Gotička arhitektura

Za druge upotrebe, pogledajte Gotik (višeznačna odrednica).

Kao gotičku arhitekturu označavamo evropsku arhitekturu vrhunca i poznog doba umetnosti srednjeg veka koja je izgrađena u gotičkom stilu. Kao arhitektonski samosvojni stil nastaje u 12. veku u srednjoj Francuskoj, tačnije u oblasti Il de Frans u koju spada i grad Pariz i odatle se kao „francuski izvozni proizvod“ raširila u većinu zemalja zapadne i srednje Evrope i vrlo brzo se proširila u Englesku, kasnije na Iberijsko poluostrvo, u Nemačku i druge zemlje zapadne Evrope. U Italiji je gotika stvorila posebnu mešavinu sa romanikom, antikom i vizantijskim stilom, došla je tu malo kasnije i zamenjuje se renesansom arhitekturom. Još na početku 16. veka prvenstveno u srednjoj Evropi nastajala su u osnovi gotička dela.

Zapadno pročelje katedrale Notr Dam u Parizu

Naziv gotika

Naziv „gotika“ uveli su italijanski humanisti koji su je pogrešno povezali s „Gotima“ čije se umetnost smatrala varvarskom i ovo doba su označavali kao „mračno doba“ srednjeg veka, a samu gotiku su smatrali umetnošću „bez imalo dobrog ukusa“. Neki arhitekti su imali veliko uvažavanje za značaj gotičke arhitekture (kao Frančesko Boromini) i njihova dela, u kojima su upotrebljavali gotičke elemente ponekad su pogrešno svrstavana u tzv. baroknu gotiku. Gotika je šire opet bila primana u 19. veku kada su rekonstruisana gotička dela i u to je doba gotika bila proglašena u Nemačkoj za „nemački narodni stil“. U 19. i 20. veku pojavio se i umetnički pravac pod imenom neogotika koji se razvijao u Engleskoj i SAD i inspirisao se delima gotike.

Uopšteno o gotičkoj umetnosti videti članak gotika.

Nastanak gotičke arhitekture

Gotička arhitektura je nastala transformacijom, monumentalizacijom i smišljanjem novih arhitektonskih elemenata u poznoromaničkoj arhitekturi u Francuskoj u oblasti Il de Frans i pritom se napaja elementima iz romaničke arhitekture Normandije i Burgundije, kao i daljih oblasti. Najkarakterističniji element prelomljeni luk preuzet je sa Sicilije a od Arapa je došao rebrasti svod.

Karakteristike gotičke arhitekture

Potporni sistem gotičkih katedrala

Gotika je obeležena sistemom arhitektonske izgradnje koji se suprotstavljao antičkoj i klasičnoj arhitekturi i. U izgradnji katedrala je upotrebljavala kao već i u romaničkoj arhitekturi latinski krst i podužnu osnovu.

• Krstasti rebrasti svodovi prvi put su se primenjivali u gotici. U romaničkoj arhitekturi primenjivani supoluobličasti svodovi na kvadratnoj osnovi sa četiri luka. U gotici se primenjuju dva dijagonalno postavljena luka koji mogu da se postave iznad svake osnove, pa i poligonalne, i tako zasvode prostor na ovaj novi način.
• Veliki prozori i visoki zidovi karakteristični su za gotičku arhitekturu, za razliku od dotadašnjih u romanici, nosećih teških zidova sa malim prozorskim otvorima. Krstasti rebrasti svodovi, skeletna konstrukcija i prelomljeni luk omogućili su u gotičkim građevinama velike otvore koji su doneli svetlost i prozračnost u unutrašnji prostor katedrala. Tipičan elemenat je bila rozeta koja je postavljana iznad portala na reprezentativnoj fasadi objekta. Praktično svaki element u gotičkoj arhitekturi je noseći. Arhitekti gotike nisu upotrebljavali precizne proračune, eksperimentisali su i učili na greškama i tako postizali zadivljujuće građevinske rezultate.
• Naglašavanje vertikala tipično je za gotičku arhitekturu. Svodovi u katedralama dostizali su visinu do 48 m. Pojedini gradovi su se utrkivali u težnji za što višim i velelepnijim katedralama. Težilo se postavljanju proporcije između visine i širine građevine.
• Vitki i visoki stubovi na poligonalnim osnovama takođe su karakteristični za ovu arhitekturu.
• Ornamenti su bili složeni iz geometrijskih oblika i primenjeni su motivi iz biljnog i životinjskog sveta.

Gotička arhitekturu možemo podeliti na sledeća razdoblja:

• Ranogotička arhitektura- oko 1140. u Nemačkoj 1220—1520.
• Arhitektura visoke gotike- 1200. u Francuskoj, 1250. u Nemačkoj, 1350. u Engleskoj
• Arhitektura pozne gotike- od 1350—1550.

Perpendikularni stil

Perpendikularni stil je kasna stilska faza u engleskoj gotskoj arhitekturi. Fazu pozne gotske arhitekture u Engleskoj, vremenski podudarna sa plamenim stilom u Francuskoj, karakterišu bogati vizuelni efekti i dekoracije. Dominiraju vertikalne linije kako na fasadama tako i na čipkastoj kamenoj dekoraciji oko prozora, prozorski okviri dobijaju znatno veće dimenzije, a unutrašnjost se pretvara u jedinstven vertikalno usmeren prostor. Bili su popularni „ lepezasti“ ukrasi koji vise s tankih stubova ili svoda. Najstariji sačuvani primer je hor katedrale u Glosteru (izgradnja započeta 1335). Druga značajna zdanja su katedrala Kings koledž u Kembridžu (1446—1515) i Kapela Henrija VII u Vestminsterskoj opatiji. U XVI veku dodavanje renesansnih elemenata arhitekturi u perpendikularnom stilu dovelo je do razvoja Tjudor stila.

Sen Deni

Osnova Katedrale u Amjenu- pokazuje princip jedinstva svih delova građevine

Za prvu gotičku katedralu uopšte smatra se dogradnja benediktinskog manastira Sen Deni koji je nastao u prvoj polovini 12. veka. Novim načinom je spojeno nekoliko elemenata tako da je stvorena celina koja se smatra prauzorom za sve kasnije nastale gotičke katedrale, što je u prvom redu primena krstastog rebrastog svoda, pročelje sa monumentalnim portalom i parom tornjeva, veliki prozorski otvori ukrašeni vitražima, skeletni sistem gradnje i prenos tereta svoda pomoću kontrafora, masivnih spoljnih podupirača prislonjenih uz zidove.

Odnos gotike i antike

Gotički stil je pored antičkog sistema poretka stubova (renesansa, barok, klasicizam) i moderne arhitekture (purizam, konstrukcionizam, funkcionalizam), najznačajniji upotrebljavani sistem gradnje u srednjoevropskoj arhitekturi. I ako je gotika bila shvaćena kao reakcija na antičku tradiciju, trudila se da svoja shvatanja nadoveže na antiku. Upotrebljavala je antičke stubove, arkade između brodova katedrala (Sen Deni, Notr Dam u Parizu, Remsu itd.).

Gotička arhitektura teži ka monumentalnosti, pompeznosti, beskonačnoj dužini, širini i visini građevine, koja je doslovno izazivala vrtoglavicu i izgrađena je na samoj granici nosivosti za primenjene materijale u gradnji.

Notr Dam, Šartr i Rems

Najznačajnija trojka francuskih katedrala koja predstavlja dalju fazu razvoja gotičke arhitekture u Francuskoj.

Petobrodna katedrala Notr Dam (1163—1245) u Parizu je izvanredna građevina već svojom veličinom, jer je 130 m duga a visina svoda doseže 35 m. Zapažanja vredna je, jedinstvena svodna krstasto-rebrasta konstrukcija sastavljena od šest elemenata kojom je pokriven glavni brod i transept (poprečni brod), - kao i zapadno pročelje sa skulpturama francuskih kraljeva.

Katedrala u Šartru je najpoznatija Bogorodičina crkva u Francuskoj. Bila je izgrađena posle požara 1194. godine. Zbog toga jer je svaka nova crkva trebalo da bude velelepnija i lepša od prethodne ona je viša od crkve Notr Dam u Parizu. Deluje ipak malo teško jer upotrebljava predimenzionisane građevinske elemente i deluje kao večita građevina što je očito bio glavni cilj gradnje.

Poslednja od trojke katedrala je katedrala u Remsu. Bila je građena posle požara 1210. godine. Nju karakteriše prvenstveno upotreba velikog broja skulptura kojima je zapadno pročelje praktično preplavljeno.

Gotika mimo oblasti Il de Frans

Italija

Glavni članak: Gotička arhitektura u Italiji

Italija takvu gotiku kao što je bila u Il de Fransu nikada nije primila i tu se kombinuje u jednoj specijalnoj varijanti gotike stil romanike i vizantijski elementi i uticaji i veoma je raznovrsna. Gotika u Italiji nije našla primenu gotičke konstrukcije zidanja i ovde ne bi tako lako našli potporni sistem i skeletnu konstrukciju i izuzetno je dekorativnog karaktera.

Pirinejsko poluostrvo ([Španija i Portugal)

Glavni članak: Gotička arhitektura na Pirinejskom poluostrvu

Kraljevina na Pirinejskom poluostrvu (Španija i Portugal) je bila blizu Francuske i bila je politički i vojni saveznik protiv Arapa. To se ogledalo u celom redu gotičkih građevina iako je dolazilo do pomaka u određenim građevinskim navikama. Kao i u Italiji, i tu je arhitektura veoma raznovrsna od monumentalne arhitekture u Kataloniji do uticaja arapske arhitekture u Sevilji i Palma de Majorki.

Engleska

Glavni članak: Gotička arhitektura u Engleskoj

Gotika je u engleskom podneblju poprimila interesantne osobine sa sasvim nesvakidašnjim izgledom, delom zbog toga što se postavljala kao rival Francuskoj u političkom smislu i nije nikada došlo do preuzimanja francuske gotike. Englezi su primali oprezno elemente gotičke arhitekture i spojili su ih sa ličnom arhitektonskom tradicijom. Ipak je u Engleskoj delovao red francuskih graditelja.

Holandija

Gotika u Holandiji je smesa posebnih francuskih i engleskih uticaja. Značajne gotičke građevine pored crkava su i građevine koje izražavaju moć gradova kao cehovske i opštinske kuće.

Gotika u Nemačkoj i ostalim zemljama Evrope

U nemačkom govornom području koje uključuje i Češku gotika je bila preuzeta najkompletnije i bila je široko rasprostranjena. U početku u arhitekturi se susrećemo sa mnoštvom romanskih elemenata i gotičkih elemenata s tim da se romanički elementi postepeno gube. Javlja se prosvetljen hor i vidljiv potporni sistem koji se nadovezuje na francuske uzore. U Češkoj u doba gotike takođe nastaju značajne crkve. Posle Husitskih pobuna graditelji su se iz Praga preselili u Austriju. U doba kada je u Italiji započela renesansa, arhitektura iza Alpa imala je još uvek u osnovi gotički izgled iako se izolovano javljaju elementi renesanse.

Spomenici gotičke arhitekture (izbor)

• 
  Katedrala Notr Dam u Parizu,
• 
  Katedrala u Šartru,
• 
  Manastirska crkva Sen Deni prototip zapadne fasade
• 
  Notr Dam de Laon

Vitraži u Sen Deniju

• Katedrala u Šartru, Francuska,
• Katedrala u Remsu, Francuska,
• Katedrala Notr Dam u Parizu, Francuska,
• Katedrala u Solsberiju, Engleska,
• Katedrala u Velsu, Engleska,
• Katedrala u Ulmu, Nemačka,
• Crkva Sv. Lorensa u Nirnbergu, Nemačka,
• Katedrala u Kelnu, Nemačka,
• Katedrala u Antverpenu, Holandija,
• Katedrala u Burgosu, Španija,
• Katedrala u Firenci, Italija,
• Katedrala u Orvijetu, Italija,
• Duždeva palata u Veneciji, Italija.

Literatura

1. Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.
2. Istorija Umetnosti, HW Janson, Beograd 1982.
3. Opšta istorija umetnosti, Đina Piskel, Beograd 1974.
4. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
5. Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
6. Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.

• Brandon, Raphael; Brandon, Arthur (1849). An analysis of Gothick architecture: illustrated by a series of upwards of seven hundred examples of doorways, windows, etc., and accompanied with remarks on the several details of an ecclesiastical edifice.  Archive.org, from Internet Archive
• Bechmann, Roland (2017). Les Racines des Cathédrales (na jeziku: francuski). Payot. ISBN 978-2-228-90651-7. 
• Burton, Janet B.; Kerr, Julie (2011). The Cistercians in the Middle Ages. Monastic orders. Volume 4 (Illustrated izd.). Boydell Press. ISBN 9781843836674. 
• Bony, Jean (1983). French Gothic Architecture of the Twelfth and Thirteenth Centuries. University of California Press. ISBN 978-0-520-02831-9. 
• Ching, Francis D.K. (2012). A Visual Dictionary of Architecture (2nd izd.). John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0-470-64885-8. 
• Der Manuelian, Lucy (2001). „Ani: The Fabled Capital of Armenia”. Ur.: Cowe, S. Peter. Ani: World Architectural Heritage of a Medieval Armenian Capital. Leuven Sterling. ISBN 978-90-429-1038-6. 
• Ducher, Robert (1988). Caractéristique des Styles (na jeziku: francuski). Flammarion. ISBN 978-2-08-011539-3. 
• Fiske, Kimball (1943). The Creation of the Rococo. Philadelphia Museum of Art. 
• Fletcher, Banister (2001). A History of Architecture on the Comparative Method. Elsevier Science & Technology. ISBN 978-0-7506-2267-7. 
• Garsoïan, Nina G. (2015). „Sirarpie Der Nersessian (1896–1989)”. Ur.: Damico, Helen. Medieval Scholarship: Biographical Studies on the Formation of a Discipline: Religion and Art. Routledge. ISBN 978-1-317-77636-9. 
• Giese, Francine; Pawlak, Anna; Thome, Markus (2018). Tomb – Memory – Space: Concepts of Representation in Premodern Christian and Islamic Art (na jeziku: nemački). Walter de Gruyter GmbH & Co KG. ISBN 9783110517347. 
• Grodecki, Louis (1977). Nervi, Luigi, ur. Gothic Architecture. In collaboration with Anne Prache and Roland Recht, translated from French by I. Mark Paris. Abrams Books. ISBN 978-0-8109-1008-9. 
• Harvey, John (1950). The Gothic World, 1100–1600. Batsford. ISBN 978-0-00-255228-8. 
• Hughes, William; Punter, David; Smith, Andrew (2015). The Encyclopedia of the Gothic. John Wiley & Sons. ISBN 9781119210412. 
• Jones, Colin (1999). The Cambridge Illustrated History of France. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66992-4. 
• Lang, David Marshall (1980). Armenia: Cradle of Civilization. Allen & Unwin. ISBN 9780049560109. 
• Martindale, Andrew (1993). Gothic Art. Thames and Hudson. ISBN 978-2-87811-058-6. 
• McNamara, Denis (2017). Comprendre l'Art des Églises (na jeziku: francuski). Larousse. ISBN 978-2-03-589952-1. 
• Mignon, Olivier (2017). Architecture du Patrimoine Française - Abbayes, Églises, Cathédrales et Châteaux (na jeziku: francuski). Éditions Ouest-France. ISBN 978-27373-7611-5. 
• Mignon, Olivier (2015). Architecture des Cathédrales Gothiques (na jeziku: francuski). Éditions Ouest-France. ISBN 978-2-7373-6535-5. 
• Mitchell, Ann (1968). Cathedrals of Europe. Great Buildings of the World. Hamlyn. ASIN B0006C19ES. 
• Oggins, R.O. (2000). Cathedrals. Metrobooks. Friedman/Fairfax Publishers. ISBN 9781567993462. Pristupljeno 6. 10. 2010. 
• Pevsner, Nikolaus (1964). An Outline of European Architecture. Pelican Books. ISBN 978-0-14-061613-2. 
• Poisson, Georges; Poisson, Olivier (2014). Eugène Viollet-le-Duc (na jeziku: French). Paris: Picard. ISBN 978-2-7084-0952-1.  CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Raeburn, Michael (1980). „The Middle Ages”. Ur.: Coldstream, Nicola. Architecture of the Western World. With a foreword by Sir Hugh Casson. Rizzoli International. ISBN 978-0-8478-0349-1. 
• Renault, Christophe; Lazé, Christophe (2006). Les Styles de l'architectue et du mobilier (na jeziku: francuski). Gisserot. ISBN 978-2-87747-465-8. 
• Scott, Robert A. (2003). The Gothic enterprise: a guide to understanding the Medieval cathedral. University of California Press. ISBN 978-0-520-23177-1. 
• Stewart, Cecil (1959). History of Architectural Development: Early Christian, Byzantine and Romanesque Architecture. Longman. 
• Swaan, Wim (1988). The Gothic Cathedral. Omega Books. ISBN 978-0-907853-48-0. 
• Rice, David Talbot (1972). The Appreciation of Byzantine Art. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211922-3. 
• Texier, Simon (2012). Paris Panorama de l'architecture de l'Antiquité à nos jours (na jeziku: francuski). Parigramme. ISBN 978-2-84096-667-8. 
• Toman, Rolf (2007). Néoclassicisme et Romantisme. Ulmann. ISBN 978-3-8331-3557-6. 
• Vasari, Giorgio (1907). Brown, Gerald Baldwin; Maclehose, Louisa, ur. Vasari on Technique: Being the Introduction to the Three Arts of Design, Architecture, Sculpture and Painting, Prefixed to the Lives of the Most Excellent Painters, Sculptors and Architects. J. M. Dent & Co. 
• Vasari, Giorgio (1991). The Lives of the Artists. Translated with an introduction and notes by J.C. and P. Bondanella. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953719-8. 
• Wenzler, Claude (2018). Les cathédrales gothiques: Un défi médiéval (na jeziku: francuski). Éditions Ouest-France. ISBN 978-2-7373-7712-9. 
• Buttitta, Antonino, ur. (2006). Les Normands en Sicile. Musée de Normandie. ISBN 978-88-7439-328-2. 
• Fletcher, Banister; Cruickshank, Dan, , Architectural Press, 20th edition, 1996 (first published 1896). Fletcher, Sir Banister; Cruickshank, Dan (1996). Sir Banister Fletcher's a History of Architecture. Architectural Press. ISBN 978-0-7506-2267-7. . Cf. Part Two, Chapter 14.
• Bumpus, T. Francis (1928). The Cathedrals and Churches of Belgium. T. Werner Laurie. ISBN 978-1-313-40185-2. 
• Clifton-Taylor, Alec (1967). The Cathedrals of England. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-18070-9. 
• Gardner, Helen; Kleiner, Fred S.; Mamiya, Christin J. (2004). Gardner's Art Through the Ages. Thomson Wadsworth. ISBN 978-0-15-505090-7. 
• Harvey, John (1961). English Cathedrals. Batsford. ASIN B0000CL4S8. 
• Huyghe, René, ur. (1963). Larousse Encyclopedia of Byzantine and Medieval Art. Hamlyn. ISBN 978-0-600-02357-9. 
• Icher, Francois (1998). Building the Great Cathedrals. Abrams Books. ISBN 978-0-8109-4017-8. 
• Simson, Otto Georg (1988). The Gothic cathedral: origins of Gothic architecture and the medieval concept of order. ISBN 978-0-691-09959-0. 
• Glaser, Stephanie, "The Gothic Cathedral and Medievalism," in: Falling into Medievalism, ed. Anne Lair and Richard Utz. Special Issue of UNIversitas: The University of Northern Iowa Journal of Research, Scholarship, and Creative Activity, 2.1 (2006). (on the Gothic revival of the 19th century and the depictions of Gothic cathedrals in the Arts)
• Moore, Charles (1890). Development & Character of Gothic Architecture. Macmillan and Co. ISBN 978-1-4102-0763-0. 
• Rudolph, Conrad ed., A Companion to Medieval Art: Romanesque and Gothic in Northern Europe, 2nd ed. (2016)
• Tonazzi, Pascal. Florilège de Notre-Dame de Paris (anthologie), Editions Arléa, Paris. 2007. ISBN 978-2-86959-795-2.
• Wilson, Christopher (2005). The Gothic Cathedral – Architecture of the Great Church. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-27681-5. 
• Summerson, John (1983). Architecture in Britain, 1530–1830. Pelican Books. ISBN 978-0-14-056003-9. 
• Swaan, Wim. Art and Architecture of the Late Middle Ages. Omega Books. ISBN 978-0-907853-35-0. 
• Tatton-Brown, Tim; Crook, John (2002). The English Cathedral. New Holland Publishers. ISBN 978-1-84330-120-2. 
• Ceccarini, Patrizio (2013). La structure fondatrice gothique. Théologie, sciences et architecture au XIIIe siècle à Saint-Denis (tomeI). ISBN 978-2-336-30184-6. 
• Ceccarini, Patrizio (2013). Le système architectural gothique. Théologie, sciences et architecture au XIIIe siècle à Saint-Denis (tomeII). L'Harmattan Editions Distribution. ISBN 978-2-336-30185-3. 
• Rivière, Rémi; Lavoye, Agnès. La Tour Jean sans Peur, Association des Amis de la tour Jean sans Peur. 2007. ISBN 978-2-95164-940-8.

Spoljašnje veze

• GothicMed. A virtual museum of mediterranean gothic architecture
• Mapping Gothic France, a project by Columbia University and Vassar College with a database of images, 360° panoramas, texts, charts and historical maps
• Gothic Architecture Encyclopædia Britannica
• Holbeche Bloxam, Matthew (1841). Gothic Ecclesiastical Architecture, Elucidated by Question and Answer. 
• Gutenberg.org, from Project Gutenberg