Didje Dešan
Didje Klod Dešan (franc. Didier Claude Deschamps; 15. oktobar 1968) francuski je fudbalski trener i bivši fudbaler baskijskog porekla.[1][2]
| Didje Dešan | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Didje Klod Dešan | ||
| Datum rođenja | 15. oktobar 1968. | ||
| Mesto rođenja | Bajon, Francuska | ||
| Visina | 1,74 m | ||
| Pozicija | Vezni | ||
| Seniorska karijera* | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1985—1990 1989—1994 1990—1991 1994—1999 1999—2000 2000—2001 |
Nant Marselj → Bordo Juventus Čelsi Valensija |
111 123 29 124 27 13 |
(4) (6) (3) (4) (0) (0) |
| Reprezentativna karijera** | |||
| 1989—2000 | Francuska | 103 | (4) |
| Trenerska karijera | |||
| 2001—2005 2006—2007 2009—2012 2012— |
Monako Juventus Marselj Francuska | ||
|
* Datum aktuelizovanja: 11. mart 2018. ** Datum aktuelizovanja: 11. mart 2018. | |||
Karijera uredi
Klubovi uredi
Krenuo je u amaterskom Aviron Bajonu paralelno sa školovanjem. Kao takvog uočili su ga skauti Nanta, za koje je potpisao u aprilu 1983. Za klub je debitovao 27. septembra 1985. Otišao je nakon 111 utakmica i ostavio dubok trag u tom klubu.
Godine 1989. završio je u Marselju odakle je prvobitno otišao na pozajmicu u Bordo, ali se vratio za godinu dana. U Marselju je zatim krenuo na svoj put ka svetskom vrhu. Od 1991. do 1993. osvojio je tri titule prvaka države, a 1993. i titulu prvaka Evrope kao kapiten kluba sa svega 25 godina.[3] Ni pre ni posle Marselja niti jedan francuski klub nije osvojio taj naslov, a Dešan je najmlađi kapetan koji je podigao taj trofej.
Godine 1994. otišao je iz Francuske u italijanski Juventus, sa kojim se naosvajao trofeja. Čak tri Skudeta, jedan italijanski kup, dva superkupa i 1996. još jednom Ligu šampiona.[4]
Potom je Dešan proveo jednu godinu u engleskom Čelsiju, dodavši i FA kup svojoj bogatoj riznici trofeja. Nakon toga bio je u španskoj Valensiji gde je 2001. završio igračku karijeru.
Reprezentacija uredi
Nije krenuo u najbolje vreme. Mišel Platini pozvao ga je na susret protiv Jugoslavije 1989. godine. Bilo je to vreme kad se Francuzi nisu uspeli kvalifikovati na dva uzastopna Svetska prvenstva 1990. i 1994.
Kad je na mesto trenera seo Eme Žake počela je obnova nacionalne ekipe pred Evropsko prvenstvo 1996. Prvobitno je kapiten bio veliki Erik Kantona, no, nakon što je ovaj zaradio višegodišnju suspenziju selektor je krenuo u veliku rekonstrukciju. Kantona, Žan-Pjer Papen i David Žinola morali su ustupiti svoja mesta mladim igračima poput Zidana. Dešan je odabran za kapitena ove buduće „Zlatne generacije“.
Prvi put je kapitensku traku poneo protiv Nemačke. Na prvenstvu Evrope 1996. u Engleskoj, Francuzi su stigli do polufinala koje im je bilo najveći fudbalski uspeh od 1986.
Usledio je period francuske dominacije u fudbalu kad je ova sjajna generacija došla do izražaja. Godine 1998. na svom terenu, Dešan je odveo tim do titule prvaka sveta pobedom od 3:0 u finalu protiv Brazila što je najuverljivija pobeda u finalima svetskih prvenstava dosad.[5] Za dve godine u finalu Evropskog prvenstva u Belgiji i Holandiji pala je u dramatičnom meču Italija opet sa Dešanom kao kapitenom.[6]
Nakon toga Didje se oprostio od reprezentacije 2000. godine.[7] Dotad su te 103 odigrane utakmice bile rekordni broj nastupa za „Trikolore“, a sada je na 4. mestu. U martu 2004. Pele ga je uvrstio među najvećih 125 fudbalera svih vremena.[8]
Trener uredi
Nakon završene karijere krenuo je kao trener. Prvi klub bio je prvoligaš Monako. Već 2003. bio je proglašen francuskim trenerom godine. Iste godine osvojio je Liga kup, a 2004. sa ekipom bez velikih imena došao do finala Lige šampiona gde je bolji bio portugalski Porto sa 3:0.[9] Dana 19. septembra 2005. nakon loših rezultata napustio je klub.
Iako se činilo da će preuzeti mesto trenera Marselja, Dešan se odlučio za vrlo zanimljiv i težak posao vraćanja, skandalima pogođenog, Juventusa iz druge lige do nekadašnjih veličina. On je 10. jula 2006. službeno nasledio Fabija Kapela.[10] Prvi susret na mestu trenera „Stare Dame“ bio je pobeda od 8:0 nad Alesandrijom. Prvobitno nije dobro krenulo, sa ispadanjem u kupu, te mučenjem sa ratnički nastrojenim drugoligašima sa juga Italije. No, ubrzo se Juventus počeo penjati prema vrhu Serije B i uspeo se vratiti u prvu ligu.
Dana 5. maja 2009. potvrđeno je iz Olimpik Marselja da je Dešan njihov novi trener od sezone 2009/10. U prvoj sezoni na klupi donosi titulu prvaka u taj klub nakon 18 godina čekanja. Nakon par sezona u Marselju, 2012. preuzima kormilo reprezentacije Francuske.[11]
Uspesi uredi
Igrački uredi
|
Trenerski uredi
Individualni uredi
|
Reference uredi
- ^ „Basques in the 2018 World Cup”. euskalkazeta.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Pays Basque : la fierté du fief de Didier Deschamps”. francetvinfo.fr (na jeziku: francuski).
- ^ The story of Marseilles' tainted 1993 Cup triumph
- ^ Deschamps, the French Connection
- ^ „1998 FIFA World Cup France ™ - Matches - Brazil-France - FIFA.com”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2015. g. Pristupljeno 02. 06. 2016.
- ^ Trezeguet's golden moment makes French history
- ^ Deschamps announces international retirement
- ^ Pelé's Choice of 125 Living Players
- ^ UEFA Champions League 2003/04 - History - Monaco-Porto
- ^ Dešam kreće u nemoguću misiju
- ^ Dešam selektor Francuske
- ^ a b v „Didier Deschamps”. Eurosport.com. Pristupljeno 30. 12. 2015.
- ^ „D. Deschamps”. Soccerway. Pristupljeno 30. 12. 2015.
- ^ a b v „Deschamps”. UEFA.com. Pristupljeno 30. 12. 2015.
- ^ „France - Footballer of the Year”. RSSSF. 8. 1. 2010. Pristupljeno 16. 10. 2015.
- ^ „Pele's list of the greatest”. BBC Sport. 4. 3. 2004. Pristupljeno 15. 6. 2013.
- ^ „Palmarès Trophées UNFP - Oscars du football - Meilleur entraîneur de Ligue 1”. Arhivirano iz originala 17. 06. 2016. g. Pristupljeno 15. 06. 2016.
