Gramatika srpskog jezika

Srpski jezik je južnoslovenski jezik. Kao osnova standardnog srpskog jezika uzeti su novoštokavski dijalekti.

Novoštokavski dijalekti razlikuju dva izgovora nekadašnjeg glasa jat (Ҍ): ekavski i ijekavski. Postoji i treći, ikavski, izgovor, ali on je regionalna pojava.

Grafija

Glavni članci: Srpska ćirilica i Gajica

Tradicionalno pismo srpskog jezika je ćirilica. Nakon stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije, dolazi do naglog širenja latinice. Ćirilica i latinica se sastoje od 30 grafema istih vrijednosti.

Azbuka je ćirilički grafijski sistem, a standardni redoslijed grafema u srpskoj azbuci je sljedeći:

А а, Б б, В в, Г г, Д д, Ђ ђ, Е е, Ж ж, З з, И и, Ј ј, К к, Л л, Љ љ, М м, Н н, Њ њ, О о, П п, Р р, С с, Т т, Ћ ћ, У у, Ф ф, Х х, Ц ц, Ч ч, Џ џ i Ш ш.

Abeceda je latinički grafijski sistem, a standardni redoslijed grafema u srpskoj abecedi je sljedeći:

A a, B b, C c, Č č, Ć ć, D d, Dž dž, Đ đ, E e, F f, G g, H h, I i, J j, K k, L l, Lj lj, M m, N n, Nj nj, O o, P p, R r, S s, Š š, T t, U u, V v, Z z i Ž ž.

U ćirilici je sproveden fonološki grafijski princip „jedan glas — jedno slovo” ili lingvističke rečeno „jedna fonema — jedna grafema”. Zbog toga su u latinici pojedinim slovima dodati dijakritici (Č č, Ć ć, Đ đ, Š š i Ž ž), ali to nije sprovedeno do kraja, pa su za ćirilične znake Љљ, Њњ и Џџ, dati dvoslovni znaci ili digrami Lj lj, Nj nj i Dž dž.

Fonologija

Fonologija srpskog jezika za predmet ima sistem fonema srpskog jezika koje nemaju značenje, ali služe za razlikovanje jezičkih jedinica koje imaju značenje i od kojih neke imaju nekoliko glasovnih realizacija u govoru. Fonološki sistem srpskog književnog jezika čini 25 neslogotvornih i 5 slogotvornih fonema. Ako se duge i kratke slogotvorne fone računaju odvojeno onda ima 12 slogotvornih fonema.

Slogotvornih foneme su samoglasnici: A, E, I, O i U; i vibratni glasnik: R.

Neslogotvorne foneme su glasnici: V, M, R (kada je do samoglasnika), L, N, Lj, Nj, J (polusamoglasnik) i suglasnici: P, B, F, T, D, C, S, Z, Ć, Đ, Č, Dž, Š, Ž, K, G i H.

Morfologija

U jeziku postoji deset vrsta reči, od kojih je pet promenjivih a pet nepromenjivih. Promenjive su imenice, zamenice, brojevi, glagoli i pridevi. Nepromenjive su prilozi, predlozi, veznici, uzvici i rečce.

Kod promenjivih reči postoji stroga distinkcija između:

• tri roda: muški, ženski, srednji
• sedam padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental, lokativ
• dva broja: jednina i množina

Kategorija animiteta je važna za izbor akuzativa jednine imenica o-osnove i zamenice. Animične imenice imaju oblik akuzativa isti kao genitiv, a neanimične isti kao nominativ. Ovo je takođe važno za prideve i brojeve koji se slažu po padežu sa imenicama muškog roda.

Imenice

Srpski jezik ima tri osnovna tipa deklinacije, koji se nazivaju a-tip, e-tip i i-tip, nazvanih prema njihovom završetku u genitivu jednine.

Imenice a-tipa

Ovaj tip odražava praslovenski o-koren, i karakterišu ga završeci (-o • -o), (-e • -e), ili je bez završetka (-Ø) u nominativu jednine, i -a • -a u genitivu jednine. Sadrži mnoge imenice muškog roda i sve imenice srednjeg roda.

Ovaj tip imenice ima dva završetka za padeže: jedan za muški rod i drugi za srednji rod:

Padež Jednina Množina muški srednji muški srednji Nominativ (N) -Ø, (-o • -o), (-e • -e) (-o • -o), (-e • -e), -Ø (-i • -i) (-a • -a) Genitiv (G) (-a • -a) (-a • -a) (-ā • -ā), (-ī • -ӣ) (-ā • -ā) Dativ (D) (-u • -u) (-u • -u) (-ima • -ima) (-ima • -ima) Akuzativ (A) =N ili G =N (-e • -e) =N Vokativ (V) (-e • -e), (-u • -u), ili =N =N =N =N Instrumental (I) (-om • -om), (-em • -em) (-om • -om), (-em • -em) =D =D Lokativ (L) =D =D =D =D

Nulti (nepostojeći) završetak -Ø je za imenice muškog roda koje se završavaju suglasnikom u nominativu jednine, i za imenice srednjeg roda koje se završavaju sa -e koji je deo korena reči.

Alternativni završeci u NVI jednine su određeni suglasnikom na kraju korena ako je u pitanju palatalni suglasnik koristi se prvi završetak, u suprotnom ako nije palatal u pitanju koristi se potonji završetak.

Imenice muškog roda

Imenice muškog roda koje pripadaju ovom tipu deklinacije su one koje nisu hipokoristici, i one koje se ne završavaju se -a • -a, koje pak podležu deklinaciji tipa e-.

Prema obliku nominativa jednine one se dele u 2 kategorije:

1. imenice bez završetka (-Ø) u nominativu jednine (12 deklinacionih obrazaca)
2. imenice koje se završavaju na -o • -o ili -e • -e u u nominativu jednine (2 deklinaciona obrasca)

Obrazac 1 - Imenice bez „nepostojanog a" Padež Jednina Množina N ìzvor ѝzvor ìzvor-i ѝzvor-i G ìzvor-a ѝzvor-a ȉzvōr-a ȉzvōr-a D ìzvor-u ѝzvor-u ìzvor-ima ѝzvor-ima A ìzvor ѝzvor ìzvor-e ѝzvor-e V ìzvor-e ѝzvor-e ìzvor-i ѝzvor-i L ìzvor-u ѝzvor-u ìzvor-ima ѝzvor-ima I ìzvor-om ѝzvor-om ìzvor-ima ѝzvor-ima

Obrazac 2 - Imenice sa „nepostojanim a“
Padež	Jednina	Množina
N	nȍk-a-t • nȍk-a-t	nȍkt-i • nȍkt-i
G	nȍkt-a • nȍkt-a	nȍk-ā-t-ā • nȍk-ā-t-ā
D	nȍkt-u • nȍkt-u	nȍkt-ima • nȍkt-ima
A	nȍk-a-t • nȍk-a-t	nȍkt-e • nȍkt-e
V	nȍkt-e • nȍkt-e	nȍkt-i • nȍkt-i
L	nòkt-u • nòkt-u	nȍkt-ima • nȍkt-ima
I	nȍkt-om • nȍkt-om	nȍkt-ima • nȍkt-ima

Obrazac 3 - Imenice koje se završavaju na -in • -in
Padež	Jednina	Množina
N	grȁđan-in • grȁđan-in	grȁđan-i • grȁđan-i
G	grȁđan-in-a • grȁđan-in-a	grȁđān-ā • grȁđān-ā
D	grȁđan-in-u • grȁđan-in-u	grȁđan-ima • grȁđan-ima
A	grȁđan-in-a • grȁđan-in-a	grȁđan-e • grȁđan-e
V	grȁđan-in-e • grȁđan-in-e	grȁđan-i • grȁđan-i
L	grȁđan-in-u • grȁđan-in-u	grȁđan-ima • grȁđan-ima
I	grȁđan-in-om • grȁđan-in-om	grȁđan-ima • grȁđan-ima

Obrazac 4	Imenice koje se završavaju na -k • -k		Imenice koje se završavaju na -g • -g		Imenice koje se završavaju na -h • -h
Padež	Jednina	Množina	Jednina	Množina	Jednina	Množina
N	vòjnīk • vòjnӣk	vojníc-i • vojníc-i	bùbreg • bùbreg	bùbrez-i • bùbrez-i	tr̀buh • tr̀buh	tr̀bus-i • tr̀bus-i
G	vojník-a • vojník-a	vojník-ā • vojník-ā	bùbreg-a • bùbreg-a	bȕbrēg-ā • bȕbrēg-ā	tr̀buh-a • tr̀buh-a	tȑbūh-ā • tȑbӯh-ā
D	vojník-u • vojník-u	vojníc-ima • vojníc-ima	bùbreg-u • bùbreg-u	bùbrez-ima • bùbrez-ima	tr̀buh-u • tr̀buh-u	tr̀bus-ima • tr̀bus-ima
A	vojník-a • vojník-a	vojník-e • vojník-e	bùbreg-a • bùbreg-a	bùbreg-e • bùbreg-e	tr̀buh-a • tr̀buh-a	tr̀buh-e • tr̀buh-e
V	vȍjnīč-e • vȍjnӣč-e	vojníc-i • vojníc-i	bùbrež-e • bùbrež-e	bùbrez-i • bùbrez-i	tr̀buš-e • tr̀buš-e	tr̀bus-i • tr̀bus-i
L	vojník-u • vojník-u	vojníc-ima • vojníc-ima	bùbreg-u • bùbreg-u	bùbrez-ima • bùbrez-ima	tr̀buh-u • tr̀buh-u	tr̀bus-ima • tr̀bus-ima
I	vojník-om • vojník-om	vojníc-ima • vojníc-ima	bùbreg-om • bùbreg-om	bùbrez-ima • bùbrez-ima	tr̀buh-om • tr̀buh-om	tr̀bus-ima • tr̀bus-ima

Obrazac 5 - Imenice koje se završavaju na -(a)k • -(a)k
Padež	Jednina	Množina
N	čvór-a-k • čvór-a-k	čvórc-i • čvórc-i
G	čvórk-a • čvórk-a	čvȏr-ā-k-ā • čvȏr-ā-k-ā
D	čvórk-u • čvórk-u	čvórc-ima • čvórc-ima
A	čvórk-a • čvórk-a	čvórk-e • čvórk-e
V	čvȏrč-e • čvȏrč-e	čvórc-i • čvórc-i
L	čvórk-u • čvórk-u	čvórc-ima • čvórc-ima
I	čvórk-om • čvórk-om	čvórc-ima • čvórc-ima

Obrazac 6 - Imenice koje se završavaju na palatalni suglasnik
Padež	Jednina	Množina	Jednina	Množina	Jednina	Množina
N	pȃnj • pȃnj	pánj-ev-i • pánj-ev-i	ráž-a-nj • ráž-a-nj	rážnj-i • rážnj-i	prȋšt • prȋšt	príšt-ev-i • príšt-ev-i
G	pánj-a • pánj-a	pánj-ēv-ā • pánj-ēv-ā	rážnj-a • rážnj-a	ráž-ā-nj-ā • ráž-ā-nj-ā	príšt-a • príšt-a	príšt-ēv-ā • príšt-ēv-ā
D	pánj-u • pánj-u	pánj-ev-ima • pánj-ev-ima	rážnj-u • rážnj-u	rážnj-ima • rážnj-ima	príšt-u • príšt-u	príšt-ev-ima • príšt-ev-ima
A	pȃnj • pȃnj	pánj-ev-e • pánj-ev-e	ráž-a-nj • ráž-a-nj	rážnj-e • rážnj-e	prȋšt • prȋšt	príšt-ev-e • príšt-ev-e
V	pȃnj-u • pȃnj-u	pánj-ev-i • pánj-ev-i	rážnj-u • rážnj-u	rážnj-i • rážnj-i	prȋšt-u • prȋšt-u	príšt-ev-i • príšt-ev-i
L	pánj-u • pánj-u	pánj-ev-ima • pánj-ev-ima	rážnj-u • rážnj-u	rážnj-ima • rážnj-ima	príšt-u • príšt-u	príšt-ev-ima • príšt-ev-ima
I	pánj-em • pánj-em	pánj-ev-ima • pánj-ev-ima	rážnj-em • rážnj-em	rážnj-ima • rážnj-ima	príšt-em • príšt-em	príšt-ev-ima • príšt-ev-ima

Obrazac 7 - Imenice koje se završavaju na -c • -c Padež Jednina Množina Jednina Množina N strȋc • strȋc stríč-ev-i • stríč-ev-i klȉn-a-c • klȉn-a-c klȋnc-i • klȋnc-i G stríc-a • stríc-a stríč-ēv-ā • stríč-ēv-ā klȋnc-a • klȋnc-a klȉn-ā-c-ā • klȉn-ā-c-ā D stríc-u • stríc-u stríč-ev-ima • stríč-ev-ima klȋnc-u • klȋnc-u klȋnc-ima • klȋnc-ima A stríc-a • stríc-a stríč-ev-e • stríč-ev-e klȉn-a-c • klȉn-a-c klȋnc-e • klȋnc-e V strȋč-e • strȋč-e stríč-ev-i • stríč-ev-i klȋnč-e • klȋnč-e klȋnc-i • klȋnc-i L stríc-u • stríc-u stríč-ev-ima • stríč-ev-ima klȋnc-u • klȋnc-u klȋnc-ima • klȋnc-ima I stríc-em • stríc-em stríč-ev-ima • stríč-ev-ima klȋnc-em • klȋnc-em klȋnc-ima • klȋnc-ima

Obrazac 8 - Imenice koje se završavaju na -lac • -lac
Padež	Jednina	Množina
N	posètil-a-c • posѐtil-a-c	posètioc-i • posѐtioc-i
G	posètioc-a • posѐtioc-a	posètil-ā-c-ā • posѐtil-ā-c-ā
D	posètioc-u • posѐtioc-u	posètioc-ima • posѐtioc-ima
A	posètioc-a • posѐtioc-a	posètioc-e • posѐtioc-e
V	posètioč-e • posѐtioč-e	posètioc-i • posѐtioc-i
L	posètioc-u • posѐtioc-u	posètioc-ima • posѐtioc-ima
I	posètioc-em • posѐtioc-em	posètioc-ima • posѐtioc-ima

Obrazac 9 - Imenice koje se završavaju na -o • -o
Padež	Jednina		Množina
N	pȅpeo • pȅpeo	pȅpel-i • pȅpel-i	ȕgao • ȕgao	ȕgl-i • ȕgl-i
G	pȅpel-a • pȅpel-a	pȅpēl-ā • pȅpēl-ā	ȕgl-a • ȕgl-a	ȕg-ā-l-ā • ȕg-ā-l-ā
D	pȅpel-u • pȅpel-u	pȅpel-ima • pȅpel-ima	ȕgl-u • ȕgl-u	ȕgl-ima • ȕgl-ima
A	pȅpeo • pȅpeo	pȅpel-e • pȅpel-e	ȕg-a-o • ȕg-a-o	ȕgl-e • ȕgl-e
V	pȅpel-e • pȅpel-e	pȅpel-i • pȅpel-i	ȕgl-e • ȕgl-e	ȕgl-i • ȕgl-i
L	pȅpel-u • pȅpel-u	pȅpel-ima • pȅpel-ima	ȕgl-u • ȕgl-u	ȕgl-ima • ȕgl-ima
I	pȅpel-om • pȅpel-om	pȅpel-ima • pȅpel-ima	ȕgl-om • ȕgl-om	ȕgl-im • ȕgl-im

Obrazac 10 - Imenica čȍv(j)ek • čȍv(j)ek
Padež	Jednina	Množina
N	čȍv(j)ek • čȍv(j)ek	ljȗd-i • ljȗd-i
G	čȍv(j)ek-a • čȍv(j)ek-a	ljúd-ī • ljúd-ӣ
D	čȍv(j)ek-u • čȍv(j)ek-u	ljúd-ima • ljúd-ima
A	čȍv(j)ek-a • čȍv(j)ek-a	ljȗd-e • ljȗd-e
V	čȍv(j)eč-e • čȍv(j)eč-e	ljȗd-i • ljȗd-i
L	čȍv(j)ek-u • čȍv(j)ek-u	ljúd-ima • ljúd-ima
I	čȍv(j)ek-om • čȍv(j)ek-om	ljúd-ima • ljúd-ima

Obrazac 11 - Imenice na -e • -e ili -o • -o Padež Jednina Množina N bìfē • bѝfē bifè-i • bifѐ-i G bifè-a • bifѐ-a bifé-ā • bifé-ā D bifè-u • bifѐ-u bifè-ima • bifѐ-ima A bìfē • bѝfē bifè-e • bifѐ-e V bȉfe-u • bȉfe-u bifè-i • bifѐ-i L bifè-u • bifѐ-u bifè-ima • bifѐ-ima I bifè-om • bifѐ-om bifè-ima • bifѐ-ima

Obrazac 12 - Imenice koje se završavaju na -i • -i
Padež	Jednina		Množina
N	žìrī • žѝrӣ	žirìj-i • žirѝj-i	tàksi • tàksi	tàksij-i • tàksij-i
G	žirìj-a • žirѝj-a	žiríj-ā • žiríj-ā	tàksij-a • tàksij-a	tàksij-ā • tàksij-ā
D	žirìj-u • žirѝj-u	žirìj-ima • žirѝj-ima	tàksij-u • tàksij-u	tàksij-ima • tàksij-ima
A	žìrī • žѝrӣ	žirìj-e • žirѝj-e	tàksi • tàksi	tàksij-e • tàksij-e
V	žȉrij-u • žȉrij-u	žirìj-i • žirѝj-i	tàksij-u • tàksij-u	tàksij-i • tàksij-i
L	žirìj-u • žirѝj-u	žirìj-ima • žirѝj-ima	tàksij-u • tàksij-u	tàksij-ima • tàksij-ima
I	žirìj-em • žirѝj-em	žirìj-ima • žirѝj-ima	tàksij-em • tàksij-em	tàksij-ima • tàksij-ima

Obrazac 13 - Lična imena Padež Nepalatalna paradigma Palatalna paradigma N Dànil-o • Dànil-o Hȑvoj-e • Hȑvoj-e G Dànil-a • Dànil-a Hȑvoj-a • Hȑvoj-a D Dànil-u • Dànil-u Hȑvoj-u • Hȑvoj-u A Dànil-a • Dànil-a Hȑvoj-a • Hȑvoj-a V Dànil-o • Dànil-o Hȑvoj-e • Hȑvoj-e L Dànil-u • Dànil-u Hȑvoj-u • Hȑvoj-u I Dànil-om • Dànil-om Hȑvoj-em • Hȑvoj-em

Obrazac 14 - Hipokoristici na -ko • -ko
Padež	Nepalatalna paradigma	Palatalna paradigma
N	raščupànk-o • raščupànk-o	raščupànc-i • raščupànc-i
G	raščupànk-a • raščupànk-a	raščupánk-ā • raščupánk-ā
D	raščupànk-u • raščupànk-u	raščupànc-ima • raščupànc-ima
A	raščupànk-a • raščupànk-a	raščupànk-e • raščupànk-e
V	rȁščupank-o • rȁščupank-o	raščupànc-i • raščupànc-i
L	raščupànk-u • raščupànk-u	raščupànc-ima • raščupànc-ima
I	raščupànk-om • raščupànk-om	raščupànc-ima • raščupànc-ima

Imenice muškog roda koje se završavaju na -o • -o ili -e • -e predstavljaju specijalne slučajeve. Uglavnom su to lična imena, hipokoristici ili pozajmice iz stranih jezika.

Imenice srednjeg roda

	jednina	množina
Nominativ	-o/e	-a
Genitiv	-a	-a
Dativ/Lokativ	-u	-ima
Akuzativ	-o/e	-a
Vokativ	-o/e	-a
Instrumental	-om/em	-ima

Kod nekih imenica srednjeg roda dodaje se 'n' ili 't' pre samog deklinovanja.

	jednina	množina
Nominativ	-e	-(n/t)a
Genitiv	-(n/t)a	-(n/t)a
Dativ/Lokativ	-(n/t)u	-(n/t)ima
Akuzativ	-e	-(n/t)a
Vokativ	-e	-(n/t)a
Instrumental	-(n/t)om	-(n/t)ima

Imenice e-tipa

Ovaj tip imenica odražava praslovenski a-koren, i karakteriše ga završetak -a • -a u nominativu jednine i -ē • -ē u genitivu jednine. It contains most of the feminine nouns, and a small number of masculines.

	jednina	množina
Nominativ	-a	-e
Genitiv	-e	-a
Dativ/Lokativ	-i	-ama
Akuzativ	-u	-e
Vokativ	-o/a	-e
Instrumental	-om	-ama

Imenice i-tipa

Ovaj tip imenica odražava praslovenski i-koren, i karakterističan je po tome što nema završetak u nominativu jednine i završetak -i • i u genitivu jednine. Sadrži preostale imenice ženskog roda koje nisu e-tima (a-koren).

	jednina	množina
Nominativ	-	-i
Genitiv	-i	-i
Dativ/Lokativ	-i	-ima
Akuzativ	-0	-i
Vokativ	-i	-i
Instrumental	-i/ju	-ima

Kod nekih imenica ženskog roda (pretežno stranih ličnih imena) deklinacija ne postoji već su svi oblici jednaki u svim padežima i brojevima.

Zamenice

Lične zamenice

Padež	1. lice jedn.	2. lice jedn.	3. lice jedn. (m/ž/sr)	1. lice mn.	2. lice mn.	3. lice mn.
Nominativ	ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Genitiv	mene	tebe	njega / nje / njega	nas	vas	njih
Dativ	meni	tebi	njemu / njoj / njemu	nama	vama	njima
Akuzativ	mene	tebe	njega / nju / njega	nas	vas	njih
Vokativ	--	ti	--	--	vi	--
Instrumental	(sa) mnom	(sa) tobom	(sa) njim / njom / njim	(sa) nama	(sa) vama	(sa) njima
Lokativ	(o) meni	(o) tebi	(o) njemu / njoj / njemu	(o) nama	(o) vama	(o) njima

Pridevi

Neke deklinacije prideva su iste kao i za imenice, pa mogu i da se rimuju: velika kuća (nom. jedn.), veliku kuću (akuz. jedn.). Druge mogu da odstupaju: jednim klikom (instr. jedn. m. rod.).

Brojevi

Kod brojeva su promenljivi samo brojevi od jedan do četiri, gde se jedan može menjati po padežima, rodu i broju, dva po padežima i rodu, a tri i četiri samo po padežima. Kod dva, tri i četiri(posebno je ovakav slučaj kod tri i četiri) se najčešće koristi samo nominativ a drugi padeži, iako postojani, se ne koriste npr. "Kupio sam ovo kod onih četiri žena" umesto "Kupio sam ovo kod onih četiriju žena"

Padeži	Jedn. (m/ž/sr)	Množ. (m/ž/sr)
Nominativ	jedan/jedna/jedno	jedni/jedne/jedna
Genitiv	jednog/jedne/jednog	jednih
Dativ/Lokativ	jednom/jednoj/jednom	jednim
Akuzativ	jednog/jednu/jedno	jedne/jedne/jedna
Instrumental	jednim/jednom/jednim	jednim

Glagoli

Kao i u drugim slovenskim jezicima, i ovde glagoli imaju osobinu gramatičkog vida : pefekat i imperfekat. Postojanje vida glagola kompenzuje relativni nedostataka glagolskih vremena koja postoje npr. u germanskim i romanskim jezicima: glagol već sadrži informaciju da li je akcija svršena ili traje.

Glagoli u slovenskim jezicima u globalu imaju relativno mali broj osnova od kojih se mnoštvo značenja postiže dodavanjem prefiksa.

Glagolska vremena

Indikativ ima sedam glagolskih vremena: prezent (sadašnje vreme), perfekat (prošlo vreme), futur prvi i drugi (buduće i predbuduće vreme), pluskvamperfekat (davno prošlo vreme), aorist (pređašnje svršeno vreme) i imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme). Potonja dva nisu često u upotrebi u svakodnevnom govoru , a pogotovu imperfekat. Prezent, aorist i imperfekat se menjaju inflekcijom, dok su ostala vremena perifrastična:

• Perfekat se gradi od prezenta glagola biti zajedno sa participom perfekta, npr. sam radio (ili radio sam, gde redosled zavisi od rečenice).
• Futur prvi se gradi od krnjeg prezenta glagola hteti zajedno sa infinitivom, npr. ćemo kuhati (ili kuhaćemo, kada se infinitivni marker -ti elidira, a osnova se spaja sa prezentom glagola hteti u jednu reč).
• Futur drugi (predbuduće vreme ili egzaktni futur) se gradi od prezentaglagola biti zajedno sa participom perfekta, nrp budu išli.
• Pluskvamperfekat, koji se ne koristi često, se gradi od složenog prošlog vremena glagola biti zajedno sa participom perfekta, npr. bio sam došao, ili (arhaično) od imperfekta glagola biti sa participom, npr. bejah došao.

Glagolski način

Osim indikativa, koristi se i imperativ (zapovedni način), potencijal (mogućni način), i optativ. Oblik imperativa varira u zavisnosti od vrste glagola, i gradi se dodavanjem odgovarajuće morfeme na glagolsku osnovu. Potencijal I (sadašnji) se gradi od aorista glagola biti zajedno sa participom perfekta (osim u slučaju trećeg lica množine), dok se potencijal II (prošli) gradi od participa perfekta i aorista glagola biti, zajedno sa participom perfekta glavnog glagola. Neki udžbenici gramatike svrstavaju futur II kao kondicional glagolsko vreme, ili čak i kao poseban glagolski način.

Optativ je prema svojoj formi identičan participu perfekta. Koristi se kada govornik želi da izrazi jaku želju, npr. Živio predsjednik!, Sjeme ti se zatrlo! (arhaična kletva iz pojedinog dijalekta), itd.

Neki autori smatraju da postoji glagolski način subjunktiv, koji se gradi pomoću da i prezenta indikativa, ali mnogi udžbenici gramatike ga tretiraju kao prezent indikativa.

Glagolski vid

Glagolski vid je kao u svim slovenskim jezicima, ugrađen u sam glagol, za razliku od nekih drugih gramatika koje ga izražavaju različitim glagolskim vremenima.

Glagolski vid se smatra najzahtevnijim delom gramatike jezika. Iako postoji u svim ostalim slovenskim jezicima, čak i onima koji znaju neki od drugih slovenskih jezika se može desiti da nikada ne nauče da ispravno upotrebljavaju ovaj oblik, iako je moguće razumeti ih sa možda pokojim problemom. Iako postoje dvoaspektni glagoli, uglavnom oni izvedeni pomoću sufiksa -irati ili -ovati, za većinu glagola ne postoji takvo pravilo nego su ili svršeni (perfektivni) ili nesvršeni (imperfektivni). Skoro svi jednoaspektni glagoli su članovi para perfektivni/imperfektivni. Kada se uči jezik, mora se naučiti njegov glagolski vid, kao i odgovarajući glagol suprotnog glagolskog vida, npr. prati (nesvršeni) je par sa oprati (svršeni glagol). Uparivanje međutim nije uvek jednoznačno: neki glagoli prosto nemaju svog suparnika u glagolskom vidu, kao npr. izgledati ili sadržati. U nekim drugim slučajevima glagola postoje alternative sa nešto drukčijim značenjem.

Dve su paradigme u formiranju glagolskih parova. U jednoj osnovni glagol je nesvršen kao npr. prati, i tada se svršeni glagol formira dodavanje prefiksa u ovom slučaju 'o-' pa se dobija oprati. Druga nalaže da je koren glagola perfektivan, i onda se nesvršeni glagol dobija ili izmenom korena: dignuti→dizati ili ubacivanjem interfiksa stati→stajati.

Obrazac koji se često sreće može se ilustrovati primerom glagola pisati. Pisati je nesvršen glagol, tako da se njemu dodaje prefiks u ovom slučaju na- da bi se dobio svršeni napisati. Ali ako mu se dodaju neki drugi prefiksi koji menjaju značenje, osnovni glagol postaje svršeni: zapisati ili prepisati. Pošto su i ovi osnovni glagoli svršeni, treba im dodati interfiks da bi se formirali nesvršeni glagoli: zapisivati i prepisivati.

Konjugacija

Postoje tri tipa konjugacije glagola:

• 1. 'a': skoro svi glagoli ovog tipa se završavaju na '-ati'.
  2. 'e': glagoli koji se završavaju na '-nuti' i nepravilni glagoli. Glogali koji se završavaju na '-ovati', '-ivati' prelaze u '-uje-' kada se konjuguju (trovati, postaje trujem, truje itd.)
  3. 'i': skoro svi glagoli koji se završavaju na '-jeti' ili '-iti' su ovg tipa.

Lice	čitati		prati (nepravilan)		vidjeti (-jeti ili -iti)
	jednina	množina	jednina	množina	jednina	množina
Prvo lice	čitam	čitamo	perem	peremo	vidim	vidimo
Drugo lice	čitaš	čitate	pereš	perete	vidiš	vidite
Treće lice	čita	čitaju	pere	peru	vidi	vide

Pomoćni glagoli

Glagol jesam

Glagol jesam se često smatra glagolom „biti“ u sadašnjem vremenu. To je defektni glagol. Nema svoj oblik infinitiva. Oblik jesam je prvo lice jednine prezenta ovog glagola. i ima samo oblike u prezentu:

Zamenica	Prezent		Prezent (odrečni oblik)
	Dugi (naglašeni) oblik	Kratki (nenaglašeni) oblik
Ja	jesam	sam	nisam
Ti	jesi	si	nisi
On, Ona, Ono	jeste	je	nije
Mi	jesmo	smo	nismo
Vi	jeste	ste	niste
Oni, One, Ona	jesu	su	nisu

Kao što je navedeno glagol jesam se često smatra glagolom „biti“ u sadašnjem vremenu. Ako se tako posmatra onda bi se moglo reći da se njegov kratki oblik (ali i dugi u nešto izmenjenom značenju) koristi kao kopula. u izjavnim rečenicama tipa: „On je učenik“. S druge strane upotreba „pravog oblika“ glagola biti u prezentu je ograničena - na pravljenje egzaktnog futura (futura drugog) ili u uslovnim rečenicama kad se odnose na buduće vreme. Gramatičari su u stvari odlučili da uvedu glagol jesam kao drugi pomoćni glagol (glagol htjeti je treći) da bi razrešili zabunu oko toga da jedan glagol ima u prezentu dve različite konjugacije.

Glagol biti

Glagol biti jedan od najčešćih nepravilnih glagola konjuguje se na sledeći način:

Zamenica	Prezent	Futur		Prošlo vreme
		prvi	drugi	perfekat	aorist	imperfekat	pluskvamperfekat
Ja	budem	ću biti / biću	budem bio/la	sam bio/la; bio/la sam	bih	bijah / bejah / beh	bio/la sam bio/la
Ti	budeš	ćeš biti / bićeš	budeš bio/la	si bio/la; bio/la si	bi	bijaše / bejaše / beše	bio/la si bio/la
On, Ona, Ono	bude	će biti / biće	bude bio/la/lo	je bio/la/lo; bio/la/lo je	bi	bijaše / bejaše / beše	bio/la/lo je bio/la/lo
Mi	budemo	ćemo biti / bićemo	budemo bili/le	smo bili/le; bili/le smo	bismo	bijasmo / bejasmo / besmo	bili/le smo bili/le
Vi	budete	ćete biti / bićete	budete bili/le	ste bili/le; bili/le ste	biste / beste	bijaste / bejaste / beste	bili/le ste bili/le
Oni, One, Ona	budu	će biti / biće	budu bili/le/	su bili/bile/bila; bili/le/la su	bi/ biše	bijahu / bejahu / behu	bili/le/la su bili/le/la

Pravilni glagoli

Sistem konjugacije pravilnih glagola je donekle kompleksan. Postoji nekoliko kategorija glagola koje se razlikuju na osnovu odlika zajedničkih za glagole te kategorije.

Glagol raditi

Zamenica	Prezent	Futur		Prošlo vreme
		prvi	drugi	perfekat	aorist	imperfekat	pluskvamperfekat
Ja	radim	ću raditi	budem radio/la	sam radio/la; radio/la sam		rad+ah>rađah	bio/la sam radio/la
Ti	radiš	ćeš raditi	budeš radio/la	si radio/la; radio/la si		rad+aše>rađaše	bio/la si radio/la
On, Ona, Ono	radi	će raditi	bude radio/la/lo	je radio/la/lo; radio/la/lo je		rad+aše>rađaše	bio/la/lo je radio/la/lo
mi	radimo	ćemo raditi	budemo radili/le	smo radili/le; radili/le smo		rad+asmo>rađasmo	bili/le smo radili/le
Vi	radite	ćete raditi	budete radili/le	ste radili/le; radili/le ste		rad+aste>rađaste	bili/le ste radili/le
Oni, One, Ona	rade	će raditi	budu radili/le/la	su radili/radile/radila; radili/le/la su		rad+ahu>rađahu	bili/le/la su radili/le/la

Ovaj metod se odnosi na glagole kao što su:
videti
hodati
pričati
morati

Nepravilni glagoli

Nepravilni glagoli su složenije konjugacije nego pravilni glagoli. Evo primera glagola

moći

Zamenica	Prezent	Futur		Prošlo vreme
		prvi	drugi	perfekat	aorist	imperfekat	pluskvamperfekat
Ja	mogu	ću moći	budem mogao/la	sam mogao/la; mogao/la sam	mogoh	mogah	bio/la sam mogao/la
Ti	možeš	ćeš moći	budeš mogao/la	si mogao/la; mogao/la si	može	mogaše	bio/la si mogao/la
On, Ona, Ono	može	će moći	bude mogao/la/lo	je mogao/la/lo; mogao/la/lo je	može	mogaše	bio/la/lo je mogao/la/lo
Mi	možemo	ćemo moći	budemo mogli/le	smo mogli/le; mogli/le smo	mogosmo	mogasmo	bili/le smo mogli/le
Vi	možete	ćete moći	budete mogli/le	ste mogli/le; mogli/le ste	mogoste	mogaste	bili/le ste mogli/le
Oni, One, Ona	mogu	će moći	budu mogli/le/la	su mogli/mogle/mogla; mogli/le/la su	mogoše	mogahu	bili/le/la su mogli/le/la

Sintaksa

Srpski jezik ima bogatu rečeničnu strukturu koja se ogleda u deklinaciji imenica i prideva. Ovo čini sintaktička pravila često zanemarljiva i omogućava veliku slobodu u redosledu reči rečenice. U engleskom se na primer razlika između Man bites dog (Čovek ujeo psa) i Dog bites man (Pas ujeo čoveka) ogleda u sintaksi. U srpskom u rečenicama Čovjek ujede psa i Čovjeka ujede pas imaju isti red reči, ali značenja se menjaju imeničkim završecima. Bilo koji redosled ovih triju reči je gramatički ispravan, ali značenje je jasno na osnovu deklinacije. Međutim, uobičajeni red reči je subjekat-glagol-objekat.

Postoji izvestan broj reči koji nemaju akcenat (enklitika) koje moraju da dođu na određeno mesto u rečenici. One su redom:

1. upitne rečce (samo li),
2. glagoli: enklitički oblici glagola „biti“ osim je (sam, si, smo, ste, su, bih, bi, bismo, biste), i „htjeti“ (ću, ćeš, će, ćemo i ćete)
3. lične zamenice u dativu (mi, ti, mu, joj, nam, vam, im),
4. povratna zamenica u akuzativu (samo se), povratna zamenica u dativu (samo si)
5. lične zamenice u akuzativu (me, te, ga, je, ju, nas, vas, i ih),
6. enklitički oblik trećeg lica jednine prezenta glagola „biti“ (je).

Enklitike moraju skoro uvek da budu na drugoj poziciji u rečenici, osim u upitnim rečenicama ili ako se upotrebljava kombinacija više enklitika.

Literatura

• Piper, Predrag; Klajn, Ivan (2013). Normativna gramatika srpskog jezika. Novi Sad: Matica srpska. 

Spoljašnje veze

• O gramatici srpskog jezika na sajtu Srpski jezik (neka poglavlja u izgradnji)