Dragoslav Andrić
Dragoslav Andrić (Čačak, 10. novembar 1923 — Beograd, 27. maj 2005) bio je srpski pisac, dramaturg, leksikograf, publicista i šahista, sastavljač antologija i prevodilac.[1]Primarno je bio prevodilac umetničke literature na srpski sa francuskog, engleskog, nemačkog, holandskog, ruskog i drugih jezika. Preveo je preko 130 knjiga poezije, proze i drame.
Dragoslav Andrić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 10. novembar 1923. |
| Mesto rođenja | Čačak, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 27. maj 2005. (81 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija i Crna Gora |
Biografija uredi
Dragoslav Andrić je rođen od oca Jelisija, oksfordskog đaka i majke Zorke, učiteljice. Nakon završene Prve beogradske muške gimnazije, školovao se na pozorišnom odseku Muzičke akademije u Beogradu i u dramskom studiju Narodnog pozorišta Srbije. Završio je englesku filologiju na Filozofskom fakultetu.
Budući književnik je maturirao u Prvoj beogradskoj muškoj gimnaziji 1942, a potom diplomirao na Odseku za engleski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Istovremeno studira i dramaturgiju, pa prvu deceniju svog rada radi upravo kao dramaturg u Beogradskom dramskom pozorištu, tada Savremenom pozorištu.[1]
Postao je poznat u 1970-im i 1980.im godinama po svom "Rečniku žargona“, humorističkoj zbirki „Svaštara, udžbenik nonsensa“, antologiji rok-poezije „Stereo stihovi“ i nekoliko zbirki i antologija svetske poezije, između ostalih i „Štihovi“ Ogdena Neša, Andrićevog omiljenog pesnika. Između 2003. i 2004. izdaje antologiju svetske poezije u šest tomova, „Američka poezija danas“, „U ime zemlje“ (kanadska poezija), „Otisak srca u prašini“ (poezija američkih crnaca), „Ko, je l' ja?" (engleska i američka humoristička poezija), „Svet u kapi rose“ (klasična kineska poezija), „Ne pali još svetiljku“ (stara japanska poezija).
U časopisu „Vreme“ Andrić kaže da prevodioci često znaju svoj jezik bolje od pisaca, od kojih se očekuje da ga usavršavaju.[2]
U toku 2005. završava „Svaštara - viši kurs“ i „Rečnik žargona“ (drugo izdanje) sa oko 20 hiljada reči i izraza (dva puta više od prvog izdanja), ali nije dočekao njegovo objavljivanje.
Andrić je 10 godina radio i kao dramaturg u pozorištu. Glumica Radmila Andrić mu je bila supruga.
Početkom 1990-ih, kao gostujući profesor Univerziteta u Čikagu, vodi kurs o kreativnom prevođenju literature.
Osim književnosti, Andrić se zanimao i šahom, sa kojim je došao u dodir sa 11 godina. U periodu 1948 — 1981. se aktivno takmičio, imao je titulu majstora i bio je državni reprezentativac.[3]
Radio je prevod za srpsku sinhronizaciju crtane serije „Priče o životinjama“, za RTS. Sve uloge, kao pripovedačica, tumačila je njegova supruga - dramska umetnica Radmila Andrić.
Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Udruženja književnika Srbije i Srpskog PEN centra.
Dragoslav Andrić preminuo je 27. maja 2005. godine. Samo mesec dana ranije, sa suprugom, dramskom umetnicom Radmilom Andrić, u toku 42. Disovog proleća posetio je rodni grad i čačanskoj Biblioteci darovao vredan poklon – oko 400 knjiga iz lične biblioteke. Poslednji put se obratio poštovaocima svog dela na izuzetno posećenoj književnoj večeri, a publika je mogla da pogleda i izložbu njegovih knjiga u Odeljenju za odrasle čitaoce Gradske biblioteke Vladislav Petković Dis. Njen autor bila je bibliotekar mr Marijana Matović, koja je u 14. broju Glasa biblioteke publikovala studiozan pregled života i rada Dragoslava Andrića.[4]
Nagrade uredi
- Nagrada „Miloš N. Đurić”, za najbolji prevod, 1969.[1]
- Nagrada Udruženja književnih prevodilaca Srbije za životno delo, 1991.[5]
- Nagrada „Zlatni prsten Bagdale”, 1991.
- Vukova nagrada, najvišeg republičkog priznanja za rad u prosveti, nauci i umetnosti.
Bibliografija uredi
Knjige uredi
- Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči i izraza, 1972, 2005.
- Svaštara - udžbenik nonsensa, 1981.
- Svaštara - viši kurs, 2005.
- Andrić, Dragoslav (1994). Leksikon viceva. Grigorije Božović. ISBN 978-86-7019-143-3..
- Taknuto -Ćaknuto (ko-autor sa Ljubivojem Ršumovićem)
- Vidi mene - vežbe za duhovno opuštanje (ko-autor sa Ljubivojem Ršumovićem)
- Vrt dobre nade - pesme i pitalice o životinjama iz beogradskog Zoološkog vrta.
- Zezalice, ili pesme zdesna nalevo, 1977.
Samo reč-dve o ovim - slučajnim - stilskim vežbama...
Pripremajući se za svoj Rečnik slikova, kad bih zbližio neke neobičnije rime - dakle one koje do sada nisu imale sreću da se sreću - ponekad bih oslušnuo šta jedna drugoj imaju da kažu. Tako su se stihovi, tim neočekivaniji što bi neobičnije bile rime, oglašavali sami, zdesna nalevo. I to šaljivi - što samo dokazuje da se reči rađaju vedre, a uozbilje se tek ako im ne damo mira. Najzad, svaki ozbiljan problem se ponajbolje i rešava - šalom. Oko vrata. Naročito ako ispod njih duva.
"P.S. Onaj kome naslov smeta - treba da zna da je zezalica čist narodni izraz za Mihailisov romb ili Mihailisov trougao (kako bi naslov, znači, mogao i da glasi), tj. za predeo između krsne kosti (os sacrum) i trtične (os coccygeus); konsultovati u tome smislu prof. dr Branislava Berića, ginekologa-specijalistu, Novi Sad“
— januara 1977. D. A.
Šah uredi
- Šah - igra miliona, 1966, 1997.
- Matni udar, 1989.
- Šahovski zabavnik, 1985.
- Škola za male i velike pacere, 1989.
Prevodi uredi
Antologije i zbirke uredi
- Antologija svetske ljubavne poezije (prevod Dragoslav Andrić, Danko Anđelković, Danilo Kiš i dr), 1970.
- Novije flamanske pripovetke, 1972.
- Ogden Neš, Štihovi, 1972.
- Bob Dilan, 1978. (ko-autor sa Dušanom Latkovićem)
- Ne pali još svetiljku (antologija klasične japanske poezije), 1981.
- Erskin Koldvel, Duvanski put, Neredi u julu (prevod Ljerka Radović, Dragoslav Andrić), 1981.
- Svet u kapi rose (antologija klasične kineske poezije), 1991.
- Graffiti International (antologija grafita), 2000.
- Stereo stihovi (antologija zlatne ere rok-poezije), 2000.
- Američka poezija danas. Prometej. 2003. ISBN 978-86-7639-721-1..
- Ko - je l' ja? (antologija engleske i američke humorističke poezije). . 2003. ISBN 978-86-7639-740-2. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - U ime zemlje (antologija kanadske poezije). . 2004. ISBN 978-86-7639-832-4. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) (obuhvata englesku i francusku jezičku oblast)
Dramska dela uredi
- Kol Porter, Poljubi me, Kejt
- Ežen Jonesko, Pozorište (sabrana dela), 1997 (grupa autora u kojoj je učestvovao i Dragoslav Andrić)
- Ron Klark i Sem Bobrik, Jesi l' to ti, Normane?
- Žorž Fejdo, Hotel Slobodan promet (pozorište Joakim Vujić, Kragujevac), 2003
Izvori uredi
- ^ a b v „ANDRIĆ Dragoslav”. snp.org.rs. Pristupljeno 19. 1. 2024.
- ^ „Prevedena književnost u Srbiji: Pečat prevodioca”. Arhivirano iz originala 19. 02. 2005. g. Pristupljeno 13. 02. 2008.
- ^ Šahovske partije Dragoslava Andrića (1948 – 1981)
- ^ MATOVIĆ, Marijana, 1965-Dragoslav Andrić (1923—2005) / Marijana Matović. - Slika D. Andrića. - Dostupno i na: http://www.cacak-dis.org.rs/elektronska_izdanja/Glas_biblioteke_14/mmatovic-dragoslav-andric.html[mrtva veza]. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Sažetak ; Summary
- ^ „Nagrada za životno delo”. UKPS. Arhivirano iz originala 11. 01. 2023. g. Pristupljeno 11. 1. 2023.
Spoljašnje veze uredi
- Zašto dečaci lutaju? (Balada Boba Dilana engl. A Hard Rain's Gonna Fall - Пашће тешка киша - u prevodu Dragoslava Andrića i Zorana Modlija)
- Šahovske partije Dragoslava Andrića (1948 – 1981)
- Vek od rođenja Dragoslava Andrića („Politika”, 24. mart 2023)
