Veštačko jezero

Veštačko jezero ili zagat je tip jezera koji nastaje svesnim delovanjem čoveka. Formira se pregrađivanjem rečnih dolina, klisura i i kanjona pomoću betonskih i zemljanih brana. Ovakva jezera gradila su se još i prošlosti, tačnije oko 1300. godine p. n. e.u dolini reke Oront u Siriji, pregrađen je tok na površini od oko 50 km² i ta akumulacija nazvana je „Homs“. Slični projekti pravljeni su u Starom Egiptu, Indiji i Mesopotamiji.

Danas su veštačka jezera veoma brojna i polifunkcionalna. Služi za hidrenergiju, odnosno proizvodnju električne energije, navodnjavanje, te snabdevanje vodom naselja i industrije, sport, turizam, rekreaciju, ribnjake[1] i dr. U Srbiji najveća zagat je Đerdapsko jezero, a slede Zvorničko, Perućac, Zlatarsko i dr.

Veštačka jezera se uslovno mogu podeliti na:

Akumulaciono jezeroUredi

Akumulaciono jezero, takođe i veštačka akumulacija je veštačko jezero, nastalo čovekovim radom. Formiraju se pregrađivanjem rečnih tokova u dolinama, klisurama, kanjonima i kotlinama, postavljanjem betonskih brana. Njihova namena može biti različita — za potrebe hidroenergije, navodnjavanje, regulaciju toka, rekreacija, sportovi na vodi, zaštita od poplava, plovidba i sl.

Najveća veštačka akumulacija na svetu je jezero Volta u Gani i zahvata površinu od 8.500 km². Najveće akumulaciono jezero u Srbiji je Đerdapsko sa površinom od 170-250 km² (zavisno od doba godine).

IzvoriUredi

LiteraturaUredi

  • Dukić, D. i Gavrilović Lj. (2006): Hidrologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstav, Beograd.
  • Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd

Vidi jošUredi