Geografija Kazahstana

Kazahstan se nalazi u centralnoj Aziji (sa 14% površine zemlje u istočnoj Evropi). Sa površinom od oko 2.724.900 km² Kazahstan je više nego dvostruko veći od ostale četiri centralnoazijske države i 60% veći od Aljaske. Zemlja se na jugu graniči sa Turkmenistanom, Uzbekistanom i Kirgistanom; sa Rusijom na severu; sa Rusijom i Kaspijskim jezerom na zapadu; i sa kineskom autonomnom oblasti Sinđang Ujgur na istoku.

Topografija i vodotoci

Detaljna karta Kazahstana

U stepama centralne Azije (Akmolinska oblast)

U Kazahstanu postoje značajne topografske varijacije. Najviša tačka je vrh planine Kan Tengri, na granici Kirgistana u lancu Tjen Šan, sa nadmorskom visinom od 7.010 m iznad nivoa mora; najniža tačka je dno depresije Karagije na 132 m ispod nivoa mora, u provinciji Mangistau istočno od Kaspijskog jezera. Većina zemlje se nalazi između 200 - 300 m iznad nivoa mora, a kaspijska obala Kazahstana uključuje neke od najnižih nadmorskih visina na Zemlji. Vrh Kan Tengri u planinama Tjen Šan (i na granici sa Kirgistanom i Kinom) je najviša visina Kazahstana na 6.995 m (7.010 m sa ledenom kapom).

Mnogi vrhovi Altajskih planina i Tjen Šana pokriveni su snegom tokom cele godine, a oticanje sa njih je izvor za većinu slatkovodnih reka, potoka i jezera u Kazahstanu. U kazahstanskoj oblasti Almati nalazi se planinska visoravan Minzhilki.

Osim reka Tobol, Išim i Irtiš (kazaški nazivi su Tobil, Esil i Ertis), čiji delovi teku kroz Kazahstan, sve reke i potoci Kazahstana su deo sistema bez izlaza na more. One se ili ulivaju u izolovane vodene površine kao što je Kaspijsko jezero ili jednostavno nestaju u stepama i pustinjama centralnog i južnog Kazahstana. Mnoge reke, potoci i jezera su sezonski, a leti isparavaju. Tri najveće vodene površine su jezero Balhaš, delimično slatko, delimično slano jezero na istoku, blizu Almatija, Kaspijskog i Aralskog jezera, koja se delimično nalaze u Kazahstanu.

Oko 9,4 odsto zemlje Kazahstana čine mešovite prerije i šume ili prerije bez drveća, prvenstveno na severu ili u slivu reke Ural na zapadu. Više od tri četvrtine zemlje, uključujući ceo zapad i veći deo juga, je ili polupustinja (33,2 odsto) ili pustinja (44 odsto). Teren u ovim regionima je ogoljen, erodiran, brdovit, sa peščanim dinama u pustinjama Kizilkum („Crveni pesak“), Mojunkum i Barsuki, koje zauzimaju južno - centralni Kazahstan.

Klima

Kazahstanska karta Kepenove klimatske klasifikacije

Klima u Kazahstanu je kontinentalna, možda malo sušna. U leto prosečne temperature su više od 30 °C (86 °F), a zimi prosečno −20 °C (−4,0 °F).

Klimatski grafikoni u nastavku su neki vredni pažnje primeri različitih klimatskih uslova u zemlji, uzeti iz dva suprotna grada (sa odgovarajućim tabelama) koji predstavljaju dva različita dela zemlje; Aktau i obala Kaspijskog mora na zapadu zemlje imaju izraženu hladnu pustinjsku klimu i hladnu polusušnu klimu, dok Petropavl karakteriše klima tipična za ostatak zemlje; ekstremna varijacija vlažne kontinentalne klime poznate po neujednačenoj raspodeli padavina i drastičnim temperaturnim rasponima između godišnjih doba.

Uprkos relativno niskim stopama padavina u zemlji i sušnoj geografiji (barem u većini njenih delova), prolećne poplave koje povremeno mogu biti izazvane obilnim padavinama i otapanjem snega, nisu neobične u severnim i centralnim regionima zemlje. U aprilu 2017, nakon zime u kojoj je količina snega premašila prosek za 60 odsto, jake kiše su izazvale veliku štetu i privremeno raselile hiljade ljudi.

Aktau (Caspian Sea shore)
Klimatogram
J F M A M J J A S O N D     8     1 −2     9     2 −2     15     6 1     17     14 7     20     22 15     16     26 19     16     29 22     16     28 21     17     23 16     16     16 9     16     9 3     16     3 0 Prosečne maks. i min. temperature u °C Ukupne padavine u mm Izvor: Svali.ru
Imperijalna konverzija J F M A M J J A S O N D     0,3     34 28     0,4     36 28     0,6     43 34     0,7     57 45     0,8     72 59     0,6     79 66     0,6     84 72     0,6     82 70     0,7     73 61     0,6     61 48     0,6     48 37     0,6     37 32 Prosečne maks. i min. temperature u °F Ukupne padavine u inčima

Petropavl (North Kazakhstan)
Klimatogram
J F M A M J J A S O N D     22     −12 −20     17     −10 −19     16     −3 −13     22     9 −1     31     19 6     37     25 12     66     26 14     47     23 12     33     16 6     30     8 0     30     −4 −11     27     −10 −18 Prosečne maks. i min. temperature u °C Ukupne padavine u mm Izvor: Pogoda.ru.net
Imperijalna konverzija J F M A M J J A S O N D     0,9     11 −4     0,7     13 −3     0,6     27 10     0,9     48 30     1,2     67 43     1,5     76 54     2,6     78 57     1,9     73 53     1,3     62 42     1,2     47 31     1,2     26 12     1,1     15 0 Prosečne maks. i min. temperature u °F Ukupne padavine u inčima

Prosečne dnevne maksimalne i minimalne temperature za velike gradove u Kazahstanu

Lokacija	jul ( °C)	jul (°F)	januar ( °C)	januar (°F)
Almati	30/18	86/64	0/−8	33/17
Šimkent	32/17	91/66	4/−4	39/23
Karagandi	27/14	80/57	−8/−17	16/1
Astana	27/15	80/59	−10/−18	14/−1
Pavlodar	28/15	82/59	−11/−20	12/−5
Aktobe	30/15	86/61	−8/−16	17/2

Ekološki problemi

Delovi Kazahstana (gore) i Kirgistana na dnu. Jezero na vrhu slike je jezero Balhaš.

Životna sredina Kazahstana je teško oštećena ljudskim aktivnostima. Većina voda u Kazahstanu je zagađena industrijskim otpadnim vodama, ostacima pesticida i đubriva, a na nekim mestima i radioaktivnim elementima. Najvidljivija šteta naneta je Aralskom jezeru, koje je još 1970-ih bilo veće od bilo kog Velikog jezera Severne Amerike, osim jezera Gornje. Jezero je počelo brzo da se smanjuje kada je naglo povećano navodnjavanje i drugi zahtevi na jedinim značajnim pritokama, Sir Darji i Amu Darji (koja stiže do Arala iz susednog Uzbekistana); sve je to eliminisalo priliv. Tokom sovjetske ere, Kazahstan je dobijao vodu iz Tadžikistana i Kirgistana, a Uzbekistan, Turkmenistan i Kazahstan su zauzvrat obezbeđivali naftu i gas za ove dve zemlje. Međutim, nakon raspada SSSR-a ovaj sistem je propao i nije postojao plan da se ovaj sistem zameni. Prema istraživanju koje je sprovela Međunarodna krizna grupa, malo je političke volje da se ovaj problem reši uprkos potrebi Centralne Azije za međusobnom deljenjem resursa. Do 1993. godine Aralsko jezero je izgubilo oko 60 procenata svoje zapremine, u procesu razbijanja na tri nepovezana segmenta. Povećani salinitet i smanjeno stanište ubili su ribe Aralskog jezera, čime su uništili njegovu nekada aktivnu ribarsku industriju, a povlačenje obale odvelo je bivšu luku Araljsk više od sedamdeset kilometara od ivice vode. Iscrpljivanje ove velike vodene površine povećalo je temperaturne varijacije u regionu, što je zauzvrat uticalo na poljoprivredu. Mnogo veći uticaj na poljoprivredu, međutim, dolazi od tla punog soli i pesticida za koje se zna da ih vetar nosi čak do planina Himalaja i Tihog okeana. Taloženje ovog jako slanog zemljišta na obližnjim poljima ih efikasno steriliše. Dokazi sugerišu da soli, pesticidi i ostaci hemijskih đubriva takođe negativno utiču na ljudski život oko nekadašnjeg Aralskog jezera; smrtnost novorođenčadi u regionu približava se 10 procenata u poređenju sa nacionalnom stopom od 2,7 procenata iz 1991. godine.

Nasuprot tome, nivo vode Kaspijskog jezera stalno raste od 1978. godine iz razloga koje naučnici nisu mogli u potpunosti da objasne. Na severnom kraju jezera poplavljeno je više od 10.000 kvadratnih kilometara zemljišta u pokrajini Atirau. Eksperti procenjuju da bi, ako se sadašnje stope rasta nastave, primorski grad Atirau, osamdeset osam drugih naseljenih centara i mnoga kaspijska naftna polja u Kazahstanu uskoro mogli biti potopljeni.

Erozija vetra je zahvatila i severne i centralne delove republike zbog uvođenja širokog uzgoja pšenice na suvom zemljištu. Tokom 1950-ih i 1960-ih, mnogo zemlje je izgubljeno kada su ogromni delovi kazahstanskih prerija preorani u okviru Hruščovljevog poljoprivrednog projekta Devičanskih zemalja. Do sredine 1990-ih, procenjuje se da je 60 procenata republičkih pašnjaka bilo u različitim fazama dezertifikacije.

Industrijsko zagađenje je veća briga u kazahstanskim proizvodnim gradovima, gde stare fabrike izbacuju ogromne količine nefiltriranih zagađivača u vazduh i podzemne vode. Bivša prestonica, Almati, posebno je ugrožena, delom zbog procvata privatnog vlasništva automobila nakon sticanja nezavisnosti.

Najveća ekološka pretnja Kazahstanu dolazi od radijacije, posebno u regionu Semej na severoistoku, gde je Sovjetski Savez testirao skoro 500 komada nuklearnog oružja, od kojih 116 iznad zemlje. Često su takvi testovi sprovedeni bez evakuacije ili čak upozoravanja lokalnog stanovništva. Iako su nuklearna testiranja obustavljena 1990. godine, smatra se da su trovanje radijacijom, urođeni defekti, teška anemija i leukemija vrlo česti u ovoj oblasti.

Sa nekim upadljivim izuzecima, usmeni govor je bio primarni zvanični odgovor na ekološke probleme Kazahstana. U februaru 1989, protivljenje sovjetskom nuklearnom testiranju i njegovim lošim posledicama u Kazahstanu dovelo je do stvaranja jednog od najvećih i najuticajnijih pokreta u republici, Nevada-Semipalatinsk, koji je osnovao kazaški pesnik i javna ličnost Olžas Sulejmenov. U prvoj nedelji postojanja pokreta, Nevada-Semipalatinsk je prikupio više od dva miliona potpisa Kazahstanaca svih etničkih grupa u peticiji Mihailu Gorbačovu sa zahtevom da se prekinu nuklearna testiranja u Kazahstanu. Nakon godinu dana demonstracija i protesta, zabrana testiranja stupila je na snagu 1990. godine. Ostao je na snazi 1996. godine, iako je 1995. najmanje jedna neeksplodirana naprava, kako se izveštava, još uvek bila na položaju u blizini Semeja.

Kada je njegov glavni ekološki cilj postignut, Nevada-Semipalatinsk je napravio razne pokušaje da se proširi u opštiji politički pokret. Veoma mala zelena stranka, Tabigat, napravila je zajednički cilj sa političkom opozicijom u parlamentu 1994. godine.

Vlada je uspostavila Ministarstvo za ekologiju i bioresurse, sa posebnom upravom za radioekologiju, ali programi ministarstva su nedovoljno finansirani i imaju nizak prioritet. U 1994. godini samo 23 procenta budžetskih sredstava je zapravo dodeljeno ekološkim programima. Održavaju se mnogi zvanični sastanci i konferencije (više od 300 je bilo posvećeno samo problemu Aralskog jezera), ali je malo praktičnih programa počelo sa radom. Godine 1994. Svetska banka, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država pristali su da daju Kazahstanu 62 miliona dolara kako bi pomogli zemlji da prevaziđe ekološke probleme.

Prirodne opasnosti

Zemljotresi na jugu, i klizišta blata oko Almatija

Životna sredina — aktuelna pitanja

Radioaktivna ili toksična hemijska mesta povezana sa nekadašnjom odbrambenom industrijom i poligonima za testiranje nalaze se širom zemlje i predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i životinja; industrijsko zagađenje je ozbiljno u nekim gradovima; jer su dve glavne reke koje su se ulivale u Aralsko jezero preusmerene na navodnjavanje, ono presušuje i ostavlja za sobom štetni sloj hemijskih pesticida i prirodnih soli; ove supstance zatim podiže vetar i raznosi ih u štetne prašne oluje; izaziva zagađenje u Kaspijskom moru; zagađenje zemljišta usled prekomerne upotrebe poljoprivrednih hemikalija i zaslanjivanja usled loše infrastrukture i rasipnih praksi navodnjavanja

Životna sredina—međunarodni sporazumi

• Strana u sporazumima vezanim za: biodiverzitet, klimatske promene, dezertifikacija, ugrožene vrste, zaštita ozonskog omotača, zagađenje sa brodova (MARPOL 73/78)
• Potpisano, ali nije ratifikovano: klimatske promene – Kjoto protokol

Oblast i granice

Sa površinom od 2,6 miliona km2, Kazahstan je najveća država u Centralnoj Aziji

Prema procenama The World Factbook:

Područje

• Ukupno: 2.724.900 km²
• Zemljište: 2.699.700 km²
• Voda: 25.200 km²

Granice države

• Ukupno: 13.364 km
• Pogranične zemlje: Narodna Republika Kina (na jugoistoku) 1.765 km, Kirgistan (jugoistočno) 1.212 km, Rusija (na severu) 7.644 km, Turkmenistan (na jugozapadu) 413 km, Uzbekistan (na jugu) 2.330 km.

Morska obala

0 km; zemlja nema izlaz na more, ali se graniči sa Kaspijskim jezerom (1.894 km).

Ekstremi nadmorske visine

• Najniža tačka: Vpadina Kaundi - 132 m
• Najviša tačka: Kan Tangiri Šingi (Vrh Kan -Tengri) 6.995 m

Korišćenje zemljišta

Prema procenama The World Factbook:

Poljoprivredno zemljište 77,4% (2011)

• Obradivo zemljište: 8,9%
• Trajni usevi: 0%
• Trajni pašnjaci: 68,5%
• Šume: 1,2%
• Ostalo: 21,4%

Navodnjavano zemljište (2012)

• 20.660 km²

Vodni resursi Kazahstana

Vodni resursi

Ukupni obnovljivi vodni resursi

• 107,5 km³ (2011)

Zahvatanje slatke vode (domaćinstva/industrija/poljoprivreda)

• Ukupno: 21,14 km³ /god (4%/30%/66%)
• Po glavi stanovnika: 1.304 m³ /god (2010.)

Reference

• Kazakhstan: A country study. Library of Congress Federal Research Division.  Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
•  Ovaj članak sadrži materijal u javnom vlasništvu CIA World Factbook sa veb-sajta https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/index.html.

Spoljašnje veze

• Geography of Kazakhstan
• Geography and tourism of Kazakhstan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jun 2017)