Википедија

Dosta je bilo

политичка партија у Србији

Dosta je bilo (skraćeno DJB) je politička stranka u Srbiji. Osnovana je 27. januara 2014. oko bivšeg ministra privrede Saše Radulovića i njegovih saradnika iz Ministarstva.[1]

Dosta je bilo
SkraćenicaDJB
PredsednikSaša Radulović
Zamenici predsednika
KoalicijaDobro jutro Srbijo
Osnovana27. januar 2014. (2014-01-27)
Legalizovana11. februar 2022. (2022-02-11)
SedišteUlica Nušićeva 27, Beograd
Ideologija
Politička pozicijadesnica do krajnje desnice
Evropska strankaSavez konzervativaca i reformista u Evropi (globalni partner)
Boje  narandžasta
Narodna skupština
0 / 250
Skupština AP Vojvodine
0 / 120
Skupština grada Beograda
0 / 110
Veb-sajt
dostajebilo.rs

U početku se držala liberalnih, reformističkih i progresivnih stavova. Između početka 2017. i 2018. proevropske i liberalne frakcije DJB su se odvojile zbog unutrašnjeg sukoba u stranci.[2] Nakon toga je prešla na krajnju desnicu i počela je da zagovara suverenističku i evroskeptičku politiku uz desničarsko-populističke stavove kao što je protivljenje imigraciji. Predsednik DJB Saša Radulović je takođe promovisao dezinformacije i nekoliko teorija zavere tokom pandemije kovida 19.[3]

Osnivanje uredi

 
Saša Radulović, osnivač i predsednik

Nakon izlaska iz Vlade, Saša Radulović osniva udruženje „Dosta je bilo — Restart” i najavljuje da će kandidovati listu za parlamentarne izbore,[4] raspisane neposredno po njegovoj ostavci. Okosnicu čine Saša Radulović, i njegovi saradnici iz ministarstva, Dušan Pavlović[5], profesor FPN-a i ekonomista Aleksandar Stevanović. U martu 2018. godine Stevanović je sa grupom članova isključen iz pokreta, dok ga je Dušan Pavlović napustio u novembru iste godine. Do kraja novembra su pokret napustili ili su isključeni mnogi poznati članovi pokreta, tako da je od osnivača udruženja ostao samo Saša Radulović.

Parlamentarni izbori 2014. uredi

Izborna lista „Dosta je bilo — Saša Radulović” uspela je da sakupi 10.000 potpisa neophodnih za kandidaturu,[6] ali na izborima ne uspeva da pređe cenzus od 5%, osvojivši 74.973 glasa ili 2,09% od ukupnog broja izašlih glasača.[7] Lista je imala mnogo više uspeha u urbanim sredinama (Beograd 3.84%, Novi Sad 5.33%, Niš 3,26%) nego u ruralnim, što su iz pokreta objašnjavali pritiskom vlasti na medije sa nacionalnom frekvencijom, koji su najkorišćenije sredstvo informisanja u ruralnim krajevima.[8][9]

Parlamentarni izbori 2016. uredi

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine, Dosta je bilo je osvojio 227.626 glasova[10], što predstavlja 6,02% glasova, odn. 16 mesta u skupštini Srbije[11]. Sa 16 poslanika, DJB je četvrta najjača parlamentarna stranka, iza SNS-a, SPS-a i SRS-a. Poslanički klub DJB je, međutim, brzo počeo da se osipa, tako da je do novembra 2018. godine DJB u Skupštini spao sa 16 na dva poslanika (Radulović, Stamenković) i ostao bez poslaničkog kluba.

Rezultati istraživanja NSPM-a su pokazali da glasače DJB-a u najvećoj meri čine mlađi od 40 godina, kao i da je DJB bila izborna lista sa najvećim udelom visokoobrazovanih pristalica.[12]

DJB je takođe ušao u Skupštinu Vojvodine (5,54%), i u preko dvadeset opštinskih skupština, među kojima su skoro sve centralne beogradske opštine, zatim opštine u Nišu i Novom Sadu, Zrenjaninu, Vršcu, itd. Najbolji rezultat DJB je postigao na teritoriji Beograda, gde je osvojio 11,5%, odn. na Opštini Savski venac, gde je osvojio preko 18% glasova.)

Rezultati uredi

Narodna skupština Republike Srbije
Izbori # glasova % od važećih # poslanika Vlada
2014 74.973 2.09%
0 / 250
 		van parlamenta
2016 227.626 6.02%
16 / 250
 		opozicija
2020 73.953 2,30%
0 / 250
 		van parlamenta
2022 86.362 2,43% 0 / 250 van parlamenta
2023

Predsednički izbori 2017. uredi

Pred predsedničke izbore 2017. godine se pokret zalagao za zajedničkog kandidata opozicije, smatrajući da je to jedini način da Aleksandar Vučić (aktuelni predsednik vlade i kandidat vladajuće koalicije oko SNS-a) ne pobedi već u prvom krugu. Dve nedelje pre raspisivanja izbora pokret navodi da će, u slučaju da ne dođe do dogovora između opozicionih kandidata, imati svog kandidata na izborima sa ciljem da se poveća izlaznost i šansa da dođe do drugog kruga.[13][14]

Pre raspisivanja izbora, troje od 16 poslanika (Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović) napušta DJB uz jedno od obrazloženja da se ignoriše mišljenje članstva i odugovlači sa donošenjem odluke o tome kako će pokret nastupiti na predstojećim izborima.[15] Nedelju dana kasnije, poslanici koji su napustili pokret su naveli da će osnovati udruženje „Građanska platforma” i da će na izborima podržati Sašu Jankovića, nezavisnog kandidata i bivšeg ombudsmana.[16]

Nakon osnivačke skupštine 2. marta 2017. nakon koje pokret prerasta u stranku, "Dosta je bilo" objavljuje je da će njihov kandidat na izborima za predsednika Srbije biti lider DJB-a Saša Radulović.[17]

Rezultati uredi

Predsednik Republike Srbije
Izbori Kandidat # 1. krug — glasovi % # 2. krug — glasovi % Rezultat Detalji
2017. Saša Radulović 7. 51.651 1,41% bez drugog kruga  
2022. Branka Stamenković

Beogradski i borski izbori 2018. uredi

Na izborima za Skupštinu Beograda i Skupštinu opštine Bor koji su održani 04.03.2018. Dosta je bilo je izašao u koaliciji sa srpskim pokretom Dveri. Ova koalicija je u Beogradu osvojila 3,9%, dok je u Boru osvojila 8,2% glasova. Zbog loših izbornih rezultata u Beogradu, svi članovi rukovodstva Dosta je bilo podneli su ostavku dva dana nakon izbora.[18] Stranački izbori za novog predsednika DJB zakazani su za 21.04.2018. Na njih se prijavio Branislav Mihajlović, poslanik DJB iz Bora.

Akcije uredi

Pokret ostaje aktivno nakon izbora učestvujući u kampanjama protiv delovanja vlasti koje smatraju štetnim. Pokret je pokrenulo akcije:

  • „Ne damo penzije parazitima” — protiv smanjenja plata i penzija u javnom sektoru koje smatraju protivustavnim.[19]
  • „Ne damo zemlju ispod žita” — protiv prodaje obradivih površina u Bačkoj arapskom investitoru za koju smatraju da je štetna po državu i domaće poljoprivrednike.[20]
  • „Koliko nas koštaju tajni ugovori?” — protiv netransparentnog potpisivanja ugovora i vršenja javnih poslova uopšte.[21]
  • „Poslednji voz. Tvoja zemlja ili njihova država” [22] — protiv prodaje Telekoma strateškom investitoru. Protiv davanja državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini krupnom kapitalu, protiv prodaje infrastrukture i prirodnih resursa, protiv Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu (pokret veruje da član 6. ovog Zakona omogućuje tajkunima da pravo korišćenja zemljišta pretvore u pravo svojine bez naknade).[23]

Program uredi

Pokret odbija da se politički svrsta na levicu ili desnicu,[24] smatrajući tu podelu prevaziđenom. Umesto toga ono vidi da se današnja politička podela svodi na pristojne i privilegovane ljude.[25] Pokret se zalaže za slobodnu tržišnu ekonomiju[26] oslobođenu od suvišnih fiskalnih nameta i regulacija i jaku socijalno odgovornu državu[traži se izvor] koja omogućava socijalno i zdravstveno osiguranje za sve građane. Pokret se zalaže za:[27]

  • Transparentnost — javno vršenje javnih delatnosti. Objavljivanje svih ugovora koje potpisuje država i državna preduzeća. Budžeti svake javne ustanove da budu dostupni svakom građaninu 24 časa dnevno. Objavljivanje pravnih i fizičkih lica koja su dobila novac za svaku budžetsku stavku, kao i ugovori na osnovu kojih su dobili novac. Javni konkursi za sve državne agencije, sva državna preduzeća i ustanove. Sa javnim planovima rada. Sa javnim izveštavanjem.
  • Slobodne medije — kao kontrolore vlasti, nikako kao sredstvo za manipulaciju javnog mnjenja, odnosno ljudi.
  • Univerzalnu socijalnu zaštitu — pomoć samo onima kojima je zaista potrebna. Socijalna zaštita je put ka odgovornom i humanom društvu prema svakom pojedincu.
  • Univerzalnu zdravstvenu zaštitu — zaštita iz budžeta plaćena za sve kao što predviđa Ustav. Ukidanje overe zdravstvenih knjižica. Privatne i državne zdravstvene ustanove pružaju svoje usluge u okviru istog sistema zdravstvenog osiguranja.
  • Zagarantovane socijalne penzije — za sve građane koji navrše 65 godina nezavisno od toga da li su bili u radnom odnosu. Penzije u visini socijalne pomoći. Pored socijalne komponente uvesti i ekonomske penzije za one koji odvajaju od plate (u državne i privatne fondove).
  • Manji nameti na rad i progresivno oporezivanje — smanjenje sive ekonomije kroz smanjenje nameta na rad. Porezi koji guše privrednu aktivnost treba da se smanje ili ukinu. Male poreske stope za one koji zarađuju malo, veće za one koji zarađuju više.
  • Regulatorna reforma — smanjenje birokratije. Smanjenje procedura i nepotrebnih propisa. Administracija mora da komunicira među sobom i bude zasnovana na elektronskoj upravi.
  • Smanjenje javne potrošnje — trošenje samo onog što se zaradi. Obustava zaduživanja. Ukidanje subvencija. Otpuštanje viška radnika u javnom sektoru zaposlenih preko političkih stranaka na nepotrebna administrativna mesta.
  • Uvođenje reda u javna preduzeća — popis imovine, procena obaveza, isplata zaostalih plata u nivou minimalne zarade sa konvertovanjem preostalog dela u vlasnički udeo. Sistematizacija radnih mesta, uvođenje kriterijuma za zapošljavanje i kriterijuma za merenje učinka rada. Svako preduzeće da napravi poslovni plan za koji dobija obrtna sredstva, nakon čega prestaje da bude finansirano iz budžeta.
  • Promena izbornog sistema — direktni izbori za gradonačelnike i predsednike opština, poslanike i odbornike. Kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema za izbor poslanika uz smanjenje njihovog broja.
  • Decentralizacija — dati veća ovlašćenja okruzima u kome bi sve opštine gravitirale ka jakom gradskom centru. Vraćanje imovine lokalnim zajednicama. Glavni lokalni izbori na nivou okruga. Okruzi treba da dobiju i značajne izvorne poreske prihode za samostalno vođenje ekonomske politike.

Istaknuti članovi Pokreta i/ili Udruženja uredi

Bivši članovi uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Georgiev, Slobodan (13. 4. 2016). „Sasa Radulovic, Ex-blogger Who Has Had Enough”. Balkan Insight. Pristupljeno 25. 4. 2016. 
  2. ^ „Izborni rezultat 2016”. vreme.com. Vreme. 24. 4. 2016. Arhivirano iz originala 25. 04. 2016. g. Pristupljeno 05. 12. 2023. 
  3. ^ „DJB širi teorije zavere: Kako je Radulović zajahao pandemiju”. nova.rs. Nova S. 20. 12. 2020. 
  4. ^ Radulović: Do kraja februara izlazim sa listom "Dosta je bilo. Restart"
  5. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Dušan_Pavlović_(professor) (Pristup: 10.02.2019)
  6. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 20. 6. 2015. g. Pristupljeno 19. 6. 2015. 
  7. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 7. 2015. g. Pristupljeno 19. 6. 2015. 
  8. ^ „Radulović: Rezultat izbora pokazuje nemoć opozicije | Izborna Reforma”. Arhivirano iz originala 20. 6. 2015. g. Pristupljeno 19. 6. 2015. 
  9. ^ „Restart — analiza izbornih rezultata”. Arhivirano iz originala 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 19. 6. 2015. 
  10. ^ „Rezultati izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije održanih 24. aprila i 4. maja 2016. godine” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 5. 2017. g. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  11. ^ „Odluka o dodeli mandata narodnih poslanika Narodne skupštine”. Arhivirano iz originala 1. 3. 2017. g. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  12. ^ „Srbija pred izborima”. Arhivirano iz originala 10. 01. 2019. g. Pristupljeno 9. 1. 2019. 
  13. ^ Kurir TV, Dosta je bilo: Saša Radulović o strategiji pred raspisivanje izbora
  14. ^ B92, Ako ne bude zajedničkog kandidata, DJB će imati svog
  15. ^ Mondo, Raskol u Dosta je bilo
  16. ^ „Mondo, Bivši poslanici Dosta je bilo podržavaju Jankovića”. Arhivirano iz originala 23. 10. 2018. g. Pristupljeno 23. 10. 2018. 
  17. ^ Saša Radulović predsednički kandidat DJB
  18. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 21. 3. 2018. g. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  19. ^ Peticija protiv smanjenja plata i penzija | Dosta je bilo
  20. ^ NE DAMO ZEMLjU ISPOD ŽITA! | Dosta je bilo
  21. ^ Tajni Ugovori — Pitanja I Odgovori | Dosta Je Bilo
  22. ^ Poslednji voz: TVOJA zemlja ili NjIHOVA država | Dosta je bilo
  23. ^ (PDF) http://dostajebilo.rs/wp-content/uploads/zakon_konverzija_zemljista.pdf.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  24. ^ „Razgovori s povodom: Saša Radulović, predsednik pokreta "Dosta je bilo" FOTO — East Side portal”. Arhivirano iz originala 17. 8. 2015. g. Pristupljeno 15. 7. 2015. 
  25. ^ Dnevni list Danas | Politika | Saša Radulović: Partijski parazit napao javni sektor
  26. ^ Tržišna privreda | Dosta je bilo
  27. ^ PROGRAM | Dosta je bilo
  28. ^ Deset razloga za smenu menadžmenta RTB Bor
  29. ^ In Memoriam: dr Milan Dejanovski (1951 — 2015)
  30. ^ Umro je dr Milan Dejanovski
  31. ^ Lični stav — Saša Radulović i Marko Vidojković

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доста_је_било&oldid=27722421”