Википедија

Гутенбергова Библија

прва штампана књига у Европи

Gutenbergova Biblija ili Biblija u 42 reda je prva štampana knjiga u Evropi, odštampana tehnikom pokretnih slova Johana Gutenberga. Tekst Biblije je na latinskom jeziku (tzv. Vulgata: obična).

Gutenbergova Biblija
Kopija Gutenbergove Biblije Koja se čuva u Kongresnoj biblioteci u vašingtonu
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovBiblija u 42 reda
Zemlja Nemačka
JezikLatinski
Izdavanje
IzdavačJohan Gutenberg
Broj stranica1282
Prevod
Datum
izdavanja		1456.
Klasifikacija
ISBN ?978-88-216-0026-5
Hronologija
Prethodniksmatraju da je Biblija u 36 redova starija
Prva štampana knjiga u Evropi
Prva strana Gutembergove biblije iz 1455. godine.
Iluminacije (ukrasi) dodate posle štampanja

Štampanje Biblije u 42 reda uredi

O Gutenbergovom životu i radu pouzdano se zna veoma malo. Veruje se da je Gutenberg štampao Biblije u 42 reda oko tri godine. Štampana je u dve sveske na 641 listu, odnosno 1282 strane. Prva sveska sadrži 324 a druga 317 listova. Svaka stranica ima dva stupca sa po 21 redom, zbog čega se najčešće i naziva Biblija u 42 reda. Imitirajući livenim slovima ondašnji gotički krasopis, s ligaturama i skraćenicama, Gutenberg je za ovo izdanje upotrebio 290 različitih znakova.[1] Johan Gutenberg je ovo remek delo štamparstva završio u Majncu, jula 1456. godine. Knjige su oštampane u ukupnom tiražu od 185 primeraka - 150 na papiru i 35 na pergamentu.[2] Do danas je sačuvano 49 primerka, 12 na pergamentu i 37 na papiru). Svega 23 primerka je potpuno.[3]

Pre ovog revolucionarnog izuma da bi se dovršila jedna rukopisna knjiga bilo je potrebno gotovo isto toliko vremena koliko je Gutenbergu trebalo da odštampa ceo tiraž. U svojoj verziji Biblije Gutenberg je koristio iluminacije (živopisi na srednjovekovnim rukopisima). Ručno je ukrašavao knjige minijaturama (sitnim slikama) i inicijalima (Ukrasnim početnim slovima).[traži se izvor] Zbog tog ručnog rada može se reći da je svaki primerak njegove Biblije unikatan.

Odmah po izlasku Biblije iz štampe Gutenberg se sukobio sa svojim partnerom Johanom Fustom i u sudskoj parnici izgubio štampariju.[2]

Biblija u 36 redova uredi

Veruje se da je Gutenberg Bibliju štampao u dve verzije: jednu sa 42 reda na stranici a drugu sa 36 redova. Kada se govori o Gutenbergovo Bibliji misli se najčešće na onu sa 42 reda.[4] Neki stručnjaci, poput Riharda Švaba i Tomasa Kahila, smatraju da je Biblija u 36 redova starija, odnosno da je Biblija u 42 reda štampana kasnije.[5] Biblija u 36 redova izašla je iz štampe 1457. godine, u Bambergu. Veruje se da je njeno štampanje započeo Gutenberg pre Biblija u 42 reda, ali je štampanje prekinuto i nastavljeno tek posle razlaza sa Fustom. Knjigu je u potpunosti završio Gutenbergov pomoćnik Albreht Pfilster, koji je osnovao svoju štampariju i štampao knjige Gutenbergovim slovima.[2]

Drugi stručnjaci, kao što je npr. Rihard V. Klement, smatraju da je Biblija u 36 redova štampana prvi put 1458. godine, dakle posle Biblije u 42 reda, ali je korišten stariji oblik slova.[6]

Preostali primerci Biblije u 42 reda uredi

Minhenska bibliotekarka Ilona Hubai izvršila je 1979. godine popis svih postojećih kopija Gutenbergove Biblije u 42 reda. Ona je identifikovala ukupno 47 primeraka i njihove vlasnike. Od objavljivanja ovih rezultata do danas identifikovana su još dva primerka, tako da danas u svetu postoji 49 poznatih primeraka Gutenbergove Biblije u 42 reda.[3]

Austrija (1)

  • Nacionalna biblioteka Austrije (Österreichische Nationalbibliothek) u Beču, kompletna, štampana na papiru. (slike[mrtva veza])

Belgija (1)

  • Univerzitetska biblioteka (Bibliotheque Universitaire) u Monsu, samo 1. deo (Stari zavet), štampana na papiru; 2. deo (Novi zavet) nalazi se u Biblioteci univerziteta indijana. Drugi primerak, koji se nalazio na Katoličkom univerzitetu u Levenu (Université catholique de Louvain) je uništen.

Vatikan (2)

  • Vatikanska biblioteka (Bibliotheca Apostolica Vaticana)

Danska (1)

  • Kraljevska biblioteka (Det Kongelige Bibliotek) u Kopenhagenu, samo 2. deo, štampana na papiru.

Japan (1)

  • Univerzitet Keio u Tokiu, samo 1. deo, štampana na papiru, kupljena u oktobru 1987. za ukupno 5,4 miliona dolara.[7]

Nemačka (13)

  • Gutenbergov muzej (Gutenberg Museum) u Majncu 
    • 1. deo, nepotpun, na papiru.
    • 2. deo, nepotpun, na papiru.
  • Regionalna biblioteka (Landesbibliothek) u Fuldi, nepotpuna, na pergamentu.
  • Univerzitetska biblioteka (Universitätsbibliothek) u Lajpcigu, kompletna, na pergamentu.
  • Državna i univerzitetska biblioteka Donje Saksonije  (Niedersächsische Staats-und Universitätsbibliothek) u Getingenu, kompletna, na pergamentu. (slike)
  • Državna biblioteka (Staatsbibliothek) u Berlinu, nepotpuna, na pergamentu.
  • Državna biblioteka Bavarske (Bayerische Staatsbibliothek) u Minhenu, kompletna, na papiru (slike 1. dela, slike 2. dela)
  • Univerzitetska biblioteka Johan Kristijan Senkenberg (Universitätsbibliothek Johann Christian Senckenberg) u Frankfurtu na Majni, kompletna, na papiru.
  • Regionalna biblioteka (Hofbibliothek) u Ašafenburgu, nepotpuna, na papiru.
  • Virtemberška državna biblioteka (Württembergische Landesbibliothek) u Štutgartu, nepotpuna, na papiru. (slike)
  • Državna biblioteka (Stadtbibliothek) u Triru, nepotpun 1. deo, na papiru.
  • Regionalna biblioteka (Landesbibliothek) u Kaselu, nepotpun 1. deo, na papiru.
  • Dvorac Gotorf (Schloss Gottorf) u Šlezvigu, nepotpun 1. deo, na papiru.

Poljska (1)

  • Biblioteka Bogoslovije (Seminarium Duchownego) u Pelpinu, nepotpuna, na papiru.

Portugalija (1)

  • Nacionalna biblioteka Portugalije(Biblioteca Nacional de Portugal) u Lisabonu, kompletna, na papiru.

Rusija (2)

  • Ruska državna biblioteka (Rossiйskaя gosudarstvennaя biblioteka) u Moskvi, kompletna, na papiru.
  • Moskovski državni univerzitet Lomonosov (Moskóvskiй gosudárstvennый universitét ímeni M. V. Lomonósova) u Moskvi, nepotpuna, na pergamentu.

SAD (11)

  • Kongresna biblioteka (Library of Congress) u Vašingtonu, kompletna, na pergamentu. slike
  • Njujorška Javna biblioteka (New York Public Library) u Njujorku, nepotpun primerak, na papiru.
  • Biblioteka i muzej Morgan (Morgan Library & Museum) u Njujorku
    • 1 nepotpun primerak, na pergamentu,
    • 1 kompletan primerak, na papiru,
    • 1 nepotpun primerak, na papiru. (slike)
  • Biblioteka Videner (Widener Library) na univerzitetu Harvard u Kembridžu, Masačusets, kompletan primerak, na papiru,
  • Biblioteka retkih knjiga i rukopisa Beineke (Beinecke Rare Book and Manuscript Library) na univerzitetu Jejl u Nju Hejvenu, Konektikat, kompletan primerak, na papiru,
  • Biblioteka Šeid (The Scheide Library) na univerzitetu Prinston u Prinstonu, Nju Džerzi, štampana na papiru. (slike)
  • Biblioteka Lili (Lilly Library) na Univerzitetu Indijana u Blumingtonu, Indijana, samo 2. deo (Novi zavet). Prvi deo nalazi se u Monsu. (slike)
  • Hari Ransom Centar (Harry Ransom Humanities Research Center) na Teksaškom univerzitetu u Ostinu, Teksas, kompletna, na papiru. (slike)
  • Biblioteka Hantington (Huntington Library) u San Marinu, Kalifornija, kompletna, na pergamentu.

Ujedinjeno Kraljevstvo (8)

Francuska (4)

  • Francuska nacionalna biblioteka (Bibliothèque nationale de France) u Parizu
    • jedan primerak potpuno očuvan, štampana na pergamentu,
    • jedan nepotpun primerak, štampan na papiru, sadrži belešku knjigovesca koja datira iz avgusta 1456.[8]
  • Mazarenova biblioteka (Bibliotheque Mazarine) u Parizu, kompletna, na papiru.
  • Opštinska biblioteka (Bibliotheque Municipale) u Sent Omeru, nepotpuna, na papiru.

Švajcarska (1)

  • Biblioteka Martin Bodmer fondacije (Bibliotheca Bodmeriana) u Kolonjiju, nepotpuna, na papiru.

Španija (2)

  • Pokrajinska i univerzitetska biblioteka (Biblioteca Universitaria y Provincial) u Sevilji, nepotpun 2. deo, na papiru. (slike)
  • Pokrajinski Javna biblioteka (Biblioteca Pública Provincial) u Burgosu, kompletna, na papiru.

Napomene uredi

Reference uredi

  1. ^ Hrvatska enciklopedija
  2. ^ a b v Barać, Dragan (2008), Kratka istorija knjige, 160, Beograd: Nolit 
  3. ^ a b Gutenberg-Bibel Gutenberg-Museum Mainz Pristupljeno 07. 01. 2016.
  4. ^ Plantin-Moretus Museum, Antwerp PlanetWare
  5. ^ Science: Beaming in on the Past Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. novembar 2006) TIME Magazine, 10 mars 1986
  6. ^ ORB Online Encyclopedia: Books and Universities: Medieval and Renaissance Book Production - Printed Books
  7. ^ 500-year-old Bible sold for $4.9 million Ellensburg Daily Record - Oct 23, 1987. Pristupljeno 07. 01. 2016.
  8. ^ Howard 2005, str. 31

Literatura uredi

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Gutenbergova Biblija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гутенбергова_Библија&oldid=27673120”