Vera Vološina

Vera Danilovna Vološina (rus. Вера Даниловна Волошина; Šeglovsk, 30. septembar 1919 — Golovkovo, Moskovska oblast, 29. novembar 1941), sovjetska partizanka, učesnica Velikog otadžbinskog rata i heroj Ruske Federacije.

vera vološina
Vera Vološina
Lični podaci
Datum rođenja	(1919-09-30)30. septembar 1919.
Mesto rođenja	Šeglovsk, Ruska SFSR
Datum smrti	29. novembar 1941.(1941-11-29) (22 god.)
Mesto smrti	Golovkovo, Moskovska oblast Ruska SFSR, Sovjetski Savez
Delovanje
Učešće u ratovima	Veliki otadžbinski rat
Služba	Crvena armija
Heroj
Heroj Rusije od	6. maja 1994.
Odlikovanja	Heroj Ruske Federacije Orden otadžbinskog rata prvog stepena

Biografija

Vera Vološina je rođena 30. septembra 1919. godine u selu Šeglovsk. Poticala je iz radničke porodice, njen otac je bio rudar, a majka nastavnica. Od prvih razreda osnovne škole bavila se sportom — gimnastikom i atletikom. U srednjoj školi je osvojila gradsko prvenstvo u skoku. Kao dobra sportistkinja bila je poslata na dalje školovanje u Moskvu. Pohađala je Državni centralni institut za fizičku kulturu. Uporedo s ovom školom, pohađala je i Moskovski aeroklub, gde je savladala pilotiranje na avionu Polikarpov I-153 zvanom „Čajka” i počela da vežba skakanje padobranom. Takođe bavila se vežbanjem pucanja, crtanjem i poezijom. Kada je 1936. godine izbio građanski rat u Španiji, Vera je kao komsomolka izrazila želju da se kao dobrovoljka prijavi za učestvovanje u ratu na strani Španske republike u borbi protiv fašizma, ali je zbog mladosti bila odbijena.

Kada je 1935. godine vajar i slikar Ivan Šadr stvarao niz skulkptura za tada građeni park kulture i odmora „Gorki” u Moskvi on je posetio Instutut za fizičko vasitanje i tražio studente koji će mu biti modeli za njegove skulpture. Među dvadeset odabranih studenata, nalazila se i Vera, koja je vajaru psolužila kao model za skulpturu „Devojka s veslom”, koja je bila postavljena na glavnom ulazu u park. Ova statua je bila veoma popularna i po njoj su izrađene brojne slične skulpture po čitavom Sovjetskom Savezu. Takođe, ova statua je iz izazivala veliki broj kritika jer je bila potpuno gola. Ova skulptura je stradala prilikom nemačkog bombardovanja Moskve, 1941. godine.

Tokom prve godine studija, Vera je s ostalim studentima, otišla u sportski kamp u blizini Serpukhova. Tu se ozbiljno prehladila i grip je je izazvao ozbiljne komplikacije na nogama. Dugo je bila lečena, ali je na kraju morala da napustiti sportski institut. Zajedno sa svojim prijateljima iz rodnog grada upisla je Moskovski institut sovjetske trgovine. U leto 1941. godine, Vera je završila ispite treće godine studija i otišla u Zagorsk na praktičnu obuku. Tu je zatekao napad Nemačke na Sovjetski Savez, 22. juna 1941. godine.

Odmah nakon početka Velikog otadžbinskog rata, bila je mobilisana u radne brigade, koje su kopale rovove i protivtenkovske zamke na periferiji Moskve. U oktobru se dobrovoljno priključila Crvenoj armiji. Bila je poslata u jedinicu, koja je bila pod komandom obaveštajnog odeljenja Štaba Zapadnog fronta i koja je bila prebačena u pozadinu neprijatelja. Vera se istakla već u prvoj akciji u kojoj je učestvovala, 21. oktobra 1941. godine, na području blizu železničke stanice Zavidovo, kod Moskve. Nakon toga je imala još šest uspešnih akcija u neprijateljskoj pozadini.

Novembru 1941. godine, ova vojna jedinica je dobila popunu s novim borcima, među kojima je bila i Zoja Kosmodemjanskaja. Vera i Zoja su se brzo sprijateljile i zajedno su učestvovale u diverznatskim akcijama u neprijateljskoj pozadini. Krajem novembra, ova partizanska jedinica je bila podeljena u dve grupe. Vera i Zoja su se tada rastale, jer je Vera otišla u prvu, a Zoja u drugu grupu. Nakon podele, druga grupa je pošla u selo Petriševo, dok je prva grupa nastavila dalje kao Golovkovu. Na putu ka tom selu druga grupa je 29. novembra 1941. godine naišla na nemačku zasedu i upala u iznenadnu borbu, u kojoj je Vera bila ranjena i zarobljena. Odmah po zarobljavanju Vera je bila dovedena na kolhoz u Golovkovu, gde su se nalazili sovjetski ratni zarobljenici. Pošto je odbila da islednicima bilo šta otkrije o rasporedu partizanskih grupa u neprijateljskoj pozadini, bila je istog dana obešena.

Obešena je 29. novembra 1941. godine u Golovkovu, neposredno pre smrti je prkosila neprijatelju i pevala „Internacionalu”. Istog dana, u obližnjem selu Petriševu obešena je njena drugarica Zoja Kosmodemjanskaja (1923—1941). Nedugo nakon smrti, januara 1942. godine, Zoja je bila proglašena za heroja Sovjetskog Saveza kao prva žena proglašena za zasluge u Velikom otadžbinskom ratu. Za razliku od nje, Vera se dugo vremena nalazila na listi nestalih osoba. Seljaci su telo „nepoznate partizanke” polovinom decembra 1941. godine sahranili u blizini mesta gde je obešena. Zahvaljujući istraživačkom radu novinara Georgija Forlova tek 1957. godine je bio otkriven njen grob, nakon čega su njeni posmrtni ostaci bili preneti u zajedničku grobnicu palih boraca u Naro-Fominsku.

Septembra 1966. godine, u okviru proslave dvadesetpetogodišnjice bitke za Moskvu, ukazom Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR-a Vera Vološina je posmrtno bila odlikovana Ordenom Otadžbinkog rata prvog stepena. Za iskazani heroizam u borbi s nemačko-fašističkim okupatorom u toku Velikog otadžbinskog rata, 6. maja 1994. godine ukazom predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina proglašena je za heroja Ruske Federacije.

U toku Velikog otadžbinskog rata, juna 1944. godine poginuo je Verin školski drug i verenik, za koga je trebalo da se uda 1942. godine, Jurij Mihajlovič Dvužiljni (1919—1942). On je bio kapetan Crvene armije i komandant jednog bataljona i stradao je u borbama kod grada Mogiljova, tokom Beloruske operacije i proglašen je za heroja Sovjetskog Saveza.

Spoljašnje veze

• (jezik: ruski) Biografija Vere Vološine na sajtu Heroji zemlje
• (jezik: ruski) Nazivana sestrom Zoje Kosmodemjanskaje na sajtu ria.ru