napomenu ispod). Osnovni scenario romana ima tajne moći (Četvorke) koje utiču na čovečanstvo i tok povesti. Risi ovo izgleda kao upozorenje Agate Kristi da organizacije iz stvarnog života rade isto. Ističe da ni sama Kristijeva možda nije bila objektivna istoričarka. Bila je članica visokog društva u Britanskom carstvu. Ali ova činjenica joj je možda omogućila pristup neposrednim posmatračima svetske politike i tajnih poslova iza njih. Tokom međuratnog razdoblja, Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija su i dalje bile značajne teme razgovora. On teoriše da je Kristijeva možda saznala za udruženja zaverenika aktivnih u to doba, barem one aktivne u gradu Londonu. Već su postojale glasine da tajne snage spremaju Drugi svetski rat ili čak treći.

Roman opisuje Četvorku: „Postoje ljudi, a ne zastrašivači, koji znaju o čemu govore i kažu da postoji sila iza kulisa […] Sila koja ima za cilj ništa manje od raspada civilizacije. U Rusiji je, znate, bilo mnogo znakova da su Lenjin i Trocki samo marionete čiju je svaku akciju diktirao tuđi mozak." Na drugom mestu u romanu, Poaro navodi da je njihov cilj bio da unište postojeći društveni poredak i da ga zamene anarhijom u kojoj bi vladali kao diktatori. Pretnja od četvorke izgleda da potiče iz Kine. Jedna od žrtava ubistva Četvorke je moreplovac Džon Veli koji se vratio iz Šangaja. Nagoveštava se da je ovo putovanje posredno izazvalo njegovu smrt pošto je naišao na nešto zlokobno u Kini. Još jedna žrtva je bogati svetski trgovac gospodin Pejnter čiji su ostaci spaljeni u njegovom kaminu. U blizini tela nalazila se zagonetna poruka mastilom: „Žuti jasmin“. Pejnter je pisao knjigu pod nazivom "Skrivena ruka u Kini" koja je izgleda dala pobudu za njegovo ubistvo. Velika četvorka u jednom trenutku ispituje novu tehnologiju i oružje. Moćna bežična instalacija je korišćena za usmeravanje energije „daleko iznad svega što je do sada pokušano“. Sposoban je da usmeri snop velikog žestine i razorne moći. To je ispitanon protiv torpeda brodova u Kraljevskoj mornarici koji su potpuno uništeni.

Džejms Zemboj primećuje da ovom romanu nedostaje jedinstvo zapleta pravog romana. To je niz epizoda samo objedinjenih temom Herkula Poaroa koji istražuje i otkriva identitet jednog od zlikovaca. Sama velika četvorka su jedinstveni likovi od kojih svaki predstavlja personifikaciju zla. Ali Zemboj smatra da ovim likovima nedostaju osobine koje bi ih učinile zabavnim, zanimljivim ili lično zanimljivim. Manji likovi nisu jedinstveni. Oni su generički glasnici ili dobavljači podataka. Džon Ingls služi samo da pruži podatke o Liju Čengu Jenu, Flosi Monro je značajna samo u pružanju jednog traga, a Sonja Davidov samo da pokaže Poarou položaj šahovskog stola.

Zemboju je knjiga netipično dosadna za Kristijevu. On veruje da čitaoci kojima je ovaj roman jedino izložen njenom delu verovatno neće slediti više njenih knjiga. Epizodičnost knjige mogla je da dovede do toga da bude duplo ili upola duža, bez ikakve razlike. Obrazac romana je niz opasnih susreta i neuspeha u hvatanju zločinaca. Poaro više puta postavlja zamke za neprijatelja. Neprijatelj stalno zna unapred i ne pada na njih. Na drugoj strani, Velika četvorka postavlja zamke Poarou. On izbegava većinu njih i otkriva da je četvorka predvidela i njegove poteze. Pada u neke "prave" zamke.

Roman nudi više podataka o Hejstingsu. Oženio se svojom "Pepeljugom" i preselio se u Južnu Ameriku. Oba događaja su ukratko pomenuta u romanu Ubistvo na terenu za golf. Roman bi mogao da posluži i kao završnica za Poaroa. Na kraju odlučuje da se povuče na selo i da se bavi svojom novom zanimacijom, gajenjem tikvica. Ova naizgled protivreči romanu Ubistvo Rodžera Akrojda u kom je Poaro već u penziji i već gaji tikvice. Zemboj ukazuje da je roman Velika četvorka napisan pre romana Ubistvo Rodžera Akrojda. On beleži navod iz knjige Autobiografija u kom Kristijeva beleži da je između romana Čovek u smeđem odelu i Tajna zamka Čimniz napisala je još jedan roman.

Književni značaj i prijem

Pregled knjige časopisa Književni dodatak bio je pozitivan, iako netačan napomenu u svom izdanju iz 3. februara 1927. godine kada je pretpostavio da je drugačiji stil knjige od njenog neposrednog prethodnika Ubistvo Rodžera Akrojda bilo namerno trik: "Poaro, belgijski detektiv koji je figurirao u drugim pričama gospođe Kristi, u veoma je dobroj formi u poslednjem nizu pustolovina. Uređaj koji je učinio „Ubistvo Rodžera Akrojda“ tako zagonetnim problemom za čitaoca detektivske fantastike je onaj koji pisac ne može lako da upotrebi drugi put i zaista ova priča nije toliko rasvetljavanje zagonetke koliko recital Poaroovih susreta sa jednom od tih poznatih skupina međunarodnih lopova skoro neograničene moći koji žele da dominiraju svetom.“ Hejstings je opisan kao „priglup kao i uvek“.

Članak časopisa Njujorški književni pregled 2. oktobra 1927. izložio je osnove zapleta i naveo „Broj četiri“ ostaje zagonetka skoro do kraja. To, naravno, otežava detektivu da se čuva od napada i o njegovoj istrazi i ona pruža većinu uzbuđenja priče."

Recenzent časopisa Posmatrač u članku iz 13. februara 1927. nije očekivao izvornost čitajući knjigu koja se bavi temama Velike četvorke, ali je priznao da „Kada neko otvori knjigu i pronađe ime Li Čeng Jen i bude odveden u podzemne odaje u Istočnom kraju 'obešene bogatom istočnjačkom svilom', čovek se plaši najgoreg. Nije da nam gospođa Kristi daje najgore. Ona je previše spretna i vešta za to. Ali kratke, interpolirane zagonetke unutar zagonetke su zaista mnogo zanimljivije od mahinacija supermena 'Velike četvorke'." Zaključak knjige je bio „pretenciozan“ i „ne uspeva da bude zadivljujuć“, a recenzent je zaključio rekavši: „Knjiga ima svoja uzbuđenja – u stvari, previše. Ona nastoji da u tančine nadoknadi ono što joj nedostaje u kvalitetu i doslednosti“.

U članku časopisa Škot 17. marta 1927. je rečeno: „Radnje samog Poaroa ne mogu se shvatiti ozbiljno kao što se uzima, na primer, Šerlok Holms. Knjiga zaista više liči na preteranu parodiju popularne detektivske fantastike nego na ozbiljan esej tog tipa, ali svakako pruža dosta zabave za čitaoca koji je spreman da se zabavi. Ako je to bila namera autorke, uspela je do savršenstva".

Robert Barnard: „Ovaj triler je spojen na najnižoj tački u Kristinom životu uz pomoć njenog zeta. Dobročinstvo je stoga red dana i potrebno je jer je ovo prilično užasno i (šta god neko misli o njemu kao o stvaranju) ponižavajuće za Poaroa“.

Veze sa drugim delima

Povesničar Džeremi Blek ističe da veliki broj romana Agate Kristi iz međuratnog razdoblja beleži merila strahova bogatog društva u to doba. Dodala je i „paranoičnu” osudu u vezi sa zaverom. Ovo je element prisutan u njenom književnom radu i odsutan u prilagođavanjima dela Agate Kristi za televiziju i film.

Blek dodaje da je Kristino delo na svoj način tipično za književnost međuratnog razdoblja od čega je veliki deo odražavao zabrinutost zbog stranih pretnji i veza između domaćih i međunarodnih izazova. Likovi romana Velika četvorka predstavljeni su kao skriveni uzrok i povezujuća pretnja između svetskih nemira, radnih sporova i revolucija tog razdoblja — posebno Oktobarske revolucije pri čemu su Vladimir Lenjin i Lav Trocki opisani kao njihove marionete. Velika četvorka takođe ima naprednu tehnologiju u svom arsenalu.

Li Čeng Jen je istovremeno stvorenje zlokobnog istočnjaštva i odjek ranijeg književnog lika: Fua Mančua Saksa Romera. Ovaj lik je opisan kao „najveći genije kojeg su sile zla vekovima postavljale na Zemlju“, neprijatelja Britanskog carstva i britanske civilizacije uopšte. Lik je kombinovao veliku okrutnost sa naprednim naučnim istraživanjem. U romanu Zagonetka dr. Fua Mančua (1913), istoimeni lik je predstavljen kao lik iza protivzapadnih postupaka u britanskom Hong Kongu i kineskom Turkestanu. On udara protiv zapadnih političara i administratora koji su svesni tajne geopolitičke važnosti Tonkina, Mongolije i Tibeta, koristeći ove oblasti kao ključaonicu na kapiji Indijskog carstva.

Agenti Fua Mančua bili su sveprisutni čak i u Engleskoj. Njegova organizacija je bila upoređena sa žutom hobotnicom sa Fuom Mančuom na čelu sa dakoitima i nasilnicima kao pipcima. Ovi agenti su ubijali tajno i brzo ne ostavljajući nikakav trag za sobom. To su bili književni prethodnici Četvorke i njihovi agenti.

Dejvid Sačet koji je igrao Poaroa u istoimenoj ITV-ovoj seriji od 1989. do 2013. godine imao je drugačiji predlog o poreklu Velike četvorke. Otkrio je da su oni zli pandan serijalu Četiri pravedna čoveka Edgara Valasa. On se, međutim, slaže da je za lik Lija Čenga Jena podstrek bio lik Fua Mančua.

Razvoj romana iz kratkih priča

Ovaj roman je započeo kao niz od dvanaest kratkih priča (jedanaest u SAD).

Prvo objavljivanje priča

Građa knjige se razlikuje od većine Kristinih romana po tome što je roman Velika četvorka niz kratkih slučajeva u koje su uključeni zlikovci iz Velike četvorke, a ne istraga jednog zločina. Roman je izveden iz niza povezanih kratkih priča koje su se prvi put pojavile u časopisu Skica 1924. godine pod naslovom Čovek koji je bio broj 4, a zatim spojene u jedno pripovedanje.

Nazivi objavljenih priča (koje su prenete bez ilustracija) su sledeći:

• Neočekivani gost: Prvi put objavljeno u broju 1614 časopisa Skica 2. januara 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 1. i 2. poglavlja knjige – Neočekivani gost i Čovek iz ludnice.
• Pustolovina dartmurskog bungalova: Prvi put objavljeno u broju 1615 9. januara 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 3. i 4. poglavlje knjige – Još nešto o Liju Čengu Jenu i Značenje ovčijeg buta.
• Dama na stepeništu: Prvi put objavljeno u broju 1616 16. januara 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 5. i 6. poglavlja knjige – Nestanak naučnika i Žena na stepenicama.
• Kradljivci radijuma: Prvi put objavljeno u broju 1617 23. januara 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 7. poglavlje knjige sa istim naslovom.
• U kući neprijatelja: Prvi put objavljeno u broju 1618 30. januara 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 8. poglavlje knjige sa istim naslovom.
• Zagonetka Žutog jasmina: Prvi put objavljena u broju 1619 6. februara 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 9. i 10. poglavlje knjige – Zagonetka Žutog jasmina i Istraga u Kroftlendsu.
• Šahovski problem: Prvi put objavljen u broju 1620 13. februara 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 11. poglavlje knjige sa istima naslovom. Jedanaesto poglavlje romana objavljeno je i kao samostalna kratka priča tokom ponovnog štampanja.
• Klopka sa mamcem: Prvi put objavljeno u broju 1621 20. februara 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 12. i 13. poglavlje knjige – Klopka sa mamcem i Miš ulazi.
• Pustolovina lažne plavuše: Prvi put objavljeno u broju 1622 27. februara 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 14. poglavlje knjige sa malo izmenjenim naslovom Lažna plavuša.
• Strašna katastrofa: Prvi put objavljeno u broju 1623 5. marta 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 15. poglavlje knjige sa istim naslovom.
• Kinez na samrti: Prvi put objavljeno u broju 1624 12. marta 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 16. poglavlje knjige sa istim naslovom.
• Štab u Dolomitima: Prvi put objavljeno u broju 1625 19. marta 1924. Ovo je stvorilo osnovu za 17. i 18. poglavlje knjige – Uspeli trik broja četiri i U Felsenskom lavirintu. To je bila i poslednja Poaroova priča koju je Kristijeva napisala za časopis Skica.

U Sjedinjenim Državama, većina priča Velike četvorke se prvi put pojavila u časopisu Plava knjiga utoliko što se objavljivanje varijante knjige dogodilo tokom objavljivanja priča u Plavoj knjizi. Pored toga, varijanta objavljena u Plavoj knjizi bila je ona iz teksta knjige (sa malim skraćenicama), a ne ona iz teksta časopisa Skica iz Velike Britanije iz 1924. godine. Stoga se može posmatrati kao serijalizacija knjige, a ne kao ponovno štampanje kratkih priča. Svi delovi su nosili ilustraciju. Ilustrator za prvih pet nastavaka bio je L. R. Gustavson dok je Vilijam Molt obezbedio ilustracije za poslednjih šest.

Redosled objavljivanja je bio sledeći:

• Neočekivani gost: Prvi put objavljeno u izdanju iz marta 1927. (tom 44, broj 5) koje je činilo 1. i 2. poglavlje knjige.
• Pustolovina u Dartmuru: Prvi put objavljeno u izdanju iz aprila 1927. (tom 44, broj 6) koje je formiralo 3. i 4. poglavlja knjige.
• Dama na stepenicama: Prvi put objavljeno u izdanju iz maja 1927. (tom 45, broj 1) koje je činilo 5. i 6. poglavlje knjige.
• Kradljivci radijuma: Prvi put objavljeno u izdanju iz juna 1927. (tom 45, broj 2) koje je činilo 7. poglavlje knjige.
• U kući neprijatelja: Prvi put objavljeno u izdanju iz jula 1927. (tom 45, broj 3) koje je činilo 8. poglavlje knjige.
• Zagonetka Žutog jasmina: prvi put objavljeno u izdanju iz avgusta 1927. (tom 45, broj 4) koje je formiralo 9. i 10. poglavlje knjige.
• Šahovski problem: Prvi put objavljen u izdanju iz septembra 1927. (tom 45, broj 5) koje je činilo 11. poglavlje knjige.
• Klopka sa mamcem: Prvi put objavljeno u izdanju iz oktobra 1927. (tom 45, broj 6) koje je formiralo 12. i 13. poglavlje knjige.
• Lažna plavuša: Prvi put objavljeno u izdanju iz novembra 1927. (tom 46, broj 1) koje je činilo 14. poglavlje knjige.
• Neprijateljski udari: Prvi put objavljeno u izdanju iz decembra 1927. (tom 46, broj 2) koje je činilo 15. i 16. poglavlje knjige.
• Štab u Dolomitima: Prvi put objavljeno u izdanju iz januara 1928. (tom 46, broj 3) koje je činilo 17. i 18. poglavlje knjige.

Najava objavljivanja ovih priča u Plavoj knjizi bila je još u novembru 1925. godine kada su urednici na kraju objavljivanja priče "Nasleđe Lemežererovih" objavili: „Dalje priče Agate Kristi, koja je čvrsto utemeljena i prva linija pisaca zagonetki i detektivskih priča, pojaviće se u narednim brojevima časopisa Plava knjiga. Pazite se Velike četvorke." Razlog odlaganja objavljivanja na kraju nije poznat.

Vreme izdavanja Kristinih dela

Ovaj roman je objavljen godinu dana nakon romana Ubistvo Rodžera Akrojda (1926) i bio je u senci svog prethodnika.

Godine 1926. Kristijeva je već bila duboko pogođena smrću svoje majke ranije te godine i raspadom braka sa Arčibaldom Kristijem. Njen dever Kembel predložio je da se priče iz Skice sastave u jedan roman umesto da se podvrgne naporu sastavljanja potpuno novog romana i pomogao joj je da ih revidira u koherentniji oblik za objavljivanje knjige. Njegova pomoć je uglavnom bila u obliku revizije početaka i krajeva priča kako bi se bolje ulile u roman – suština svake priče ostaje ista između varijante kratke priče i varijante romana. Za razliku od kasnije zbirke priča Ortaci u zločinu (1929), poredak priča je zadržan.

Otprilike u to vreme, roman je ponuđen za objavljivanje izdavačkoj kući "Bodlijeva glava" i odbijen je. Ne postoje drugi podaci o ovom romanu, ali Zemboj ukazuje da je to bila Velika četvorka. Njegova teorija se nastavlja sa Kristinom vezom sa novom izdavačkom kućom "Vilijam Kolins i sinovi". Kristijeva bi shvatila da je Velika četvorka potčinjeni roman i dala se na pisanje romana Ubistvo Rodžera Akrojda za novog izdavača.

Knjiga je objavljena nekoliko nedelja nakon nestanka i ponovnog pojavljivanja Kristijeve. Publicitet koji je nastao oko njenog imena doveo je do toga da novi roman postane prodajni hit. Prodaja je bila dovoljno dobra da više nego udvostruči uspeh romana Ubistvo Rodžera Akrojda. Prodao se uprkos tome što nije uobičajena zagonetka ubistva, priča o međunarodnim spletkama i špijunaži i otvara mogućnost više špijunske fikcije od Kristijeve.

Godine 1942. Kristijeva je pisala svom agentu Edmundu Korku iz Hjuz Mesija tražeći od njega da zadrži rukopis u rezervi (verovatno Usnulo ubistvo) i izjavila:

Jednom sam bila u položaju u kom sam želela da pišem samo zbog novca koji je došao i kada sam osetila da ne mogu – to je osećaj koji para živce. Da sam imala jedan 'kec u rukavu' to bi napravilo veliku razliku. To je bilo vreme kada sam morala da produciram tu pokvarenu knjigu Velika četvorka i morala sam da se nateram da napišem Zagonetku plavog voza

Posveta

Ovo je druga Kristina krimi knjiga koja nema posvetu, a prva je Poaro istražuje.

Prilagođavanja

Grafički roman

Roman „Velika četvorka“ je objavila izdavačka kuća "HarperCollins" prilagođan u grafički roman 3. decembra 2007. godine. Prilagodio ga je i ilustrovao Alen Pajo (ISBN 0-00-725065-7). Ovo je prevedeno iz izdanja koje je prvi put objavila u Francuskoj izdavačka kuća "Emmanuel Proust éditions" 2006. godine pod naslovom Les Quatre (Četvorka).

Televizija

Roman je ekranizovan sa Dejvidom Sačetom u ulozi Poaroa kao epizoda poslednje sezone serije Poaro. Epizoda je premijerno prikazana na ITV-u 23. oktobra 2013. i na RVЅ-u 27. jula 2014. godine u Sjedinjenim Državama. U epizodi su takođe igrali i Sara Periš, Patriša Hodž, Tom Bruk, Nikolas Brns i Sajmon Lou. Sačetove bivše kolege Hju Frejzer, Filip Džekson i Polin Moran ponovo su tumačili svoje uloge kao Hejstings, Džap i gospođica Lemon (koja je dodata u epizodi iako se nije pojavila u romanu) nakon otprilike desetogodišnjeg odsustva iz same serije. Epizoda objašnjava njihovo odsustvo ukazivanjem da Hejstings živi na svom argentinskom ranču, a gospođica Lemon sama uživa u mirnom životu pošto je napustila posao kod Poaroa. Džap je unapređen u pomoćnika načelnika gradskog SUP-a, a u epizodi preuzima ulogu Poaroovog pomoćnika dok je Hejstings bio taj koji je bio na tom mestu u romanu. Nik Dej tumačio je Inglsa, Džejms Kerol Džordan Rajlanda, Patriša Hodž kao madam Olivije, Stiven Pejsi Pejntera, a Sara Periš Flosi.

Epizoda je veoma slabo zasnovana na romanu za koji scenarista Mark Getis smatra da je „gotovo neprilagodljiv neredo“. Većina tačaka radnje romana je, na primer, uklonjena, a među njima su i smrt Majerlinga u Poaroovom stanu, iskorišććavanje radijuma koja madam Olivije, Hejstingsov tajni zadatak kao Rajlandov tajnik i Poaroovo prerušavanje u Ahila, njegovog navodnog brata blizanca. Umesto toga, istaknute su priče o ovčijem butu, šahovskom ubistvu i zagonetki žutog jasmina (u ekranizaciji, gelseminu). Raspon likova je značajno smanjen zbog ovih izmena, a među isključenim likovima je i grofica Vera Rosakov. Najznačajnije promene uključuju same negativce. U romanu su sva četiri člana Velike četvorke zaista krivi za svoje zločine iako žive odvojenim životima. U ekranizaciji su Olivijeova i Rajland članovi Stranke mira koju je osnovao Li Čeng Jen koji je miroljub, a ne disident. Olivijeova i Rajland su povezani sa po jednim od ubistava i brzo su nestali kada se posumnjalo na njih. Međutim, na kraju se otkriva da su Li Čeng Jen, Olivijeova i Rajland nevini i da im je jedini negativac, Klod Darel, namerno podmetnuo. Darel je jedno od nekoliko lažnih imena Alberta Volija, a jedan je i Pejnterov lekar dr. Kventin. Voli je glumac koji diriguje čitavom postavom Velike četvorke, napajaa štampu senzacionalnim tragovima i pretećim pismima i ubija svoje žrtve kako bi upleo članove Stranke mira (koje je potom oteo i drogirao ih imobilišućim gelseminom) čime potvrđuje postojanje organizacije. Njegova pobuda u svemu tome je da privuče divljenje Flosi Monro koja mu nije uzvratila ljubav pa ju je obasipao anonimnim poklonima i čestitkama kojima izražava svoju ljubav prema njoj. Ispostavilo se da mu je Flossie rekla da nije bio dovoljno dobar za nju u prošlosti, a luda šema je pokušaj da od sebe napravi međunarodnu slavnu ličnost za koju veruje da ona želi. Za razliku od romana, vrhunac obračuna se ne odvija u složenom štabu u planini već u starom pozorištu u kom su Darel i Flosi glumili kao mladi. Nema ni smrtonosnog praska iako je Darel pokušao da okine dinamit, ali ga je Poaro podsetio da ne može da ubije Flosija ubedivši ga da demontira dinamit. Umesto toga, kada je ludak pokušao da upuca Poaroa, ubio ga je novinar Lorens Bozvel Tajso (lik koji se ne pojavljuje u romanu), koji na njega spušta zavesu. Li Čeng Jen (u odsustvu), Olivijeova i Rajland izbegavaju smrt i nastavljaju svoj rad kao zagovornici Stranke mira. Flosi (koja je ubijena u romanu i stoga nije igrala nikakvu ulogu u rešenju) takođe preživljava svoju prvobitnu sudbinu.

Kao i u romanu, Poaro je iscenirao svoju smrt. Kada je Darel saznao da se Poaro približava istini, pokušao je da ga namami uminirani stan posmatrajući ga prerušen u staricu. Poaro je uočio opasnost na vreme i uspeo da pobegne sa mesta događaja pre nego što je sve odletelo u vazduh, a samo je ostavio svoj štap kako bi stvorio utisak da je poginuo u prasku. Džap obaveštava Hejstingsa i gospođicu Lemon pa zajedno sa sobarom Džordžom prisustvuju Poaroovoj „sahrani“, a niko od njih — sa izuzetkom Džapa koji se pojavljuje u raspletu — nema pojma da je on preživeo sve do konačnog obračuna sa Darelom. Poaro kasnije objašnjava da je ta lakdrija bila neophodna kako bi Darel postao previše samouveren, a samim tim i dovoljno nesmotren da razotkrije sopstvene planove. Epizoda se završava ponovnim okupljanjem Poaroa i njegovih starih prijatelja. U epizodi su se poslednji put pojavili Filip Džekson i Polin Moran u svojim ulogama.