Dino Rađa

Dino Rađa
Dino Rađa
	Dino Rađa
Lični podaci
Datum rođenja	24. april 1967. (57 god.)
Mesto rođenja	Split, SFRJ,
Državljanstvo	SFRJ
Visina	2,11 m
Informacije o karijeri
Pro karijera	1983—2003
Pozicija	krilni centar / centar
Seniorska karijera
Godine	Klub
1983—1990; 1990—1993; 1993—1997; 1997—1999; 1999—2000; 2000—2001; 2001—2002; 2002—2003	Jugoplastika; Roma; Boston seltiksi ; Panatinaikos; Zadar; Olimpijakos; Cibona; Split
Reprezentativna karijera
	Jugoslavija / Hrvatska
	Statistika na basketball-reference.com
	Statistika na nba.com

Dino Rađa (Split, 24. april 1967) je bivši jugoslovenski i hrvatski košarkaški reprezentativac, osvajač dve olimpijske medalje, višestruki klupski prvak Evrope i uspešan NBA igrač. Visok je 211 cm, a igrao je na poziciji centra ili krilnog centra.

Karijeru je počeo u splitskoj Jugoplastici za koju je igrao do 1990. Sa tim klubom je dominirao osvojivši dve titule evropskih klupskih prvaka za redom. Odabran je 1989. godine na NBA draftu kao 40. pik od strane Boston seltiksa, ali nije odmah otišao u SAD, nego je još četiri sezone igrao u Evropi. Nakon Splita igrao je tri sezone u Italiji za Romu. U NBA ligi igrao je četiri sezone za Boston, uz prosek od 16,7 poena i 8,4 skoka po utakmici. Nakon NBA karijere ponovo je igrao u Evropi gde je bio član Panatinaikosa, Zadra, Olimpijakosa, Cibone a karijeru je završio tamo gde je i započeo, u ekipi Splita.

Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio Svetsko juniorsko prvenstvo (1987), dva Evropska prvenstva (1989. i 1991), olimpijsku srebrnu medalju u Seulu 1988 kao i bronzu na EP 1987. Kao član hrvatskog nacionalnog tima osvojio je srebrnu medalju na OI u Barseloni 1992, a ima i bronzane medalje sa dva Evropska i jednog Svetskog prvenstva.

Karijera uredi

Split uredi

Toni Kukoč i Dino Rađa dok su igrali zajedno za Jugoplastiku

Kao junior Jugoplastike Rađa je dvaput osvojio titulu prvaka Jugoslavije. Prvi put u Herceg Novom, a drugi put u Kraljevu. Prvi put je u zapisniku seniorske ekipe “Žutih” bio 9. februara 1983. Trener je bio Zoran Grašo, Zadar je u Jazinama pobedio Jugoplastiku 94:90, a Rađa je tada imao 15 godina i 9 meseci. Nosio je dres s brojem 13. Kasnije će četrnaestica postati njegov zaštitni znak. Prve poene u prvenstvu Jugoslavije Rađa je zabeležio 15. decembra 1984. na utakmici 9. kola u kojoj je Partizan u Beogradu pobedio Jugoplastiku 94:88. Osim Graše, nakratko ga je u Jugoplastici trenirao i Krešimir Ćosić. Od sezone 1985/86. Rađa je postao standardan prvotimac Jugoplastike. Trener je bio Slavko Trninić, ali je on nakon serije poraza dao ostavku, a na njegovo mesto došao je Zoran Slavnić. Nakon odlaska Zorana Slavnića na klupu Jugoplastike došao je novi trener, Božidar Maljković, dotadašnji pomoćni trener Crvene zvezde. Maljković je kasnije postao najtrofejniji trener u istoriji Jugoplastike. Rađa je bio izuzetno važan igrač Jugoplastikine najbolje generacije u istoriji kluba. Osvojio je titule prvaka Jugoslavije 1988, 1989. i 1990, dvaput je bio prvak Kupa šampiona (1989, 1990), i jednom osvajač jugoslovenskog kupa (1990). Dok je igrao za Splićane, Rađu su odabrali Boston seltiksi na NBA draftu 1989. kao 40 pika.^[1]

Roma uredi

Rađa je nakon sezone 1989/90. odlučio otići iz Splita, i potpisao je za italijansku Romu. Igrao je za njih tri sezone, bio najskuplji košarkaš u Evropi, imao je ugovor čija je vrednost bila tri puta viša od dotad najskupljeg ugovora jednog košarkaša u Italiji. Rađa je potpisao petogodišnji ugovor s rimskim klubom vredan gotovo 18 milijardi lira, u dolarima oko 15 miliona dolara. U tri sezone u Rimu Rađa je osvojio tek jedan trofej: Kup Radivoja Koraća 1992. Loš trenerski rad u klubu i loša selekcija igrača učinili su svoje. U trećoj sezoni Rađinog boravka u Rimu u klubu je bio gotovo pa raspad sistema, jedva su ostali u ligi, a bilo je i poteškoća s finansijama. Rađa je imao još dve godine ugovora, ali je ponudio raskid i rekao da bi otišao u Seltikse, a čelnici kluba su to prihvatili.

Boston uredi

U julu 1993. Rađa je zvanično postao član Boston seltiksa, potpisavši sa klubom trogodišnji ugovor.^[2] U svojoj prvoj sezoni je uvršten u najbolju drugu petorku novajlija (zajedno sa Kukočem), a jednom je proglašen za rukija meseca, za novembar 1993. U prvoj sezoni Rađa je u 80 utakmica prosečno beležio 15,1 poen i 7,2 skokova, imao je 17 „dabl-dabl” učinaka. Najviše poena te sezone dao je Los Anđeles lejkersima i Filadelfiji, i jednima i drugima dao je 36 – to su mu i rekordi karijere u NBA ligi.

Druge sezone je bio još bolji, ali je zbog povrede pauzirao na 16 utakmica, a te sezone bio je uz Dominika Vilkinsa najbolji igrač Seltiksa. Imao je prosek od 17,2 poena i 8,7 skokova uz 19 „dabl-dabl” učinaka, a njegovi Seltiksi plasirali su se u plejof gde su kao osmoplasirana ekipa u Istočnoj konferenciji ispali sa 3-1 od prvoplasiranih Orlando medžika, koji su kasnije igrali NBA finale. Koliko su Seltiksi u to vreme bili slabi dovoljno govori i podatak da su se nakon tog NBA plejofa 1995. u idući plasirali tek 2002. Skor Seltiksa za vreme Rađine četiri NBA sezone: 32-50, 35-47, 33-49, 15-67 (najgori skor Seltiksa u istoriji kluba).

Tako je plejof 1995. bilo jedino Rađino igranje u plejofu, u 4 utakmice imao je prosek od 15 poena i 7 skokova. Te sezone u regularnom delu Rađa je briljirao protiv Orlanda, najviše poena je dao Hjuston roketsima (31), zatim Orlandu 30, Orlandu 29, Njujork niksima 29, Orlandu 29, Orlandu 27 te Sijetl supersoniksima 28 i Detroit pistonsima 26.

U trećoj NBA sezoni Rađa je igrao izvanredno, ali je zbog povrede odigrao tek 53 utakmice. Imao je prosek od 19,7 koševa i 9,8 skokova uz 27 „dabl-dabl” učinaka. U trećoj sezoni najviše poena dao je Indijana pejsersima (33), Toronto reptorsima dao je 31, Sakramento kingsima 31, Detroit pistonsima 29, Atlanta hoksima 28, Dalas maveriksima 28, Los Anđeles lejkersima 28, Majami hitu 27, Vankuver grizlisima 26, Indijana pejsersima 26.

Rađa je u svojoj poslednjoj, četvrtoj NBA sezoni odigrao tek 25 utakmica uz prosek od 14 poena i 8,4 skoka uz 7 „dabl-dabl” učinaka. Te sezone najviše je poena dao Vašington buletsima (26).

Ukupno je u NBA ligi odigrao 224 utakmice, bio je starter 172 puta uz prosek od 16,7 poena i 8,4 skoka za 32,6 minuta po utakmici. Ostvario je 70 „dabl-dabl” učinaka, a rekord karijere od 20 skokova zabeležio je protiv Toronto reptorsa 11. decembra 1996. u utakmici s tri produžetka koju je Boston na domaćem terenu dobio 115:113. Rađa je igrao 54 minute, ali je imao katastrofalan šut iz igre 5/18.

Rađa je u petak 20. juna 1997. menjan u Filadelfija 76erse za Klarensa Voterspuna i Majkla Kejdža.^[3] Ali nekoliko dana kasnije, u utorak naveče, 24. juna, 76ersi su objavili da Rađa nije prošao lekarski pregled tako da je zamena otpala i poništena je. I pre nego je zamena obavljena trener 76ersa Leri Braun je izrazio zabrinutost za Rađino levo koleno, koje je operisano 8. januara 1997. i nije se dovoljno oporavilo.

Povratak u Evropu uredi

Rađa se nakon četiri NBA sezone u leto 1997. vratio u Evropu i potpisao za grčki Panatinaikos. Za njih je odigrao dve sezone (1997-1999), osvojio dve titule prvaka Grčke. Za vreme igranja za PAO dogodio mu se neverovatan incident. Naime Rađa je nakon jedne utakmice, kad je stao u odbranu trenera Subotića, udario jednog agresivnog i bezobraznog navijača. Pokazalo se da je to bio Dimitri Janakopoluos, čiji je otac Pavlos bio vlasnik Panatinaikosa.^[4]

Nakon dve sezone u Grčkoj, Rađa se vratio u Hrvatsku, potpisao je za Zadar. U jednoj sezoni koju je odigrao za Zadar osvojen je Kup Krešimira Ćosića i izgubljeno je finale hrvatskog prvenstva.

Nakon Zadra Rađa se opet vraća u Grčku, ovaj put u Olimpijakos. Nakon jedne sezone u Olimpijakosu usledila je jednomesečna epizoda u Ciboni u sezoni 2001/02, odigrao je tek 5 utakmica za Cibonu (3 utakmice u Evroligi i 2 u Jadranskoj ligi), a veličanstvena karijera završena je tamo gde je sve počelo, u dresu Splita, za njih je potpisao u januaru 2003, a na kraju sezone osvojen je titula prvaka Hrvatske u sezoni 2002/03.^[5]

Reprezentacija uredi

Dino Rađa (srednji red, u sredini) sa reprezentacijom Jugoslavije na Evrpskom prvenstvu 1989. u Zagrebu.

Rađa je prvu službenu utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije odigrao na Evropskom prvenstvu 1987. u Grčkoj gde su „plavi” pod trenerskom palicom Krešimira Ćosića osvojili bronzanu medalju.

Od 1987. do 1991. Rađa je igrao na svim takmičenjima za reprezentaciju Jugoslavije, osim SP 1990. kada je dan uoči početka prvenstva slomio nogu. Za hrvatsku košarkašku reprezentaciju osvojio je četiri medalje (srebro OI 1992, bronza EP 1993, bronza SP 1994. i bronza EP 1995).

NBA statistika uredi

Legenda
OU	Odigrano utakmica	SU	Startovao utakmica	MPU	Minuta po utakmici
PŠ%	Procenat šuta iz igre	3P%	Procenat šuta za tri	SB%	Procenat šuta slobodnih bacanja
SPU	Skokova po utakmici	APU	Asistencija po utakmici	UPU	Ukradenih lopti po utakmici
BPU	Bloka po utakmici	PPU	Poena po utakmici	Podebljano	Najbolje u karijeri

Regularna sezona uredi

Godina	Tim	OU	SU	MPU	PŠ%	3P%	SB%	SPU	APU	UPU	BPU	PPU
1993/94.	Boston	80	47	28.8	.521	.000	.751	7.2	1.4	0.9	0.8	15.1
1994/95.	Boston	66	48	32.5	.490	.000	.759	8.7	1.7	0.9	1.3	17.2
1995/96.	Boston	53	52	37.4	.500		.695	9.8	1.6	0.9	1.5	19.7
1996/97.	Boston	25	25	35.0	.440	.000	.718	8.4	1.9	0.9	1.9	14.0
Karijera		224	172	32.6	.497	.000	.735	8.4	1.6	0.9	1.3	16.7