Grigorije Omiritski

Sveti Grigorije je bio episkop omiritski i hrišćanski svetitelj. Najpre je bio đakon u gradu Mediolanu, a kasnije je i u drugim naseljima propovedao hrišćanstvo i borio se protiv idolopoklonstva. Propovedao je hrišćanstvo u Aleksandriji, Etiopiji i na kraju u Arabiji. Tamo je postao episkop Omiratski u gradu Nagranu.

Grigorije Omiritski
Datum rođenja	5. vek
Datum smrti	552.

Žitije

Rođen je u pobožnoj porodici od majke Agapije i oca Teodotija, i tako i vaspitan. Hrišćani veruju da je još u mladosti imao čudotvorne i isceliteljske moći. Prema priči, dok je boravio u Mediolanu, pozvao ga je jedan starac koji je imao čudotvorne, ali i vidovnjačke sposobnosti i koji ga je uputio najpre u Rim, a potom i u Aleksandriju i Etiopiju i konačno u omiritski grad Nagran, gde je predvideo da će ga patrijarh aleksandrijski rukopoložiti za arhiepiskopa. Takođe mu je prorekao velika dela, ali i muke koje će doživeti od „nepokornih Jevreja“. Nakon toga, Grigorije je otputovao u Kartaginu, gde je proveo duže vreme, propovedajući reč Božju. Potom je otišao u Rim, gde se pomolio u hramu svetog mučenika Bonifatija i Aglaide. Prema hrišćanskom verovanju, kada je došao na grob svetog apostola Petra, ukazao mu se sam sveti Petar koji ga je uputio u Nagran, grad u kome je vladar Jevrejin Dunaan sprovodio odmazde nad hrišćanima. Naime, Dunaanova namera je bila da uništi hrišćanstvo, pa je na svirepe načine pogubio mnoge hrišćane, među kojima i uglednog kneza Aretu. To je izazvalo bes grčkog cara Justina, ali i etiopskog cara Elezvoja, koji je sa vojskom krenuo na Dunaana i pobedio ga. Tako je zauzeo njegovo carstvo i u njega vratio hrišćanstvo. Jevrejsko stanovništvo koje se tamo zateklo je htelo da se pokrsti, ali tada to nije bilo izvodljivo, jer nije bilo sveštenika koji bi to mogli da urade. Zato je Elezvoj potrežio pomoć od aleksandrijskog patrijarha da mu pošalje čoveka koji bi preuzeo ulogu episkopa. Patrijarja je ova vest obradovala i on je odmah počeo da traži kandidata. Međutim, među brojnim kandidatima patrijarh nije mogao da prihvati nijednog koji bi bio dostojan takvog čina, sve dok mu se, prema hrišćanskom verovanju, nije prikazao apostol Marko koji ga je uputio na Grigorija. Patrijarh je pozvao Grigorija i rukopoložio ga za prezvitera, a zatim i za arhiepiskopa. Priča kaže da su prisutni u toku službe bili svedoci čuda; Grigorijevo lice je sijalo poput ognja, a crkva se ispunila divnim mirisom. Nakon toga se Grigorije opremljen, zaputio ka etiopskom caru koji ga je primio sa svim počastima. Grigoriju se pripisuje da je zajedno sa Elezvojem zaslužan za izgradnju mnogih hramova širom omiritske zemlje u južnoj Arabiji, kao i ukrašavanje grobnica mnogih mučenika u doba vladavine Dunaana i pokrštavanje mnogih nehrišćana. Između ostalih, izgrađen je i hram svetog Arete.

Elezvoj je nakon vladavine od 36 meseci morao da se vrati u Etiopiju, a Grigorija je ovlastio da izabere vladara među tadašnjim plemstvom. Prema verovanju, Grigorijeva molitva je učinila da Bog među prisutnima odabere, podigne i postavi pored Elezvoja čoveka po imenu Avramije. Pošto su se uverili u čudo, prisutni su ga i prihvatili za cara. Nakon krunisanja, Prema savetu samog Elezvoja, Grigorije je postao savetnik novom caru. Prema njegovim savetima, Avramije je u svakom gradu postavljao episkope. Takođe, Grigorije je savetovao cara da izda naredbu po kojoj će svi nekršteni Jevreji morati ili da se krste ili da, zajedno sa svojim porodicama, budu osuđeni na smrt. To je iniciralo da se najugledniji Jevreji tajno sastanu kako bi povodom toga doneli neke odluke. Na tajnom skupu je bilo različitih razmišljanja i predloga; neki su smatrali da je mudro da se pokrste, ali da i dalje tajno održavaju svoju veru, dok su drugi predlagali besktvo iz te zemlje. Tada je jedan od njih, po imenu Ervan predložio da se upute samom caru i episkopu i da u argumentovanom razgovoru uvide čija je vera zapravo ispravna. Ukoliko se uvere da je hrišćanska vera ispravnija, prihvatiće je, a ukoliko se dokaže da je to „lažna vera“, umreće srećni jer je to onda Božja volja. Caru je predočeno ovo rešenje i to ga je veoma naljutilo, ali je Grigorije bio veoma zadovoljan, jer je po njegovim rečima bilo bolje veru prihvatiti svojevoljno nego pod prinudom. Nakon četrdeset dana pripreme, ova „prepirka“ se desila u gradu Atari, gde je prisustvovao veliki broj Jevreja, među kojima mnogi veoma dobri poznavaoci Zakona. Takođe, bilo je mnogo prisutnih hrišćana, a bio je prisutan i Grigorije, koji je zapravo i vodio razgovor sa Ervinom. Jedna od Ervinovih zamerki je bila ta što hrišćani veruju u tri Boga (Oca, Sina i Svetoga Duha), iako je po Zakonu Bog jedan. Međutim, episkop je na to odgovorio da hrišćani veruju u jedno božanstvo koje ima tri lica. Takođe, pričali su o Nojevoj barci, Mojsijevom žezlu i mnogim drugim predanjima iz biblije. Prema, hrišćanskoj tradiciji, u svim tim raspravama je Grigorije izlazio kao pobednik, jer je kroz njega govorio Sveti Duh. Rasprava se produžila na još pet dana i obe strane su bile zadovoljne svojim govornicima, mada je Ervan priznavao da je Grigorije mudar čovek i da ga je teško pobediti. Najžešća rasprava je bila u vezi sa ikonama, koje je Ervan proglasio idolima, a hrišćane idolopoklonicima. Međutim, Grigorije je sve Ervanove napade i dalje pobijao argumentima. Pred sam kraj Rasprave, uoči petog dana, Ervan je priznao svojim sunarodnicima da je sanjao kako se Mojsije klanja Isusu i kako saopštava Ervanu da je to jedino rešenje i za njega. Međutim i taj poslednji dan je Ervan žestoko diskutovao, pa je kao poslednji argument zatražio od Grigorija da mu pokaže svog Boga ukoliko on zaista postoji. Grigorije je odlučio da zaista prizove Boga i počeo je da se moli, dok su ga svi prisutni znatiželjno gledali sa pomešanim osećanjem radosti i straha. Prema priči, nakon molitve je nastao veliki zemljotres i strahovita grmljavina sa istoka koja je sve prisutne bacila na zemlju. Kada su se pribrali od straha i pridigli, na istoku se ukazao svetli oblak kako se spušta na zemlju, usred koga se videlo blještavo i prelepo lice Isusa Hristosa, obučenog u haljine satkane od munja. Ljudi su bili zadivljeni i prestrašeni; nisu mogli ni da progovore, niti da pobegnu. Bog im se tada obratio rečima: „Zbog molitve episkopove isceljuje vas Raspeti od vaših otaca“, a potom nestao. Prisutni Jevreji su zbog svoje nedostojnosti ostali slepi, zbog čega su očajavali i molili Grigorija da ih pokrsti i izleči, što je on, zajedno sa drugim episkopima i prezviterima i učinio. Prvi je bio pokršten Ervan, čije je ime sada bilo Lav, kome je sam car bio kum i koga je zbog njegove pameti postavio za člana senata i patricija. Nakon toga je nastupilo masovno pokrštavanje Jevreja, ali i neznabožaca po čitavoj zemlji. Prema Grigorijevom savetu, car je izdao naredbe da kuće Jevreja ne budu izdvojene, već da se nastane među hrišćanima. Takođe, carevim ukazom, mladi Jevreji su mogli da ožene samo hrišćanke, a Jevrejke da se udaju samo za hrišćane ili bi u protivnom bili osuđeni na smrt. Grigorijeva namera je bila da na taj način Jevreji zaborave svoju staru veru i običaje i da se izbegne da održavaju tajne skupove. Grigorije je kao episkop upravljao crkvom trideset godina i umro je 552. godine.

Praznik

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 19. decembra po crkvenom, a 1. januara po gregorijanskom kalendaru.