Vladimir Stamenković
Vladimir Vlada Stamenković (Beograd, 26. decembar 1928 – Beograd, 8. jun 2018), pozorišni kritičar, teatrolog, višedecenijski pozorišni kritičar NIN-a, glavni selektor i umetnički direktor Sterijinog pozorja u Novom Sadu, profesor dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
| Vladimir Vlada Stamenković | |
|---|---|
 Dodela zlatnih povelja zaslužnim profesorima u penziji povodom 50 godina Fakulteta dramskih umetnosti. Dekan Ljiljana Mrkić Popović i Vladimir Stamenković | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 26. decembar 1928. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 8. jun 2018. (89 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Obrazovanje | Pravni fakultet u Beogradu |
| Naučni rad | |
| Polje | dramaturgija i pozorišna kritika |
| Institucija | Književne novine
NIN Fakultet dramskih umetnosti Sterijino pozorje |
| Učenici | Ivan Medenica Dušan Kovačević |
| Poznat po | pozorišnoj hronici u NIN-u više od 4 decenije |
| Nagrade | - Sterijina nagrada za naročite zasluge na unapređenju domaće pozorišne umetnosti i kulture(1996) |
Biografija uredi
Školovao se u Beogradu. Osnovnu školu je završio 1939, III realnu mušku gimnaziju[1] 1947, a Pravni fakultet 1953. godine.[2]
Nakon završetka studija, radio je dve godine kao sudski pripravnik. Istovremeno je pisao zapažene pozorišne kritike što ga je dovelo[1] 1956. na radno mesto dramaturga i urednika radio-dramskog programa Radio-Beograda.[2] Na ovom poslu će se zadržati punih jedanaest godina (do 1968), nakon čega je prihvatio poziv da predaje na tadašnjoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju.[1]
Na Akademiji je biran u sva akademska zvanja, od docenta do redovnog profesora, a dugo vremena je bio i šef Katedre za dramaturgiju.[1]
Predavao je dramaturgiju studentima treće godine punih dvadeset osam godina.
Osim toga, bio je Umetnički direktor i Glavni selektor Sterijinog pozorja (1976—1981).[1]
Bio je počasni član Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije (Nacionalne sekcije AICT-a).[2]
Pozorišne kritike uredi
Pozorišne kritike je pisao najpre za Književne novine (do 1961), a potom za NIN, gde je vodio pozorišnu hroniku pune četiri decenije.[2] Po rečima njegovog studenta, a kasnije i profesora Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Ivana Medenice, toliko dugačak staž stalnog pozorišnog kritičara u istom mediju, osim što predstavlja pravu retkost čak i na svetskom nivou, zapravo svedoči "prevashodno o njegovoj građanskoj postojanosti, istrajnosti, prosvetiteljskom osećanju obaveze i misije."[3]
Pripadao je grupi retkih pozorišnih kritičara koji su od samih početaka BITEF-a podržavali ovaj festival. Iako je suštinski bio naklonjen ovom festivalu, neštedimice je iznosio argumente kritike i ocene koje su se nekada kosile sa izborom Mire Trailović i Jovana Ćirilova, suosnivača i selektora Festivala. Oni sami su tome u prilog istakli: "Nikad korumpiran, nikad popustljiv, ali sposoban i da se oduševi onim što odgovara njegovom savremenom senzibilitetu i njegovom verovanju, intelektualnom, estetskom i društvenom..."[4]
Što se tiče kritičarskog i esejističkog rada Vladimira Stamenkovića, on obuhvata više od hiljadu pet stotina publikovanih tekstova.[1]
Nasleđe uredi
Kao profesor Fakulteta dramskih umetnosti ali i kao postojani pozorišni kritičar čvrstih uverenja i snažnih argumenata, stekao je izuzetan ugled i veliko poverenje svojih studenata, ali i mlađih kritičara.
Izveo je na pozorišni put trideset generacija dramaturga, praktično sve dramaturge, dramske pisce, kritičare i teatrolog starije i srednje generacije.[5]
Dobro je poznato da je upravo Stamenković imao bitnu ulogu u profesionalnom debiju Dušana Kovačevića[3].
Dragana Bošković navodi da je profesor Stamenković neumorno promovisao svoje studente kod pozorišnih uprava i da je zaslužan što su se neki od danas kultnih tekstova, našli pod svetlima pozornice. Isto tako, njegovi studenti koji nisu postali dramski pisci već njihovi kritičari, upravo su se ugledali na moralni integritet i jasnoću stavova svoga profesora. [6]O profesoru još kaže:
"U neprestanom, kreativnom dijalogu sa tradicijom, Vladimir Stamenković je nepogrešivo umeo da razdvoji pomodno od savremenog, pišući o predstavama otvoreno, jasno i hrabro, bez obzira na društveno-istorijski kontekst u kome su nastajale, i globalizacijska kretanja."[6]
"Kao pravi romantičar, ne i romantik, Stamenković je bio suštinski, autentično i iskreno otvoren – a što je na prvi pogled bio u potpunoj suprotnosti s njegovom uzdržanom, strogom, urednom i otmenom pojavom i nastupom – za sve što je novo i originalno. Njegov osnovni pokretač nije bio poriv – a što je veoma čest slučaj u profesiji kritičara – da dela koja analizira potvrđuje, te procenjuje kroz prizmu svojih estetskih, ideoloških i misaonih nazora, već da ih posmatra iz njih samih."[3]
Nagrade uredi
- Sterijina nagrada za naročite zasluge na unapređenju domaće pozorišne umetnosti i kulture(1996);
- Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku ”Miodrag Kujundžić” za članak: Predeo mašte (Bašta sljezove boje, ”D. Radović” Beograd), NIN, Beograd (1997)
- Sterijina nagrada za knjigu: Kraj utopije i pozorište (2001)
- Sterijina nagrada za teatrologiju ”Jovan Hristić” za kritiku knjige: Pozorište ili usud prolaznosti Petra Marjanovića (2002)
- Zlatna povelja zaslužnim profesorima u penziji povodom 50 godina Fakulteta dramskih umetnosti (1998)
- Tanjugova nagrada za najbolju pozorišnu kritiku o predstavama BITEF-a (2006).
Dela uredi
- Komediografija Branislava Nušića, Misailović Milenko i Vladimir Stamenković;
- Teorija drame 18. i 19. veka, Vladimir Stamenković (Beograd 1985);
- Savremena drama. Knj. 1, priredio Vladimir Stamenković (Beograd, 1987);
- Savremena drama. Knj. 2, priredio Vladimir Stamenković (Beograd, 1987);
- Kraljevstvo eksperimenta, Vladimir Stamenković (Beograd 1987);
- Pozorište u dramatizovanom društvu, kritike i eseji (1956-1986), (Beograd 1987);
- Kraj utopije i pozorište, kritike i eseji (1985-2000) (Beograd, Novi Sad, 2000);
- Pozorište u zenitu, odabrane kritike (1956-2005), (Beograd, 2005);
- Dijalog s tradicijom, BITEF 1967-2006 (Beograd, 2012).
Reference uredi
- ^ a b v g d đ Stamenković, Vladimir (2000). Kraj utopije i pozorište, kritike i eseji (1985—2000). Beograd, Otkrovenje; Novi Sad, Sterijino pozorje. str. 217—218.
- ^ a b v g „STAMENKOVIĆ Vladimir | Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-17.
- ^ a b v Medenica, Ivan (14. juni 2018). „In memoriam, Poetičar romantizma”. NIN.
- ^ Stamenković, Vladimir (1987). „Trailović, Mira; Jovan Ćirilov - Pogled iznutra (pogovor)”. Kraljevstvo eksperimenta, dvadeset godina BITEF-a. Beograd: Nova knjiga. str. 251.
- ^ „Tihi čovek velikih dela - Uspomena – Vladimir Stamenković (1928–2018) - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (na jeziku: srpski). 2018-06-13. Pristupljeno 2022-10-17.
- ^ a b „Profesoru, s ljubavlju”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-10-17.
Literatura uredi
- JOVANOVIĆ, Raško. Leksikon drame i pozorišta, Beograd : Prosveta, 2013.
- 60 GODINA STERIJINOG POZORJA, (dokumentarna građa), priredila Aleksandra Kolarić, Novi Sad, Sterijino pozorje, 2015