Vojna hunta

Vojna hunta je jedan od oblika autoritarne vlasti. Na vlast dolazi nedemokratski, obično nasilnim pučevima.

Pojava vojnih hunti je bila česta u Latinskoj Americi tokom 20. veka. Reč hunta (šp. junta) dolazi iz španskog jezika, i znači odbor, obično upravni odbor.Nastao je u nacionalnoj i lokalnoj hunti koju je organizovao španski otpor Napoelonovoj invaziji na Španiju 1808. godine.[1]

Danas se termin koristi za opis autokratskih vlasti kojekarakterišu oligarhijska vojna diktatura, za razliku od drugih oblika ovakve vlasti - vlasti pojedinca ili jednopartijskog, nedemokratskog vladanja.

Ponekad od hunte nastaje vojna diktatura, ali ovi izrazi nisu sinonimi.

Poznati primeri vladavine vojne hunteUredi

Od 1920. vojne hunte su bile čest primer vladavine u Latinskoj Americi u obliku "institucionalizovane, visoko profesionalne hunte" na čijem čelu su bili vojni komandanti, uz podršku šefova policije ili drugih ključnih tela. [2] U svetu je i danas prisutna hunta kao vlast u pojedinim zemljama Afrike poput Burkine Faso, Čada, Gvineje ili Sudana. Na evropskom tlu, po vladanju hunte poznate su Grčka(1967-1974), Poljska (1981 - 1983),Portugal (1926-1933 i 1974-1975), te Turska u kojoj je takođe u dva navrata (1960-1961 i 1980-1983) vlast uspostavljana na ovaj način.

Augusto Pinoče je predvodio vojnu huntu koja je izvršila državni udar u Čileu 1973. godine i zbacila socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea i uvela vojnu diktaturu.

12. avgusta 1981. general Leopoldo Galtijeri je postao predsednik Argentine u vojnom udaru. Nova vladajuća vojna hunta je započela planove za okupaciju Folklandskih Ostrva u nameri da skrene pažnju javnosti sa teške ekonomske situacije i tako je izbio Folklandski rat.

U Grčkoj je na vlasti bila vojna hunta od 1967. do 1974. godine, u njenoj svrgavanju imale su uticaja demonstracije 17. novembra 1973. i grupa Sedamnaesti novembar.

Spisak zemanja vojne hunteUredi

Primeri zemalja u kojima je vojna hunta bila ili je još uvek oblik uređenja.

AfrikaUredi

  1.   Algeria - (1965–1976)
  2.   Burkina Faso - (2022–)
  3.   Chad - (2021–)
  4.   Egypt – (2011–2012)
  5.   Ethiopia – (1974–1987)
  6.   Guinea – (2021–)
  7.   Liberia – (1980–1984)
  8.   Libya  Libya  Libya – (1969–1977), (1977–2011)
  9.   Mali – (2020–)
  10.   Mauritania – (1978–1979), (1979–1992), (2005–2007), (2008–2009)
  11.   Nigeria – [ (1966–1979), (1983–1998)
  12.   Sierra Leone – (1967–1968), (1997–2002)
  13.   Somalia – (1969–1976), (1980–1981)
  14.   Sudan – (1989–1993), (2019), (2021–)
  15.   The Gambia – (1994–1996)

AmerikaUredi

  1.   Argentina – (1966–1973), (1976–1983)
  2.   Bolivia – (1970–1971), (1980–1982)
  3.   Brazil – (1930–1945), (1964–1985)
  4.   Chile – (1973–1990)
  5.   El Salvador – (1931), (1960–1961), (1961–1962), (1979–1982)
  6.   Guatemala – (1954)
  7.   Haiti – (1991–1994)
  8.   Nicaragua – (1979–1985)
  9.   Peru – (1968–1980)
  10.   Uruguay – (1973–1985)
  11.   Venezuela - (1948–1958)

AzijaUredi

  1.   Bangladesh – (1975–1981), (1982–1990)
  2.   Georgia – vlada koja je trajala od 6. januara do 10. marta 1992.
  3.   Indonesia – (1967–1998)
  4.   Myanmar   Myanmar – (1988–2011), (1988 - 1997), (2021–present)
  5.   Pakistan – (1958–1969), (1969–1971), (1977–1988), (1999–2008)
  6.   South Korea –(1961–1963)
  7.   Taiwan – (2014–2019)

EvropaUredi

  1.   Greece – (1967–1974)
  2.   Poland – (1981–1983)
  3.   Portugal – (1974–1975)
  4.   Turkey – (1980–1983)

OkeanijaUredi

  1.   Fiji – (2006–2014)[3]

ReferenceUredi

  1. ^ „junta | political committee | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-30. 
  2. ^ Brooker, Paul (2014), Non-Democratic Governance, Macmillan Education UK, str. 140—171, ISBN 978-1-137-30579-4, Pristupljeno 2022-03-30 
  3. ^ „Fiji holds historic election after years of military rule – DW – 17.09.2014”. DW.com. Deutsche Welle.