Volinska oblast

Volinska oblast (ukr. Волинська область) je oblast na severozapadu Ukrajine. Administrativni centar oblasti je grad Luck. Kovelj je najzapadniji grad u oblasti, i zadnja stanica u Ukrajini na železničkoj trasi između Kijeva i Varšave.

Volinska oblast
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Položaj
Država Ukrajina
Admin. centarLuck
Najveći gradLuck, Kovel
Službeni jezikukrajinski
GuvernerVladimir Gunčik
Površina20.144 km2
Stanovništvo2011.
 — broj st.1.037.200
 — gustina st.51,49 st./km2
 — ISO 3166-2UA-07
Poštanski broj43-45hhh
Pozivni broj+380 33
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

IstorijaUredi

Volinja je bila deo Kijevske Rusije, dok nije postala nezavisna oblast i deo Kraljevstva Galicije i Volinje. U XV veku je postala deo Velike kneževina Litvanije, a 1569. ulazi u sastav Poljske. Bila je deo Poljske sve do 1795, kada je postala deo Ruske imeprije, čiji je deo ostao sve do Prvog svetskog rata. U tom periodu se ova oblast zvala Volinska gubernija. Između dva rata (1921—1939), Volinska oblast je bila deo Poljske i zvala se Voljinsko vojvodstvo.

Posle potpisivanja Sporazuma Ribentrop-Molotov između Sovjetskog Saveza i Nacističke Nemačke, Poljska je podeljena između te dve države. Volinja je pripala Sovjetskom Savezu, i oblast je obrazovana 4. decembra 1939. godine.

Većina Ukrajinaca je bila zadovoljna što su se vratili matičnoj državi, ali Poljaci su doživeli surovu sudbinu. Hiljade Poljaka, najviše penzionisanih oficira, je deportovano u Sibir i druge oblasti u Sovjetskom Savezu. Većina prognanih je umrla zbog izuzetno teških uslova života u sovjetskim radnim logorima.

Posle završetka Drugog svetskog rata granica između Poljske i Sovjetskog Saveza bila je određena Kurzonskom linijom. Volinja i okolne oblasti su pripale teritoriji Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike. Veći deo Poljaka koji je ostao u ovoj oblast se vratio u delove koji su vraćeni Poljskoj, dok su se Ukrajinci iz Poljske uglavnom preselili na teritorije pripojene Sovjetskoj Ukrajini.

PrivredaUredi

Ova oblast je doživela period ubrzane industrijalizacije, uključujući i izgradnju Luckog automobilskog zavoda. Pored toga ostala je jedna od najruralnijih oblasti u Sovjetskom Savezu. Trenutno je jedna od najsiromašnijih oblasti u Ukrajini, najviše zbog nedostatka investicija i ulaganja u infrastrukturu. Neki delovi Volinske oblasti su kontaminirani nakon Černobiljske katastrofe.

StanovništvoUredi

Nacionalnost[1] 1989. 2001. Maternji jezik[2] 1989. 2001.
Ukrajinci 94,6 % 96,9 % Ukrajinski jezik 94,5 % 97,3 %
Rusi 4,4 % 2,4 % Ruski jezik 5,1 % 2,5 %
Belorusi 0,5 % 0,3 % ostali jezici 0,4 % 0,2 %
Poljaci 0,1 % 0,1 %

ReferenceUredi

  1. ^ National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  2. ^ Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine

Spoljašnje vezeUredi