Википедија

G17 plus

бивша политичка партија у Србији

G17 plus je bivša liberal-konzervativna[1] politička stranka (ranije je bila nevladina organizacija) u Srbiji. Osnovana je decembra 2002. godine.Prvi predsednik stranke bio je Miroljub Labus,nakon njegovog povlačenja iz politike za predsednika stranke bio je izabran Mlađan Dinkić. Stranka se transformisala ujedinenjem stranka i pokreta u koaliciju Ujedinjeni regioni Srbije koji su od 2013. su postali politička stranka,[2] čime je G17 Plus kao organizacija prestao da postoji.

G17 Plus
PredsednikMlađan Dinkić (poslednji predsednik)
OsnivačMiroljub Labus
Osnovana1997. (kao NVO)
2002. (kao stranka)
Raspuštena2013. (16 god.)
NaslednikUjedinjeni regioni Srbije
SedišteBeograd,
 Srbija
Ideologija
Politička pozicijaDesni centar
Međunarodno članstvoMeđunarodna demokratska unija
Evropska strankaEvropska narodna partija
Narodna skupština Republike Srbije (2007)
32 / 250
www.g17plus.rs

Učešće u Prvoj vladi Vojislava Koštunice (2004) uredi

Stranka je na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije, 28. decembra 2003. dobila 34 poslanička mesta. Nakon dvomesečnih pregovora o formiranju nove srpske Vlade, ušla je u Vladu (3. mart 2004) zajedno sa DSS i SPO-NS, uz manjinsku podršku SPS-a. Šef poslaničke grupe u republičkom parlamentu je bio Miloljub Albijanić

U toj Vladi je imala ministarstvo finansija na čijem čelu je bio Mlađan Dinkić. Posle ostavke vicepremijera, Labusa, na njegovo mesto je došla dotadašnja ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Ivana Dulić-Marković, koja je 9. septembra izabrana za potpredsednicu stranke. Na njeno mesto ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, došao je Goran Živkov, takođe član ove partije. Takođe je držala i ministarstvo zdravlja na čijem je čelu dr Tomica Milosavljević, koji je ostao potpredsednik stranke i nakon Izborne skupštine.

Radovan Jelašić, funkcioner stranke, nalazio se na mestu guvernera Narodne banke Srbije.

Prvog oktobra 2006. G17 PLUS je dala ostavke na sva ministarska mesta. Ostavke su u Skupštini usvojene 9. novembra, što je dovelo do novih izbora 21. januara 2007.

Učešće u Drugoj vladi Vojislava Koštunice (2007) uredi

G17 plus je u Vladi od 15. maja 2007. godine (Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka, G17 plus i Nova Srbija ) imala ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (Mlađan Dinkić), ministarstvo zdravlja (Tomica Milosavljević), ministarstvo za omladinu i sport (Snežana Samardžić-Marković) i ministarstvo nauke (Ana Pešikan).

Učešće u Vladi Mirka Cvetkovića (2008) uredi

Nakon izbora 11. maja 2008. godine, na kojima je učestvovala kao deo koalicija Za evropsku Srbiju (ZES), G17 PLUS osvojila je 24 poslaničkih mesta u republičkoj skupštini. Šef poslaničke grupe je Suzana Grubješić.

G17 plus je u Vladi od 7. jula 2008. godine pored resora koje je imala i u prethodnoj vladi — ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (Mlađan Dinkić, koji je ovaj put bio i potpredsednik Vlade), ministarstvo zdravlja (Tomica Milosavljević), ministarstvo za omladinu i sport (Snežana Samardžić-Marković), dobila i ministarstvo kulture (Nebojša Bradić), ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić) i ministarstvo za Nacionalni investicioni plan (Verica Kalanović), dok je resor nauke prepušten koalicionim partnerima (DS).

Početkom 2011. godine došlo je do neočekivanih promena u vladi. Ubrzo nakon što je u krajem januara dugogodišnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević podneo ostavku (iz ličnih razloga), usledilo je i razrešenje/ostavka ministra ekonomije i regionalnog razvoja i potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića a s njim se solidarisala i ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, koja je (takođe) podnela ostavku.

Radovan Jelašić je do 2010. bio na mestu guvernera Narodne banke Srbije.

Učešće u Vladi Ivice Dačića (2012) uredi

G17 plus je učestvovao u Vladi Ivice Dačića, čiji je potredsednik bio Aleksandar Vučić, sve do rekontrukcije Vlade 2013. godine. Na izbore stranka je izašla u okviru koalicije Ujedinjeni regioni Srbije. Stranka je u ovoj vladi imala potpredsednika za evropske integracije (Suzana Grubješić) i dva ministarska resora — ministarstvo finansija i privrede (Mlađan Dinkić) i ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave (Verica Kalanović).

Rezultati na parlamentarnim i predsedničkim izborima uredi

Narodna skupština Republike Srbije
Izbori Koalicija # glasova % od važećih # poslanika Vlada Lider
2000 DOS 2.404.758 64,09%
0 / 250
 		vladajući[a] Miroljub Labus
2003 sa SDP 438.422 11,46%
31 / 250
 		vladajući
(do oktobra 2006)
opozicija
(od oktobra 2006)[b] 		Mlađan Dinkić
2007 275.041 6,82%
19 / 250
 		vladajući
2008 Za evropsku Srbiju 1.590.200 38,42%
24 / 250
 		vladajući
2012 Ujedinjeni regioni Srbije 215.666 5,51%
10 / 250
 		vladajući
(do avgusta 2013)
opozicija
(od avgusta 2013)
Predsednik SR Jugoslavije
Izbori Kandidat # 1. krug — glasovi % # 2. krug — glasovi % Rezultat Detalji
2000 Vojislav Koštunica 1. 2.470.304 50,24 bez drugog kruga   kandidat koalicije DOS;
uvod u petooktobarsku revoluciju
Predsednik Republike Srbije
Izbori Kandidat # 1. krug — glasovi % # 2. krug — glasovi % Rezultat Detalji
2002 Miroljub Labus   2. 995.200 27,96%   2. 1.516.693 31,62%  [v]
2003 bojkot[3]
2004 Dragan Maršićanin   4. 414.971 13,30%   kandidat vladajuće koalicije
2008 Boris Tadić   2. 1.457.030 35,39%   1. 2.304.467 50,31%   podrška kandidatu iz koalicije
2012 Zoran Stanković   5. 257.054 6,58%   kandidat koalicije URS

Istaknuti članovi uredi

Poslanička grupa URS u 8. sazivu parlamenta (2008—2012) uredi

Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije formirana je 14. marta 2011. u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Poslaničku grupu čine sledeći narodni poslanici:

Poslanička grupa URS u 9. sazivu parlamenta (2012—2014) uredi

Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije činili su poslanici članovi G17 plus i drugih stranaka — uglavnom članova koalicije Ujedinjeni regioni Srbije. Poslaničku grupu su činili sledeći narodni poslanici:[4]

Iz G17 plus:

Iz Zajedno za Šumadiju:

Iz Živim za Krajinu:

Organizacija stranke uredi

G17 plus je organizovana po teritorijalnom principu. Svi organizacioni oblici stranke u svom sastavu, po pravilu, imaju 30% manje zastupljenog pola. Organizacioni oblici stranke su mesni, opštinski, gradski i pokrajinski odbori.

Mesni odbor uredi

Mesni odbor je deo opštinskog odbora i obuhvata teritoriju jedne mesne zajednice. G17 plus ima 834 mesna odbora. Mesni odbor bira predsednika mesnog odbora koji dalje kooordinira radom mesnog odbora.

Opštinski odbor uredi

Opštinski odbor je osnovni organizacioni oblik stranke. G17 plus ima 165 opštinskih odbora, od 168 opština koliko postoji u Srbiji. Svi članovi opštinske organizacije biraju članove opštinskog odbora na Izbornoj skupštini opštinske organizacije i to 5% od broja članova opštinske organizacije. Spisak opštisnkih odbora G17 plus

Gradski odbor uredi

Gradski odbor se formira za područje grada koje u svom sastavu ima više opštine. G17 Plus ima 24 gradska odbora.

Pokrajinski odbor uredi

Pokrajinski odbor se formiraju za područja pokrajine Republike Srbije.

Bivši članovi uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Ideologija i političke stranke u Srbiji” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 25. 04. 2012. g. Pristupljeno 02. 04. 2010. 
  2. ^ Dinkić za izbore u Vojvodini i BG-u
  3. ^ Oko izbora 12. CeSID. 2003. str. 23. 
  4. ^ Sajt NSRS

Spoljašnje veze uredi

Napomene uredi

  1. ^ G17+ nije imao kandidate za narodne poslanike na izbornoj listi DOS-a, je bio deo koalicije i kasnije je imao ministrsko mesto u vladi
  2. ^ ministri iz G17+ su 1. oktobra 2006. napustili vladu nakon prekida pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, ali ostavke nisu usvojene u parlamentu pošto nisu održavane sednice do novih izbora
  3. ^ rezultati proglašeni nevažećim zbog niske izlaznosti
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Г17_плус&oldid=26846663”